Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan

Država, kao manjinski akcionar u Naftnoj industriji Srbije, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, mađarske kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securities-a Nenad Gujaničić. On smatra da bi država, umesto toga, trebalo da koristi instrumente regulacije tržišta, među koje spada kreiranje poslovnog ambijenta, ali i određivanje maksimalnih cena ili nivoa rudne rente.

- Nije realno da u bilo kom biznisu njegov vlasnik prihvata određene obaveze čije ispunjavanje zavisi od tržišnih trendova, a to posebno važi u delatnostima koje zavise od veoma promenljivih cena sirovina, kao što je nafta - rekao je Gujaničić za Betu, povodom spornih tačaka u pregovorima Srbije i MOL-a oko rada rafinerije, ako MOL kupi NIS.

Dodao je da država do sada nije koristila pravo da preko svojih predstavnika u NIS-u "kontroliše poslovanje i samim tim identifikuje i rizike koji su se proteklih godina ispoljili u najgoroj formi".

- Ne znamo precizno detalje sporazuma koji zahteva država, ali prema onome što je poznato, čini se da Srbija želi da nametne određen način poslovanja MOL-u kao potencijalnom kupcu NIS-a, a taj način u velikoj meri zavisi od budućih tržišnih uslova i teško da bi to mogao da prihvati bilo koji investitor - rekao je Gujaničić.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je posle pregovora sa predstavnicima MOL-a da "Srbija neće preći crvene linije, pre svega što se tiče rada Rafinerije u Pančevu, kapaciteta prerade sirove nafte i oko toga kako obezbediti da se poštuju nivoi koji se dogovore da rafinerijska prerada, odnosno derivati nafte pokrivaju u određenom obimu trežište Srbije".

Gujaničić je naveo da ima zemalja koje nemaju rafineriju, a uspele su da obezbede uredno snabdevanje potrošača, s obzirom na to da se regulacijom tržišta može uticati na poslovanje naftnih biznisa, putem regulisanja cena ili rudne rente.

Podsetio je da NIS u Rafineriji u Pančevu koristi oko 20-25% nafte iz domaćih izvora, pa je moguće uticati na investitora i preko rudne rente koja se plaća, a koja je za vlasnika NIS-a, Gasprom dugo nerealno mala. MOL, kako je naveo, sada zauzima oko desetak procenata tržišta Srbije, a kupovinom NIS-a podigao bi taj udeo u maloprodaji na oko 50-60%.

Istakao je da država Srbija i sada prilično utiče na cenu goriva i da su pre smanjivanja akcize državna zahvatanja činila više od polovine maloprodajne cene.

- Generalno govoreći, državni budžet u velikoj meri zavisi od tržišta goriva i ono čini oko 15% državnih prihoda, pre svega zbog akcize i poreza na dodatu vrednost (PDV) - rekao je Gujaničić.

Presudna uloga države je, po njegovim rečima, da unapredi ambijent za poslovanje, a ne - što je lakše, da donosi administrativne mere, među kojima je i zahtev da rafinerija radi određenim kapacitetom ili da se paušalno određuju subvencije stranim investitorima kao svih ovih godina. Gujaničić je rekao da je suštinsko pitanje u okončanju "sage" oko NIS-a da li većinski vlasnik ove kompanije, Gaspromenjeft, uopšte želi da proda kontrolni paket akcija NIS-a i kreće se prema finalizaciji pregovora ili će pokušati da odugovlači u tom postupku u očekivanju nekakvih promena u geopolitici, pre svega kada su u pitanju odnosi sa Amerikancima. Dodao je da s druge strane, čini se da se i Amerikancima ne žuri da se ovaj posao privede kraju, što pokazuje i dalje odlaganje prodaje imovine Lukoila, iako su za kupovinu zainteresovane američke firme, kotirane na berzi.

- Ako Rusi vide da postoji mogućnost da zadrže NIS u slučaju promene geopolitički slike, oni će izvesno odugovlačiti sa prodajom, a ako su se pomirili sa prodajom kontrolnog paketa akcija mislim da ih savršeno ne interesuje ishod dogovora Srbije i MOL-a, naročito posle promene vlasti u Mađarskoj - rekao je Gujaničić.

Naglasio je da će Srbija ponovo biti na velikom iskušenju ukoliko ruska strana, bez saglasnosti sa SAD, odluči da izađe iz ovih pregovora, a NIS-u ponovo bude onemogućeno da normalno posluje.

- Tada će se na dnevnom redu ponovo naći spremnost Srbije da preuzme kontrolu nad kompanijom u cilju obezbeđenja energetske stabilnosti - naveo je Gujaničić.