Dr Rajaković: Kriza otkrila prednosti obnovljivih izvora energije

Pregledom nedavno objavljenog Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije, najveći udeo novih kapaciteta čine veliki projekti obnovljive energije koji su trenutno u različitim fazama izgradnje:

* Sistem od 6 solarnih elektrana u jugoistočnoj Srbiji (ukupno 1 GW, do 2028. godine)

Za našu energetiku, u pitanju je promena koja je opipljiva, dugo očekivana, ali i neophodna, jer se događa u doba rastućih energetskih izazova, koje dodatno problematizuje rat u Iranu.

A to je, objašnjava dr Rajaković, kontekst u kojem treba posmatrati aktuelne planove i projekte koje je Srbija iznela u novom Programu, sa ukupnim zbirom od tri gigavata novih obnovljivih kapaciteta.


Naime, kapitalni projekat od 1 GW solara, koji se gradi na šest lokacija u istočnoj i jugoističnoj Srbiji, čini gotovo polovinu ulaganja u obnovljive izvore: ovaj projekat koštaće oko 1,7 mlrd EUR, od ukupno oko 3,6 mlrd EUR koliko iznose ukupna ulaganja u obnovljive izvore do 2028. godine.

U poređenju sa takvim projektom, u Programu je navedena projekcija rasta kupaca-proizvođača koja je vrlo skromna – tek 105 novih megavata tokom naredne tri godine, što bi zapravo bio sporiji rast nego što je Srbija beležila do sada.

- U Srbiji nije dovoljno shvaćen značaj građanske energije - kaže dr Rajaković. - Solarne panele moguće je instalirati na razlićitim likacijama i njihova tehnološka primenljivost gotovo da nema granica (krovovi, parkirališta, balkoni, krovovi automobila…).
Dok EPS najavljuje dve elektrane na lokacijama pepelišta svoje dve najstarije termoelektrane – "Kolubare A" i "Morave" - ostaje utisak da je, i pored nezanemarljivih planova u novom Programu, sa razvojem obnovljivih izvora trebalo da se krene mnogo ranije i mnogo ofanzivnije.


Brojke koje su iznete u novom Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije jesu dobre, i tri gigavata novih obnovljivih kapaciteta nije malo. Ali ja bih voleo da su brojke ipak veće, i da nisu toliko skoncentrisane na jedan projekat, tj. na kapitalnu investiciju od 1,7 mlrd EUR za 1 gigavat solara.

Ne vidi se dovoljna afirmacija rasta broja kupaca-proizvođača, odnosno prozjumera.
Ovakve instalacije su daleko jeftinije, ne zahtevaju administrativnu procedure i nalaze se iza brojila što može predstavljati izvestan "problem" jer se ne vide lako u bilansima. Međutim, pozitivne posledice se vide u smanjenoj potrošnji.

Dekarbonizacija nije ograničena samo na elektroenergetiku. I grejanje u Srbiji je u najvećoj meri zavisno od fosilnih goriva i uvoza pre svega prirodnog gasa, a te zavisnosti se nije moguće rešiti odmah.Međutim, nije ni to nemoguće. Protiv zavisnosti od gasa možemo se boriti postepenim ugrađivanjem toplotnih pumpi, upotrebom biomase, izgradnjom sistema "solar-termal".I sistemi daljinskog grejanja takođe se mogu okrenuti obnovljivim izvorima, a tu ima pomaka u Srbiji: u aktuelnom Programu navedeno je pokretanje projekta delimične dekarbonizacije sistema daljinskog grejanja u Novom Sadu, kao i još jednog sličnog projekta koji će se sprovesti u 10 gradova širom Srbije.Ali kao i u sektoru elektroenergetike, i u tome treba ići brže u Srbiji.

Savez energetičara Beograd

Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije

prof. dr Nikola Rajaković

obnovljivi izvori energije