Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 mil EUR – Otkazi zasad ne nanose štetu

Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima. To su istakli iz Narodne banke Srbije (NBS) na pitanje kako na doprinos IT sektora ukupnoj privredi, u smislu izvoza usluga, utiče to što je više firmi zatvorilo kancelarije u Srbiji, dok je broj otpuštenih od početka godine premašio 600.

- Svakako da ima kompanija koje odlaze i otpuštaju radnike, ali to su pojedinačni slučajevi. Pogotovo što, kada uzmemo agregatne podatke Republičkog zavoda za statistiku, IKT sektor i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada - naveli su iz centralne banke za Biznis.rs.

Nesporna je činjenica, kako dodaju, da je reč o sektoru koji je u poslednjih desetak godina rapidno rastao i bio jedan od glavnih motora rasta izvoza usluga.

- Ali, ne mogu se na bazi samo dva meseca donositi zaključci o trendovima u kretanju nekih indikatora - ističu iz NBS.

Podatak koji su naveli je da je IKT sektor u prva dva meseca 2026. godine zabeležio suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni veći od pola milijarde evra. Kada se pogleda bilans usluga za januar i februar ove godine vidi se da je izvoz IKT sektora bio za četiri miliona evra vredniji nego u istom periodu prethodne i iznosio 713 mil EUR. Ipak, uvoz je rastao nešto bržim tempom, pa je u istom periodu porastao sa 141 na 175 mil EUR, zbog čega je saldo bio nešto niži.

Januar i februar prošle godine su tako doneli suficit u razmeni IKT usluga sa svetom od 569 mil EUR, dok je u istom periodu ove godine iznosio 538 miliona. Izvoz IKT usluga za celokupnu 2025. godinu iznosio je rekordnih 4,552 mlrd EUR, što predstavlja rast od 10% u odnosu na 2024. Suficit za celokupnu prošlu godinu iznosio je u ovom sektoru 3,529 mlrd EUR.

Broj zaposlenih u delatnostima elektronskih komunikacija i informacionog društva povećan je u trećem kvartalu prošle godine u odnosu na isti period godinu ranije za 3,4%, pa je ukupno u ovom sektoru bilo 138.769 zaposlenih. Ovo je značajan rezultat i suprotan trendu kod opšte zaposlenosti koja je blago smanjena u prošloj godini.

Najveći rast od 12,5% zabeležen je u informacionim uslužnim delatnostima, dok je jedina oblast koja je izgubila 1,2% radne snage bila proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, podaci su Republičkog zavoda za statistiku objavljeni u sektorskom biltenu Privredne komore Srbije (PKS).

Kada je reč o zaradama, najviše su u proseku u prošloj godini zarađivali zaposleni u delatnosti računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti koji su primali 2,7 puta veću platu u odnosu na prosek države. Taj prosek je u prvih deset meseci prošle godine iznosio 405.000 dinara bruto odnosno 296.000 neto. Podaci objavljeni u Kvartalnom monitoru pokazuju da je realan rast zarada od 2011. do 2025. godine u IT sektoru iznosio neverovatnih 193%. Zbog toga ne čudi što tempo rasta u sektoru informisanja i komunikacija, u okviru kojih zvanična statistika vodi i zarade u IT sektoru, nije bio impozantan. Naprotiv, reč je o sektoru u kojem su procentualno gledano plate najmanje porasle u 2025.

Sektor je u prvih 11 meseci prošle godine ostvario rast neto zarada od 5,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Prosečna neto zarada u novembru 2025. je tako iznosila 236.884 dinara. Ako se pogleda detaljnije po oblastima, računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti ostvarilo je u istom periodu rast od tek 3,9%, što je praktično na nivou inflacije u 2025. godini (3,8%). Prosečna zarada u novembru bila je 287.477 dinara.

Prva dva meseca ove godine donela su rast zarada od 4,6% u ovoj oblasti u odnosu na isti period godinu ranije, a prosečna zarada u februaru isplaćena u okviru delatnosti računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti iznosila je 311.370 dinara.