Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre - Učinili smo da više nikome nije svejedno

Aja Jung (Foto: Mozzart sport)

Od 28. marta do 12. aprila 2012. godine Srbija će biti centar igre. Beogradski festival igre predstaviće petnaest vrhunskih plesnih produkcija, autora i izvođača koji u svetu mesecima unapred "rasprodaju" sale. I ove godine, pored predstava koje će biti izvedene u Beogradu u vrhunskim plesnim naslovima moći će da uživa i publika u Novom Sadu i Zrenjaninu.

Između ostalih, na Festivalu igre u Beogradu gledaćemo veliku zvezdu klasične i savremene igre, ali i "enfant terrible" svetske plesne scene, Parižanku - Silvi Gilem, koja stiže sa predstavom "Push".

O tome kako izgleda oganizovati ovako prestižan festival, koliko lokalne i državne vlasti imaju sluha za ovaj vid umetnosti, te od kojih umetnika očekuje da će izazvati najveće interesovanje naše publike, u intervju za "eKapiju" govori Aja Jung, prosalvljena balerina, koreografkinja, ali i direktor i osnivač Beogradskog festivala igre (BFI).

eKapija: Od kojih najavaljenih učesnika očekujete da će izazvati najveće interesovanje kod srpske publike?

- Ponosna sam na čitavu selekciju, na kompanije i naslove koje u ovo nevreme uspevamo da predstavimo beogradskoj publici. Neke je bilo teže, a neke lakše ubediti da nađu datum za Beograd, ali je definitivno ovakav program, spakovan u samo dve nedelje, sa svim svojim vratolomnim umetničkim i tehničkim zahtevima, skroz nemoguća misija. Ovogodišnja selekcija predstavlja atraktivne rukopise koji će trajati u vremenu koje dolazi. Reč je o produkcijama nove plesne virtuoznosti, vešto i inteligentno osmišljene koreografije, dobre muzike, očaravajućeg scenskog i svetlosnog dizajna. O produkcijama o kojima se piše i koje rasprodaju pozorišne sale u Londonu, Njujorku i Parizu, mesecima unapred. Zato naš festival i ima publiku, jer ima onog građanstva kome je dosta garderobe sa greškom, modela od pre par sezona, hrane iz inostranstva kojoj je istekao rok, baba koje se češljaju, folk diva koje mijauču ili urliču. Beogradski festival igre je svet!

eKapija: Šta je to što će, prema Vašem mišljenju, najviše izdvojiti ovogodišnji festival od prethodnih?

- Silvi Gilem je definitivno najznačajnija aktivna baletska diva u istoriji umetničke igre. Velika je čast da ona igra u Beogradu, a ujedno i prvi put u ovom regionu. Dolazak ovakve zvezde ostaje u istoriji i osvetljava ovaj grad na jedan drugačiji način, baš kao što je to bilo sa dolaskom Miše Barišnjikova u skorijoj prošlosti. To su neponovljivi formati. Da bi danas obezbedili njihovo prisustvo i preostali program mora biti vrhunski. Oni nikada ne bi rizikovali svoje ime u okviru ili na sceni koja je ispod njihovog nivoa. Tako se dolazak Silvi Gilem može tumačiti kao još jedno priznanje Beogradskom festivalu igre.

eKapija: Beogradski festival igre prepoznat je u baletskim magazinima kao "najreferentniji presek aktuelnog". Kako izgleda organizovati ovako veliki festival?

- Izazovi u kreiranju jednog velikog festivala su uvek prisutni. Dok se borite da savladate jedan, već je sledeći ispred vrata. Lično se radujem pravim izazovima, jer je u njima donekle i zavodljivost ovog posla. Ono što zamara i što svakako nije domen izazova, odnosi se na čest nemar i kašnjenja u lokalnim okvirima. Činjenica da u ovom trenutku nismo još ni blizu potrebnih sredstava za realizaciju programa koji je pred nama, a uredno smo aplicirali na konkurse, dobili obećanja i potvrde za štampane materijale. Takođe zamara stalno presipanje prošlogodišnjeg minusa u narednu festivalsku godinu. Festival od početka, već čitavu deceniju deluje bez kancelarije, njegov tim tokom godine broji dva, a za vreme trajanja manifestacije samo šest članova. Ako pogledate mnogobrojne glomazne mehanizme koji po Srbiji vode pozorišta i manifestacije, koštajući nekoliko desetina puta više od programa koji na kraju izvedu ili ne izvedu, jasno je da se Beogradski festival igre ne može upoređivati. Ni po visini kvaliteta programa, ni po uslovima u kojima se taj program osmišljava i realizuje. Naš slučaj je specifican, a svaki uspeh i poverenje koje smo zavredeli kod sponzora, ambasada, institucija i drugih partnera naišao je kao plod ozbiljnog rada i upornosti, a ne kao rezultat stranačke ili rođačke pripadnosti.

(Foto: Mozzart sport)

eKapija: Koliko je teško naći finansije? Kakvu vrstu saradnje ste uspostavili sa partnerima i pokroviteljima?

