Vlade Jovanović, trener KK Partizan - Jedan na jedan

(Foto: mozzart sport)

Od svih košarkaških trenera koji su tokom poslednje decenije preuzimali domaće klubove, najtežu ulogu svakako je dobio Vlade Jovanović. Ali on ne samo da se prihvatio posla u teškom trenutku, već je nastavio trofejni niz koji mu je u amanet ostavio Duško Vujošević i došao u poziciju da odgovara na pitanja čitalaca Mozzart Sporta u rubrici u kojoj gostuju samo najistaknutiji akteri srpskog sporta.

Goran, Loznica:. Koji je kriterijum za odabir stranaca i kog igrača iz ABA lige biste najradije videli u svom timu?

- Strance odabiramo kada se završi sezona tako što prvo odradimo analizu. Znamo šta imamo, a ono što nam nedostaje pokušamo da nadomestimo pre svega domaćim igračima, ukoliko za to postoji šansa. Kvalitetni domaći igrači izetno su skupi, naročito oni na pozicijama koje nama nedostaju. To je situacija u kompletnoj ABA ligi, pa se onda okrećemo prema Americi. Sam odabir tih stranaca počinje velikim brojem gledanja snimaka utakmica, a stalno kontaktiramo s ljudima koji dobro poznaju američko tržište, pa onda dođemo do nekog rešenja.

Drugo pitanje, koje se tiče igrača iz Jadranske lige, nije zahvalno. Izabrao sam one koje sam hteo i ovog momenta mislim da su najboji.

Petar : Ako su vam Saša Danilović i ostali u klubu ukazali šansu kao mladom i neiskusnom stručnjaku, zbog čega se vi onda ne postavite isto prema mladim igračima u klubu?

- Niko ne može na odgovarajući način da pruži šansu mladom igraču ukoliko taj mladi igrač ne shvati na pravi način svoje obaveze i tu šansu ne zasluži. Partizan je specifičan klub jer nema toga ko očekuje od nas da u bilo kom takmičenju budemo drugi, treći ili peti. Čak i u Evroligi, u kojoj smo možda igrali i u najtežoj grupi poslednjih godina, niko nije očekivao da ne prođemo. U toj specifičnoj situaciji jako je teško pronaći prostor za afirmaciju mladih igrača. Nije ovo alibi za mene ili za mlade igrače, svi smo podjednako zaslužni za njihovu minutažu. Moraće pre svega da dokažu svoj kvalitet. Ono što im se pruži, iako je nekad malo, mora da se opravda.

Marko : Ko je najbolji trener u zemlji, a ko je najbolji igrač?

- Da li govorimo o onima koji rade u Srbiji? Ako se pitanje odnosi na to, ovog trenutka najtrofejniji naš trener je Kari Pešić. Definitivno, što kroz klupske osvojene titule, što kroz nacionalne selekcije. Od mlađih do seniorskih. On tu nema neku konkurenciju, a svi mi ostali se borimo za neko svoje parče slave. To je moje mišljenje ukoliko govorimo o trenerima u zemlji, a kada biste me pitali za sve naše trenere, onda bi moj odgovor bio drugačiji. Ali, da se razmemo, rezultati su merilo kvaliteta. Ko ima najbolje rezultate, on je najbolji… I kraj priče. Što se tiče igrača, ima mnogo dobrih. Mislim i na mlade, koji traže svoje mesto, a i na one koji su u poznim igračkim godinama.

(Foto: mozzart sport)

Srđan : Koja vam je najdraža pobeda, a koji najteži poraz u karijeri?

- Po prirodi stvari, najteži poraz bi morao da bude onaj protiv Armanija. Nismo dobro reagovali na toj utakmici i podlegli smo pritisku. Što se tiče pobeda, bilo ih je mnogo lepih i velikih u svim takmičenjima. Recimo, prošle sezone nismo u završnicama slovili za apsolutne favorite, kao prethodnih godina, a neki su mislili da je stigao pravi trenutak da se skine Partizan s trona. Ali opet smo ih iznenadili, pogotovo u Jadranskoj ligi, iako smo četiri puta zaredom bili prvaci.

Neron : Šta radi Vlade Jovanović kada se ne bavi košarkom?

