MAT: U Srbiji za prva dva meseca 2026. BDP veći 1,9%, ali veći i deficit u budžetu

Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva dva meseca 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,9%, što je za 0,9 procentnih poena bolji rezultat u odnosu na isti period 2025. godine, ali je deficit u budžetu veći za 44,8 milijardi dinara nego u istom periodu 2025, objavljeno je u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Ključni izvor rasta bili su sektori: Ostale usluge, Građevinarstvo i Neto porezi, dok je negativan doprinos potekao od Industrije.

- Industrijska proizvodnja je u februaru 2026. godini neznatno smanjena u odnosu na isti mesec prošle godine, a uzimajući u obzir sve geopolitičke izazove, probleme sa poslovanjem pančevačke rafinerije, te da je februar ove godine u odnosu na februar prošle imao jedan radni dan manje za ovakav rezultat industrije možemo reći i da je korektan - navedeno je u tekstu Ocena privredne aktivnosti.U prva dva meseca ove godine, robni izvoz je bio viši 1,6% međugodišnje, a robni uvoz niži 3,5% međugodišnje.Približno 85% robnog uvoza pokriveno je, kako je navedeno, izvozom, što je osetno bolji rezultat u odnosu na godinu dana ranije (80,7%).U budžetu Srbije je u prva dva meseca ove godine ostvaren deficit od 70,5 milijardi dinara, što je za 44,8 milijardi dinara veći deficit u odnosu na isti period 2025.Vrednost prometa robe u trgovini na malo u februaru 2026. bila je za 4,6% realno veća nego u istom mesecu prethodne godine.U januaru 2026. godine prosečna neto zarada nominalno je međugodišnje uvećana za 10,2%, a realno za 7,6%.U januaru i februaru 2026. registrovana je mesečna inflacija od 0,3 i 0,5%, te međugodišnja inflacija od 2,4 i 2,5%.Inflacija se od septembra 2025. godine kreće u okvirima cilja NBS na nivou nižem od tri odsto, što je prevashodno rezultat ograničenja marži u trgovini robom široke potrošnje, koja su prestala da važe od marta 2026. godine.

Srbija je u februaru 2026. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka EU. Međugodišnja inflacija je u februaru u Srbiji iznosila 2,5%, a u Evropskoj uniji 2,1, odnosno u evrozoni 1,9%.

Od 27 zemalja članica EU veću međugodišnju inflaciju nego Srbija imalo je sedam zemalja, od kojih su najveće stope zabeležene u Rumuniji (8,3%), Slovačkoj (četiri odsto) i Hrvatskoj (3,9%).

Ekonomski Institut a.d. Beograd

Makroeknomske analize i trendovi

MAT

realni BDP

deficit budžeta

inflacija