Zbog CBAM-a iz Srbije nije otišao ni kilovat struje u EU: Izvoz pao za 27%

Evropska unija počela je od 1. januara da primenjuje taksu na emisije ugljenika, poznatu kao CBAM, (Carbon Border Ađustment Mechanism) srpskim kompanijama, koje proizvode čelik, aluminijum, cement, đubrivo i električnu energiju. Ova novina, kojom su uvedene u sistem za naplatu prekogranične takse na emisije ugljen-dioksida za uvoz robe u EU, za samo dva meseca izazvala je značajne potrese u srpskoj ekonomiji. EPS od 1. januara do kraja februara nije izvezao ni kilovat struje na ovo tržište dok su kompanije iz energetski intenzivne industrije zabeležile pad od 27%.

Ovim podacima se ostvaruju "crne" prognoze stručnjak koje su nagoveštavali jer Srbija nije blagovremeno našla puteve da ispune klimatske ciljeve i obaveza preuzetih iz Pariskog sporazuma i Sofijske deklaraciji. Zbog toga ciljano smanjenje emisije za 33% do 2030. u odnosu na 1990. je za nas nedostižno pa će trošak biti izuzetno veliki.

Naime, porez se plaća po toni, na emitovane količine ugljen-dioksida, ali i drugih štetnih materija, a cena nije fiksna i prošle godine je bila od 80 do 90 EUR. I tu dolazimo do priče o potresima u srpskoj ekonomiji, jer će izvoznici čelika, aluminijuma, cementa, đubriva i električne energije, morati da plate ovaj namet,što poskupljuje njihove proizvod što znači da smanjuju i svoju konkurentnost na evropskom tržištu.

- Od 1. januara 2026. godine Elektroprivreda Srbije nije izvozila električnu energiju u Evropsku uniju. CBAM je uticao na narušavanje konkurentnosti na tržištu EU, a po aktuelnoj ceni CO2 od 75 EUR i emisionom faktoru od 1,04, trošak za CBAM po megavat-satu bio bi 78 evra - navode iz EPS-a.

To praktično znači da za tih 78 EUR bi poskupeo kilovat EPS-a na tržišnu cenu na evropskom tržištu.

I iz Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije potvrđuju da je zabeležen osetan pad izvoza njihovih proizvoda na tržište EU

- Precizni podaci za svaku kompaniju biće poznati do kraja marta, ali na nivou ASEII pad izvoza od 1. januara do 1. marta je bio 27% u poređenju sa istim periodom prošle godine. To je drastično smanjenje koje će se sigurno odraziti na poslovanje ovih kompanija - kažu.

Oni objašnjavaju da CBAM trošak formalno plaća kupac u EU, ali se on u praksi ugrađuje u cenu proizvoda.

- Ako cena zbog toga postane previsoka, proizvod gubi konkurentnost i više se ne može plasirati na tržištu. Na taj način proizvođači iz Srbije gube tržišnu poziciju u EU, naročito jer je CBAM na snazi istovremeno sa drugim trgovinskim barijerama, poput kvota za čelik i različitih drugih ograničenja. Osim toga, proizvođači iz Srbije posluju na tržištu EU, ali izvan njenog regulatornog sistema, što stvara dodatne troškove i neizvesnost u odnosu na proizvođače unutar Unije. Dodatnu neizvesnost stvara činjenica da EU CBAM uredba još uvek nije do kraja definisana, pa proizvođači nemaju jasna i stabilna pravila na osnovu kojih bi mogli da planiraju proizvodnju, investicije i izvoz, posebno u kombinaciji sa drugim trgovinskim barijerama - navode iz ASEII-a za NIN.

Na ovakvu situaciju je u oktobru prošle godine upozorio je i Fiskalni savet, na predstavljanju analize o CBAM-u.

