EXIT napušta Novi Sad: Šta Srbija gubi odlaskom festivala vrednog 270 mil EUR

Festival EXIT smatra se događajem koji je Srbiji obezbedio mesto na globalnoj mapi muzičkih i turističkih destinacija. Tokom više od dve decenije postojanja, EXIT je prerastao u fenomen koji svake godine privlači stotine hiljada posetilaca iz celog sveta i generiše desetine miliona evra za domaću ekonomiju. Njegov uticaj daleko prevazilazi okvire muzike, jer seže i do razvoja turizma i ugostiteljstva, kao i međunarodne promocije Srbije kao atraktivne destinacije. Ali, Exit ulazi u novu fazu svog postojanja, posle 20 godina kao jedan centralni događaj na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, festival se sprema da prekorači granice. Od 2026. godine najavljena je transformacija u globalnu platformu sa festivalima i događajima širom sveta, od Evrope do Afrike i Azije. Takav zaokret otvara brojna pitanja: šta Srbija dobija, a šta gubi ovakvom promenom.

- Nakon što je najavljeno da se ove godine neće održati u Srbiji usled niza političkih pritisaka zbog podrške studentskim protestima, EXIT festival započinje novo poglavlje svog razvoja, a Crna Gora biće jedna od ključnih destinacija ovog leta - navodi se na sajtu ovog festivala.

Dodaje se da će pored Crne Gore, Exit biti održan i ispred Velikih piramida u Gizi, na Sea Staru u Umagu i Spiral festivalu na Malti, kao i da će nove destinacije širom sveta biti uskoro otkrivene.

Od svog osnivanja Exit festival je Srbiji doneo više od 270 mil EUR, a godišnje generiše između 20 i 25 mil EUR prihoda. Na pitanje, šta odlazak Exit-a iz Srbije znači pre svega za srpski turizam, profesor Dobrica Jovičić sa Geografskog fakulteta navodi da Egzit znači mnogo za srpski turizam jer predstavlja okosnicu inostranih turističkih poseta čine gradovi u Srbiji jer su sa gradovima skopčani brojni manifestacioni motivi ili manifestacije.

- Mi u turizmu gradove i tretiramo kao kompleksne turističke motive ili turističke atrakcije, jer u gradu, naravno, zavisno od njegove veličine, postoje i izložbe, muzeji, manifestacije, festivali i brojni drugi kulturni sadržaji koji, naravno, mogu biti predmet interesovanja i domaćinskog stanovništva, ali i turističke klijentele - ukazuje profesor Jovičić dodajući da je od prvog izdanja do danas festival postepeno krčio put, razvijao se, gradio svoj identitet, reputaciju, i tako se vrlo uspešno pozicionirao na međunarodnoj sceni i mapi muzičkih i turističkih događaja.

Komentarišući to koliki je gubitak to što se festival Exit više neće održavati u Srbiji i kako će se odraziti i na turizam Srbije, ali i na lokalnu ekonomiju kada je Novi Sad u pitanju, profesor Jovičić izdvaja podatak iz 2016. godine kada je vršeno istraživanje koje je pokazalo da su prihodi bili oko 14 mil EUR, a to je, kaže profesor, bilo još pre 10 godina, ističući da je to i tada bila značajna suma, odnosno, prihod za taj period.

- I, na kraju krajeva, sam Exit je i njegovo održavanje doprinelo tome da se Novi Sad proglasi za međunarodni centar kulture 2021. godine. Vraćam se opet još jednom na turizam Srbije. Od 2000. godine, posle izlaska iz mračnih 90-ih godina, turizam Srbije polako počeo da se oporavlja, da se njegov broj povećava, kako domaćih, tako i inostranih turista. I ono što je posebno bilo evidentno je da je počeo da raste broj inostranih turista. Šta je statistika vrlo brzo pokazala? Da su omiljene, odnosno i glavne destinacije inostranih turista gradovi. Ono što moramo imati u vidu je da Srbija nema more, bez obzira što je taj masovni kupališno-rekreativni turizam i dalje u fokusu kad je reč o svetu u globalu, u celini. Ipak, razvijaju se mnogi drugi oblici prometa, i ono što inostrane turiste najviše zanima, to su gradovi, a kada su ti inostrani turisti u pitanju, 83% stranih turista je, prema podacima, dolazilo upravo zbog festivala Exit - kaže profesor Jovičić.

