Alfred Kamer, direktor MMF-a za Evropu: Ova kriza još nije najveća u istoriji, ne bacajte novac na glupe subvencije

Sadašnji energetski šok nije dostigao razmere kriza iz prošlosti, ali neizvesnost ostaje, poručuje direktor MMF-a za Evropu Alfred Kamer. Objašnjava i zašto u ovoj situaciji jeftiniji benzin može skupo da nas košta.

- Mislim da je ova kriza manjeg obima nego bilo koja prethodna kriza. Prvo, ono što vidimo jeste da poremećaj ponude koji smo imali sedamdesetih nije toliki. I zato zapravo možemo da regulišemo tražnju preko cena. To je bilo potpuno drugačije sedamdesetih - kaže Alfred Kamer odgovarajući na pitanje RTS-a da ovu energetsku krizu uporedi sa prethodnim u našoj istoriji.

- Ovaj energetski šok koji sada imamo nije toliko veliki kao u vreme prekida isporuke ruskog gasa. Ali treba reći – još uvek. Ne znamo kako će se razvijati situacija. Ono što, takođe, pomaže Evropi jeste da je BDP koji se proizvodi danas manje energetski zavisan, odnosno manje zavisi od fosilnih goriva. Zato je udar na ekonomiju manji - dodaje Kamer.

Ističe nekoliko razlika.

- Prvo, tokom decenija smo videli da se količina energije potrebna za proizvodnju BDP-a smanjila. Drugo, nakon prekida ruskog gasa, potražnja za gasom u Evropi je porasla, ali je sada znatno niža nego tokom te krize. I treće, u mnogim zemljama obnovljivi izvori sada čine i do 50 odsto proizvodnje električne energije. I to, takođe, ublažava efekat krize - objašnjava Kamer.

- Ali, tako je do sada. I to sve važi pod pretpostavkom da će se situacija na Bliskom istoku stabilizovati i da će se efekti rata postepeno smirivati sredinom 2026. godine. Ali, naravno, može biti i drugačije. Zato smo napravili i drugi, ozbiljniji scenario, u kojem pritisci na cene traju duže, dakle više cene na duži period. To je sasvim druga situacija - poručuje Kamer za RTS.

Zvaničnici MMF-a su na Prolećnom zasedanju više puta ponovili da su široke mere, kao što su ograničavanje cena ili smanjenje akciza, popularne, ali se ne preporučuju.

- Dakle, jeftin benzin sam po sebi nije loš. Ali ono što sada vidimo jeste da imamo šok u globalnoj ponudi nafte i gasa na tržištu. Pri čemu je tražnja veća od ponude. Suština je da ponuda i tražnja moraju da se dovedu u ravnotežu. To znači da treba smanjiti potrošnju nafte i gasa. Najbolji način da se to postigne je preko cena. Veće cene će istisnuti sa tržišta one potrošače kojima nafta i gas nisu toliko neophodni. To je ideja usklađivanja ponude sa tražnjom. Loša ideja je kontrola cena, jer je to veoma skupa, netipična mera i mi želimo to da izbegnemo. Ono što kritikujemo je što takve mere ne dovode ponudu i tražnju za energentima u ravnotežu. Obično te mere predstavljaju veliki trošak za budžet - rekao je.

Kada pogledate potrošnju energije, dodaje, videćete da najviše goriva troše najbogatiji.

- Zato, kada vlasti donose takve mere najviše pomaže upravo bogatijima. Zato zemlje u regionu upozoravamo da jednostavno nemaju para u budžetu za to. Imate mnogo prečih stvari na koje možete da potrošite budžetski novac. Ne možete da rasipate svoje resurse. Zato treba da razmotrite mere koje će zaštititi najniži sloj stanovništva po prihodima, one koji ne mogu da se izbore sa rastom cena energije. Dajte im jednokratnu novčanu pomoć, nadoknadite im trošak povećanjem prihoda. Ono što mi tvrdimo je da je to mnogo jeftinije. Analizirali smo krizu koju je izazvalo obustavljanje ruskog gasa 2022. godine. Ono što smo otkrili jeste da su fiskalni troškovi krize širom Evrope u proseku iznosili 2,5 odsto BDP-a. Zatim smo analizirali šta se dešava ako se pomoć usmeri ciljano i to ne samo na najugroženije i siromašne, već i na 40 odsto stanovništva sa nižim prihodima. Dakle, 40 odsto populacije. To je već skoro polovina vaše zemlje. I otkrili smo da bi takva jedna ciljana podrška koštala 0,9 odsto BDP-a. Dakle, 1,5 odsto BDP-a je potrošeno ni za šta, otišlo je ljudima kojima ta pomoć zapravo nije ni bila potrebna. A kada samo pomislim na sve pritiske na javnu potrošnju koji su pred vama, kao što su izgradnja boljeg obrazovnog sistema, obezbeđivanje zdravstvene zaštite u budućnosti. Mislim da bi srednja klasa želela da te usluge budu dostupne. Zašto onda trošiti novac na glupe subvencije za energiju - naveo je.