Prestonica Estonije dobila srpsku kafanu - "Ajde bre" u Talinu uz sarmu i šljivovicu

U Talinu, prestonici Estonije, jedne od tehnološki najnaprednijih država Evrope, otvoren je restoran sa srpskom hranom, muzikom i enterijerom.

Pomalo paradoksalno, iza njega stoji ruski preduzetnik, recepti stižu iz Zemuna, a sastojci iz Evropske unije od koje se Srbija sve više udaljava

Dok sa zvučnika odjekuje Haustor i pesma "Šejn", a zatom i taktovi nekadašnje evrovizijske pesme Milana Stankovića "Ovo je Balkan", momak i devojka za šankom sipaju šljivovicu, a gosti poručuju sarmu.

Na prvi pogled - prizor iz neke beogradske kafane.

Međutim, ova scena odigrava se dve hiljade kilometara severnije, na Baltiku.

U centru digitalne evrope, Talinu, glavnom gradu Estonije, već bogatoj ponudi internacionalnih restorana pre dva meseca pridodat je srpski restoran neobičnog imena za tamošnje podneblje - "Ajde bre".

Nisu neobični samo ime i ponuda ovog restorana, već i to što ga nije otvorio niko poreklom iz Srbije, već jedan Rus.

Rusi čine nešto manje od jedne desetine populacije glavnog grada Estonije, dok je u čitavoj zemlji oko petina stanovništva ruskog porekla.

Gibanica, ćevapi i - Novak

Vlasnik ovog restorana je Konstantin. Rođen je u ruskom gradu Ufi. U dvedesetim godinama preselio se u Sankt Peterburg, a zatim u Talin. Govori estonski, ruski i engleski jezik, a na srpskom zna tek nekoliko fraza.

Ideju da otvori ovakav restoran dobio je nakon posete glavnog grada Srbije.

- Pre dve godine prvi put sam bio u Beogradu i tada sam se zaljubio u Srbiju, ljude, kulturu i, naravno, hranu - kaže Konstantin za "Vreme" dok iz čokanjčića ispija rakiju.

Tokom tog putovanja upoznao je i Nikolu, ugostitelja iz Zemuna. Dve godine kasnije (2026), otvorio je ovaj za stanovnike Talina pomalo egzotični restoran, ali i za turiste koji u njemu borave.

Upravo je od Nikole, zemunskog majstora pečenja, "pokupio" recepte. Pre otvaranja restorana, zemunski ugostitelj boravio je u Talinu kako bi obučio kuvare i preneo im način pripreme "domaće" hrane.

Osim recepata, iz Srbije je doneo i čokanjčiće u kojima se u ovom baru služi rakija.

U prvim danima rada pomagao je i Peđa iz Kragujevca, koji već nekoliko godina živi u Talinu zbog posla u automobilskoj industriji.

Gostima je, kaže, između ostalog, kuvao pasulj sa rebarcima, a spreman je uvek da pritekne u pomoć ako zatreba.

Enterijer lokala prati ideju sa kojom je otvoren: na zidovima su fotografije Novaka Đokovića, "Juga", te ilustracije iz "Balkanskog špijuna". Na šanku šljivovica, viljamovka i druga žestoka pića. Doduše, ne iz Srbije.

- Hranu i alkohol nabavljamo iz Slovenije i Hrvatske. Teže je uvoziti iz Srbije jer nije u Evropskoj uniji - objašnjava Konstantin.

Na meniju ajvar, sarma, gibanica, pite, pohovana paprika sa sirom, uštipci, ćevapi i druge srpske đakonije, ali nijedan sastojak nije stigao direktno iz Srbije. Plan vlasnika je da se ubuduće to promeni.

U jelovniku, sve je najpre ispisano na srpskom, a zatim na engleskom jeziku, iako niko od zaposlenih u ovom restoranu ne govori srpski.

Planovi vlasnika su da vremenom prošire ponudu i na jela iz drugih bivših jugoslovenskih republika, ali za sada jelovnik ostaje veran klasičnoj ponudi srpskih kafana.

Gosti su raznoliki, od Balkanaca kojima je meni dobro poznat, do lokalnog stanovništva i turista.

Kada je birao ime, dvoumio se da li restoran da nazove "Jugoton", po fabrici gramofonskih ploča ili "Ajde bre". Druga ideja je pobedila.

U estonskoj prestonici živi nekoliko stotina ljudi iz Srbije, uglavnom mlađih, zaposlenih u IT sektoru, po kome je Estonija naširoko poznata.

Dolaze iz zemlje koja godinama stagnira na evropskom putu, u državu koja je članica EU duže od 20 godina, gotovo potpuno digitalizovana i među najefikasnijima u borbi protiv korupcije.

Dolaze iz zemlje koja je u svemu ovome, a naročito poslednjem, na suprotnoj strani letvice.

Za njih, ovakvi lokali nisu samo restorani. Oni su mesto prepoznavanja, ali i podsetnik na razlike.

Jedan od gostiju, Srbin, koji već devet godina živi u Talinu, kaže da sarma "nije kao domaća". Razlika između Srbije i Estonije, međutim, mnogo je dublja od kulinarske.