- Ima porodicu, i to je to. Nemam slobodnog vremena, rad u Partizanu je celodnevna posvećenost klubu. U svakom smislu. Mi svaku utakmicu debelo preživljavamo, a kad pobedimo, nema vremena za slavlje. To je nešto što se očekuje i podrazumeva. Kao i kod trofeja. Ljudi naviknu na to, pa nas svaki trofej obavezuje da budemo što bolji. "Ja, pa ja" – to ne postoji u Partizanu ni kod trenera, ni kod igrača, a verovatno ni u upravi. Ako pronađem slobodno vreme, onda pokušam da odgledam neku utakmicu koja nije bitna za Partizan.

Moravac : Da li ćete pre sledeće sezone slati igrače na pranje ruku u Moravi, kako bi popravili šuterski učinak u Evroligi?

- Hoću.

(Foto: mozzart sport)

Goran Milunović : Da li pratite šta se dešava sa Urošem Tripkovićem? Postoje li šanse da Uroš svoju staru formu potraži upravo u Partizanu sledeće godine?

- Pratimo, znamo da je na rehabilitaciji. Uvek postoji način da se ostvari saradnja, pa i u njegovom slučaju. Ja bih to iskreno voleo.

Oliver Petrović : Ima li Pera Božić mesto u stručnom štabu kada jednom odluči da prestane da igra košarku?

- Sigurno da ima.

Goran : Kako je bilo raditi individualno sa Slavkom Vranešom kada je došao u Partizan? Napredak u njegovoj igri je bio neverovatan, a priča se da ste upravo vi provodili najviše vremena u radu s njim.

- Normalno je da pomoćni trener ima zadatak da radi individualno sa igračima. Rad s Vranešom i njegov napredak ne bih predstavljao kao lični uspeh, samo želim da kažem da mi je bilo zadovoljstvo da radim sa svim igračima koji su došli u Partizan. Ukoliko sam i milimetar zaslužan za njihov napredak, ja sam onda ispunjen. S druge strane, centri su u neku ruku Partizanov trejdmark, voleo bih da tako i ostane u odnosu na ostale klubove.

Petar Vujović : Vlado, nebrojeno puta smo čuli šta su mislili i osećali u Zagrebu, na čuvenom finalu, Kecman, Dule, Todorić, Veseli... Možete li da opišete te trenutke iz vašeg ugla?

- Pre te utakmice razgovarao sam s pomoćnim trenerom Cibone. Rekao mi je: "Daj, ljudi, opustite se jednu utakmicu, da i mi osvojimo neki trofej". Kad je Bogdanović dao trojku, prvo sam pomislio: "Eto ti trofej". A kada je Kecman pogodio, to je bilo neopisivo. Ja sam stvarno dugo u Partizanu, ovo mi je sedma sezona, ali to se ne može opisati rečima, niti novcem da se plati. Sve što bih rekao u cilju opisivanja tog slavlja u stvari bi umanjilo emocije.

Đurađ : Koliko traje priprema jedne evroligaške utakmice, uključujući skauting, individualne priprema igrača za posebne zadatke, prilagođavanje igre protivniku...

- U pitanju je uhodan sistem rada, a evroligaške utakmice se, naravno, temeljnije pripremaju. Imamo dva sastanka: na prvom se igrači upoznaju s protivnikom, individualno i grupno, a na drugom sastanku delimo zadatke i utvrđujemo pravila kako ćemo da igramo napred i nazad. U rasporedu sreda-subota nemamo mnogo vremena.

Saša Milić : Da li ste čuli da postoji ideja da se u Evropi uvede seleri kap? Da li bi to omogućilo Partizanu da dovede nekog kvalitetnijeg stranca?

- Pročitao sam, ali nisam siguran da je to u Evropi realno. Pitanje je koliko bi klubovi imali pravo da potroše novca na pojačanja i da li bi to dovelo da smanjivanja plata igrača. Ukoliko je izvodljivo, ideja nije loša. Bilo bi najbolje da svi, recimo, imamo po dvadeset miliona, a-ha-ha.

Podgorica : Hteo bih da pitam našeg trenera u čemu je problem sa omladinskom školom Paritizana? Realno, od Miće Berića, iz Partizana nije izašao igrač tog kalibra.

- Nekada smo bili ispred svih u radu s mlađim kategorijama. Onda su se pojavili FMP i Hemofarm s privatnim kapitalom, što znači da su imali mnogo jaču infrastrukturu i od Partizana i od Zvezde. Oni su mogli da angažuju decu jer su imali sve što je potrebno za rad s mlađim kategorijama, od hala do internata. Zato smo donekle ispali iz trke u tom segmentu, ali poslednji rezultati pokazuju da smo ponovo na pravom putu.

izvor :