Domovi za stare mnogima nedostižan luksuz – Kad cena smeštaja nadmaši i dve penzije

Da li je skok cena u staračkim domovima poskupljenje ili korekcija cena, pitanje je oko koga se ne slažu penzioneri, vlasnici domova i ekonomski stručnjaci.

Radoslav Milovanović, predsednikom Udruženja privatnih domova za stare ističe da su cene zvanično porasle u državnim domovima i da je to drugo poskupljenje u zadnjih 15 godina.

Međutim, dodaje da ekonomska struka navodi da to nije poskupljenje, da je reč o korekciji cene koja se očekivala davnih dana i da ni to ne prati standard.

Manjak mesta u državnim domovima

Navodi da je cena, za jednu svesno orijentisanu osobu u državnom domu 30 do oko 40 hiljada dinara, a da su garsonjere 50.000 ili 60.000 dinara.

- Kad pogledate na to kakav luksuz i šta oni sve dobijaju u 30 dana, koliko stručnog rada, stručne nege, to oni ne mogu da pokrivaju - tvrdi Milovanović.

Ipak, ne mogu svi ni da dođu do državnog doma. Navodi da je država definitivno rešila da ne otvara više svoje kapacitete i da se odlučuje za saradnju sa privatnim sektorom, investitori su tu kao i za svaku drugu granu i profesiju i delatnost.

- Privatni sektor ima 2.000 do 3.000 smeštajnih kapaciteta više nego državni, što je generalno i dobro. Država je kao socijalno odgovorna predložila nove sporazume, pa će socijalno ugrožene kategorije građana dobiti subvencionisani smeštaj - najavljuje Milovanović.

Za mnoge privatni domovi preskupi

Miloš Grabundžija iz Sindikata penzionera "Nezavisnost", ukazuje da je malom broju penzionera dostupno da plaća mesečne usluge doma za stare 1.000 EUR, jer, naglašava da 1.000.050 penzionera ima penziju nižu od prosečne.

- Sad je prosečna penzija 56.000 dinara i ona ne može da pokrije troškove doma, država ima subvenciju u određenim socijalnim slučajevima, ali to nije adekvatno zastupljeno. Nažalost, postali smo stara nacija - kaže Grabundžija.

Dodaje da bi prema starima koji danas čine jednu trećinu stanovništva, da bude stalna nega i briga.

- Nama su parametri cene proizvoda, hrana, hleb, mleko, ovo, ono, šta se moglo kupiti pre tri godine šta danas, to su velike razlike. Tačno je da su skočile penzije 12, 2 %, ali su cene otišle od aprila meseca kad je počela najava da će biti povećanje. One su tri puta povećane i više, i to naročito prehrambenih proizvoda - navodi Grabundžija.

Posebno ističe da se zaboravlja činjenica da 450.000 penzionera ima penziju nižu od najniže, koja je sada 32.000, 31.092 dinara. To je, kaže, veliki broj penzionera koji sve to ne mogu da priušte, a da mnogi nemaju ni za lekove.

Republički fond za zdravstveno osiguranje Beograd

UDRUŽENJE PRIVATNIH DOMOVA ZA STARE

RFZO

Sindikat penzionera Nezavisnost

Radoslav Milovanović

Miloš Grabundžija