On smatra da će komercijalni sektor u turizmu najviše osetiti ekonomski udar odlaska Exit-a iz Srbije i precizira da će gubitak pretpeti i ugostitelji i saobraćajni prevoznici, železnica ...

Na pitanje, da li se može nadoknaditi taj broj turista koji dolazi iz inostranstva samo zbog Exit-a i da li je primetno da se iko bavi time, profesor odgovara da nije nešto siguran.

- Istina, prošle godine kad je Exit održan, on se baš desio u momentu kad je bila ona kulminacija krize i velike turbulencije su nastupile, tako da je to na neki način, pretpostavljam, najviše i uticalo na organizatore da promene svoju glavnu destinaciju i svoj program ove manifestacije. Ono što bi se moglo očekivati je da se eventualno neka nova manifestacija formira, ali to nije tako lako ni formirati niti izgraditi neku tradiciju, pogotovo izvršiti promociju. Sve to podrazumeva vrlo kvalitetnu organizaciju, obimna ulaganja, da bi se onda takva jedna uspešno manifestacija mogla da se pozicionira i na međunarodnom tržištu i da to donese relativno zadovoljavajuće prihode. I ono što je bitno, pored ekonomskih efekata, nesumnjivo da je Exit tokom svih ovih godina doprinosio jednoj značajnoj promociji i Novog Sada i naše zemlje u celini, jer ono što je bitno istaći kad je reč o inostranom turističkom prometu, više od polovine inostranih turista dolazi u Beograd, odmah na drugom mestu je Novi Sad - kaže Jovičić.

Komentarišući najave crnogorske Vlade koja dolaskom Exit festivala ove sezone očekuje direktnu turističku potrošnju od 40 mil EUR i 200.000 noćenja, profesor turizma Ivo Županović kaže za Insajder da tu ipak treba biti dosta oprezan, s obzirom da je to neka projektovana potrošnja od bruto 400 EUR po osobi, i s obzirom na to da se predviđa nekih 100.000 dolazaka i oko 210.000 noćenja.

- Što se tiče rasta noćenja, to bi na ukupan kvantitativni pokazatelj, kad su noćenja u pitanju, učestvovalo sa 1,3% na nivou godine, što je značajan pokazatelj - kaže Županović.

Na pitanje, koliko festivali poput Exit generalno utiču na turizam, sagovornik Insajdera ističe podatke na nivou Evrope i na makro i mikro destinacijama, kao što je aktuelni slučaj Crne Gore.

- Rast tržišta festivala ili manifestacionog turizma na nivou Evrope je oko 7%. Taj rast je na nivou 7,7% predviđen sve do 2034. godine. Dakle, svake godine u proseku daće biti taj neki rast između 7 i 8%, što je izuzetno značajno i generalno, posmatrajući ostale segmente, najznačajnije. Drugo, Evropa, njen market share u ukupnom manifestacionom turizmu je najveći i iznosi 39,9%. Dakle, Evropa ima najveći potencijal, s tim što je normalno Crna Gora kao zemlja u Evropi indicira da takođe ima veliki potencijal u tom nekom delu. Ono za šta su najznačajniji festivali i generalno manifestacioni turizam i turizam kreativnih industrija je ekstenzija sezone. Ono što mislim za ovakvu vrstu festivala, kad je u pitanju Exit i kad je u pitanju Sea Dance, da je možda trebalo upravo radi ekstenzije sezone ispregovarati nešto drugačije termine. Dakle, da to bude kraj maja, početak juna i kraj septembra, kako bi dobili na produženju sezone i jednostavno izbegli još veću saturaciju, da kažem, prostora i infrastrukture u sred turističke sezone - smatra on.

Komemtarišući to što će početkom jula Exit biti održan na velikoj plaži u Ulcinju, a krajem avgusta u Budvi, kao i šta su prednosti održavanja tako jedne velike manifestacije u punoj turističkoj sezoni, profesor Županović kaže da se time obogaćuje sadržaj boravka.

- Ono osnovno što čini osnovu turističke ponude primorskih mesta je kupališno-rekreativni turizam. Međutim, uz to je neophodno i vrlo fino i da se kombinuju kulturni i zabavni sadržaji. Time se utiče i na veću turističku potrošnju i na produženje boravka, što opet za sobom generiše i veće prihode. A drugo, mislim, svi koji budu prisutni, pogotovo ako budu zadovoljni samom manifestacijom, onda će oni, naravno, proširiti taj glas - kaže profesor.