- Beogradski festival igre je pred svojim devetim izdanjem. Da se nije dokazao svojim programom, okupio ambasade, kulturne centre, sponzore i publiku, te skrenuo pažnju institucija kulture, domaćih i inostarnih medija, sigurno bi se do sada odavno ugasio. U našoj zemlji, jedino je državnim ili gradskim manifestacijama dozvoljeno da budu loše ili prosečne. One mogu da plove decenijama, bez koncepta i dobrog programa, i bez ikakve bojazni ili rizika da glomazne mašinerije zaposlenih organizatora neće dobiti redovnu platu. Ako imate privatan Festival, onda je svaki korak unapred osmišljen, a svaka greška preskupo plaćena. Mi nismo imali nikoga da nas gura ili najavljuje, pa je svaki uspeh koji se danas prepoznaje ili partnerstvo koje smo izgradili i na koje smo izuzetno ponosni, naišlo kao rezultat odgovornog rada i velike posvećenosti. Kako na lokalnom nivou, tako i u pogledu selekcije predstava, odnosno međunarodne reputacije festivala. Naš program je po dve, do tri godine unapred poznat, a priznaćete da je malo takvih primera u Srbiji. Sa druge strane, od potpuno nepotrebne destinacije, učinili smo da Beograd postane jedno od najprestižnijih mesta u biografiji baletskih umetnika i kompanija.

Pored nagrade "Vip poziva", koja na domaće scene vraća i ovdašnjoj publici predstavlja naše baletske umetnike koji su u inostranstvu izgradili zavidne karijere i ostavili trag, ali i projekta "Vip talenti" za najmlađe baletske nade, domaća premijera je još jedan dokaz da je Festival, baš kao i njegovi partneri i sponzori, odgovoran u odnosu na lokalnu plesnu zajednicu, pružajući joj istovremeno najznačajniju informaciju i ogroman podstrek. Osim kompanije Vip mobile, dugogodišnju podršku festivalskom programu pružaju Societe Generale banka, "Merkur osiguranje", kompanije "Bambi-Banat", "Doncafe", "Grand Casino" Beograd, "Neste", "Super Vero", "Teri Engineering", kao i novi prijatelji poput preduzeća "Lasta", "Avital", "SNC Lavalin", "Roche" i drugih.

eKapija: Da li ste zadovoljni saradnjom sa Gradom Beogradom i Ministartvom kulture?

- Potpisivanjem protokola o saradnji sa Ministarstvom kulture, Beogradski festival igre nije dobio samo važnu podršku već i ogromno priznanje, koje obavezuje. Isti je slučaj i sa podrškom Izvršnog Veća Vojvodine u realizaciji programa u Novom Sadu i Zrenjaninu. Od presudnog značaja bi bilo kada bi se i Grad Beograd uključio u podršku Festivalu. Oni ne mogu da učine ništa za program, jer je program vec potvrđen u svetskim okvirima u smislu svog kvaliteta i prestižnosti, baš kao i njegova profesionalna realizacija i odnos prema saradnicima. Na njima je da pruže sigurnost manifestaciji da se ne ugasi. Ne postoji nepotrošiv entuzijazam, niti razlog da se nešto što je oproban recept ne može primiti na drugom mestu. Iskreno verujem da mora da postoji partnerstvo sa institucijama kulture, odnosno da te institucije treba da pomognu najuspešnijima. To nije oblast humanitarnog rada, gde večito spašavate najugroženije ili porodična proslava gde prvo pozivate kumove, već mogućnost da stvorite kvalitetne uslove da se održi ono što ima podršku publike i poslovnog sektora, ono što je vidljivo i najbolje, što opstaje i dostojno predstavlja zemlju i grad u inostranstvu. Mnogim ozbiljnim zemljama kriza je pomogla da počiste ono što je dotirano, a nije davalo rezultate. Kod nas loše i prosečno opstaju.

eKapija: Koga biste voleli da vidite među izvođačima ubuduće? Da li postoji neko ko se nije odazvao pozivu, a mislite da bi bio izuzetno zanimljiv našoj publici?

Ne postoji niko ko se nije odazvao, jer radimo na duge staze. Ako neko nije mogao da uđe u ovogodišnju programsku selekciju, videćemo ga na nekoj sledećoj. Učinili smo da više nikome nije svejedno, kada je Beograd u pitanju.

eKapija: Koliko je, prema Vašem mišljenu, Festival igre uspeo da promeni srpsku igračku scenu?

- Iz svog malog ugla mogu da kažem da je festival uradio mnogo za igru u Srbiji, kao i da smo ponosni što ima dobrih projekata ili predstava koje se pojavljuju i koje potpisuju koreografi na koje smo takođe ukazali kroz prethodne edicije manifestacije. Pokretanjem baletske škole u saradnji sa Akademijom Teatra milanske Skale, započeta je velika misija u obrazovanju budućeg kadra. Raduje me da je upravo to uticalo na gotovo istovremeno pokretanje i nekoliko privatnih studija igre u Beogradu. Nedostaje međutim strategija i dobro organizovana podrška. Kao i u mnogim drugim oblastima u našoj zemlji, uz par časnih izuzetaka, i igru vode - amateri. Oni kroje politiku, putuju, odlučuju o sudbini umetnika i umetničkih esnafa, o podršci, kreaciji i plasmanu umetničkog proizvoda.

Jelena Đelić