- Trošak ugljenične takse za izvoznike gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva, cementa i struje u 2026. godini mogao bi da dostigne do 250 mil EUR. Pred najvećim izazovom biće EPS.Primera radi jedan megavat-sat u izvozu trenutno košta oko 100 EUR, a ova taksa podići će je za 60, pa će koštati 160 EUR. Naše su procene da će troškovi po osnovu plaćanja karbonske takse 2026. godine dostići će oko 200 mil EUR - naveo je Fiskalni savet.

Jasno je da Srbija ali i druge države Zapadnog Balkana neće moći da prate obaveze koje je nametnuo Brisel. Ovo tim pre što je Savet EU pre nekoliko dana formalno usvojio izmene Zakona o klimi, koje obavezuju zemlje članice da smanje emisije gasova s efektom staklene bašte za 90 EUR do 2040. godine, a do 2050. i postizanje klimatske neutralnosti. Ono što je iznenađenje to je da je ovaj predlog naišao na veliki otpor pojedinih evropskih vlada i evroposlanika, posebno onih iz Italije, Poljske, Mađarske i Češke, koji traže da se cena CBAM -a zamrzne ili ukine, zbog geopolitičkih dešavanja i krize na Bliskom istoku. Naime, cene energije su ekstremno skočile pa je evropska industrija, koja plaća CO2 po 60 do 80 evra po toni, odjednom dobila "saveznika" u geopolitici.

Poznavaoci prilika smatraju da ovaj sistem neće srušiti Italija, Poljska, Mađarska i Češka, posebno jer ga Ursula fon der Lajen izgradila. Objašnjenje se nalazi u stavu da bi došlo do diskriminacije za industrije koje su već uložile kapital u dekarbonizaciju, zbog čega političari ne bi mogli pojasniti zašto se smer menja.

To pojašnjenje je potrebno jer pravila EU o smanjenju emisije gasova s efektom staklene bašte za 90% do 2040. godine, a do 2050. postizanje klimatske neutralnosti, je paradoksalno jer ova pravila ne važe za Kinu i druge azijske, afričke i latinoameričke države. Primera radi u Kini, koja je svoj ubrzani ekonomski rast postigla oslanjajući se na ugalj ,dovele su da su još 2019. godine, emisije bile veće od ukupnih emisija svih razvijenih zemalja. Iako ovaj procenat poslednjih godina pada, Peking i dalje predstavlja paradoks u globalnim klimatskim naporima.

S jedne strane, nameće se kao globalni lider u proizvodnji i izvozu čiste tehnologije, dominira lancima snabdevanja solarnim panelima, baterijama i električnim vozilima. S druge pak domaća energetska politika jasno pokazuje da je ugalj i dalje centralni stub njenog energetskog sistema. To pokazuje i Zakon o energiji, koji je usvojen prošle godine, kojim se ugalj definiše kao "osnovna garancija i regulator sistema" u nacionalnoj proizvodnji električne energije.

Takva strategija može ozbiljno da ugrozi definisane postulate u dekarbonizaciji na globalnom nivou, jer kineske emisije i one iz drugih azijskih, afričkih, latinoameričkih država, ne mogu ostati izolovano ostrvo unutar njihove atmosfere. Zato neke članice EU smatraju da EK, na sastanku 19. marta treba da zamrzne cene CO2 ili produži besplatne kvote.

Regionu Zapadnog Balkana i Srbiji to bi kratkoročno olakšalo situaciju ali dugoročno odlaže pomoć u modernizaciji postrojenja. Pošto je za "prljave" industrije u Srbiji od 1. januara uveden i "nacionalni CBAM", koji predviđa porez na CO2 od četiri evra po toni, taj novac bi trebalo da se iskoristi za to, ali pitanje je samo da li će biti dovoljan za sve.

Sve u svemu, iskustva sa CBAM-om za srpske kompanije koje su obuhvaćene ovom taksom, u ova dva meseca pokazuju da država mora da definiše jasniju strategiju u klimatskim promenama, jer u protivnom"ceh" neće platiti samo EPS i kompanije iz energetski intenzivne industrije, već svi poreski obveznici.