Banjac: Kriza neće uticati na cenu NIS-a; vreme je za zamenu stolarije i navikavanje na gradski prevoz

Rok OFAK-a za pregovore o NIS-u je 22. maj. Profesor Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta kaže da je reč o kupovini za naredne tri decenije i da trenutna dešavanja ne utiču na cenu NIS-a. On kaže da Rusiji odgovara odlaganje, a MOL će nastojati da preuzme NIS bez obzira na mađarske izbore. Profesor Banjac, koji je i stručnjak za energetiku, komentarišući preporuke za štednju Međunarodne agencije za energiju kaže da je sada vreme za zamenu stolarije, pametniju potrošnju i navikavanje na gradski saobraćaj.

MOL je juče dobio američko odobrenje da nastavi pregovore s Gaspromnjeftom o preuzimanju većinskog paketa u Naftnoj industriji Srbije. Rok za završetak pregovora, koji je prvobitno bio zacrtan na juče, sada je produžen do 22. maja. Osnovne odredbe dogovora mađarska i ruska kompanija potpisale su u januaru.

Do kraja ovog meseca, prema nezvaničnim informacijama medija u Mađarskoj, trebalo bi da bude potpisana i konačna verzija ugovora o kupoprodaji NIS-a, koji mora da odobri američka kancelarija OFAK da bi transakcija bila obavljena.

Profesor na Mašinskom fakultetu i stručnjak za energetiku Miloš Banjac kaže da produžetak roka koji je američka kancelarija OFAK dala za zaključenje konačnog dogovora između Gaspromnjefta i MOL-a o preuzimanju većinskog paketa NIS-a govori da pregovori napreduju i da se kreću u dobrom pravcu.

Kako je naveo, u prethodnom periodu već su načinjeni važni koraci - sprovedena je dubinska analiza poslovanja NIS-a, potpisan je predugovor, a sada sledi završna faza.

- Znači, izvršena je dubinska analiza rada Naftne industrije Srbije, potpisan predugovor i sada sledi finale, konačni ugovor - rekao je Banjac.

Dodaje da nije izvesno da li će ceo posao biti okončan u narednih mesec dana, ali da veruje da neće biti novih prepreka ukoliko se pregovori nastave kao do sada.

Osvrćući se na formulaciju iz poslednje odluke OFAK-a, prema kojoj je američkim finansijskim institucijama omogućeno da učestvuju u realizaciji transakcije, Banjac podseća da se MOL često posmatra kao mađarska kompanija, iako je njegova vlasnička struktura znatno složenija.

- Kada govorimo o MOL-u mi uvek govorimo da je to mađarska kompanija, odnosno kompanija mađarske vlade. Međutim, po svojoj strukturi vlasničkoj, samo jedna četvrtina je u vlasništvu, 25 odsto akcija MOL-a pripada vladi. Ovo ostalo, oko 50 procenata, predstavljaju međunarodne finansijske institucije, između ostalih i neke američke finansijske institucije - naveo je Banjac.

Prema njegovoj oceni, upravo u toj činjenici može da leži dodatna garancija da će sporazum biti doveden do kraja i da MOL ima kapacitet da postane novi vlasnik većinskog dela NIS-a.

Govoreći o uticaju globalne energetske krize na vrednost NIS-a, Banjac smatra da se takva kompanija ne kupuje na osnovu kratkoročnih tržišnih potresa, već sa perspektivom od više decenija.

- Ovo je kupovina ne za sutra nego za sledeću deceniju ili sledeće tri decenije jedne kompanije, tako da ne može se sagledavati vrednost NIS-a na današnji dan, nego se gleda koliko će ona vredeti kada prođe kriza, kada se stabilizuje tržište - rekao je Banjac.

Podseća i da nafta, uprkos energetskoj tranziciji, ostaje jedan od ključnih energenata u svetu.

- Činjenica je da će nafta i sledećih nekoliko decenija biti jedan od glavnih energenata i ona i danas učestvuje sa 30 procenata u globalnoj potrošnji energije - ukazao je Banjac.

Zato, kako kaže, ni sadašnja dešavanja ne mogu bitno da utiču ni na cenu NIS-a, ni na konačan dogovor o prodaji.

Profesor Banjac smatra da Moskva ne ulazi dobrovoljno u ovaj proces i da NIS ne prodaje zato što to želi, već zato što je na takav potez primorana okolnostima.

- Očigledno je da Rusi nevoljno prodaju NIS. Dakle, zašto bi prodavali jednu kompaniju koja je tako dobra i koja donosi prihode i u koju su tako puno uložili - naveo je Banjac.

Kako dodaje, Rusi u ovom procesu mogu nastojati da dobiju na vremenu, posebno ako im šira geopolitička kriza ide naruku.

- Kremlju bi svakako bilo zgodno da kupi još malo vremena, pa možda čak i da dovede u pitanje ovaj sporazum konačni o kupoprodaji, jer to mu baš i nije ono što on želi. On je nateran da to uradi - ocenio je Banjac.

Ipak, naglašava da iza poteza i Vašingtona i Moskve stoje čitavi sistemi analiza i procena, a ne dnevne improvizacije.

Paralelno sa pregovorima o vlasništvu, NIS se i dalje suočava sa posledicama sankcija i neizvesnosti. Banjac kaže da kompanija već duže posluje u otežanim uslovima i da je u međuvremenu izgubila deo partnera i kupaca.

- NIS otežano radi. Dakle, on od januara prošle godine, od kada su najavljene sankcije pa kad su uvedene, otežano radi, gubi partnere - rekao je Banjac.

Prema njegovim rečima, NIS je smanjio prodaju i u maloprodaji i u veleprodaji, a u veleprodaji je, kako je naveo, izgubio oko 20 odsto kupaca.

Ipak, ističe da trenutno nema opasnosti od nestašice nafte.

- Rokovi isporuke su nešto duži, ali tu su bile intervencije i Međunarodne agencije za energetiku, ogromne količine nafte su izbačene - objasnio je Banjac.

Podsetio je i da Srbija ima rezerve nafte za oko 60 dana, dok je evropski prosek 90 dana.

Profesor Banjac, koji je i stručnjak za energetiku, kaže da je sada vreme za izolaciju i zamenu stolarije i pametniju potrošnju.

Govoreći o tome šta je najvažnije za domaćinstva koja trenutno ne mogu da ulažu u solarne panele, Banjac ističe da je uoči nove grejne sezone najvažnije razmišljati o termičkoj izolaciji i zameni stolarije.

- Mislim da je baš sad pravo vreme, dakle sad počinje građevinska sezona, i da se porazmisli, ko god ima mogućnosti, da finansira zamenu stolarije i postavljanje termičke izolacije na objekte. To je prva i najveća i glavna mera kojom se može uštedeti ta toplotna energija - poručio je Banjac.

Kada je reč o uštedama u saobraćaju, navodi da prostor nije veliki, ali da su moguće racionalnije navike — više ljudi u jednom automobilu, češće korišćenje gradskog prevoza i planiranje potrošnje.

Banjac podseća i da je sada pravi trenutak za nabavku ogrevnog drveta za jesen, jer su cene niže, a drvo ima vremena da se osuši i postane energetski efikasnije.

Na duži rok, kaže, isplativost ulaganja u solarne panele i toplotne pumpe samo će rasti.