Pravni vakuum između uredbe i novog zakona - Ekonomisti upozoravaju da je hleb u nekim radnjama poskupeo i do 10 dinara

Prošlo je deset dana od prestanka Uredbe o ograničenju marži u trgovini na veliko i malo koju je Vlada Srbije propisala 1. septembra prošle godine, a koja se odnosila na 20 hiljada različitih proizvoda. Iako zvanično većeg poskupljenja nije bilo, u pojedinim prehrambenim prodavnicima, ali i pekarama došlo je do korekcije u ceni osnovnih životnih namirnica.

U proteklih šest meseci maksimalna cena hleba kretala se od 62 do 65 dinara. I ako zvanično većeg poskupljenja od ukidanja Uredbe nije bilo, građani, tvrde, da je u pojedinim lokalnim pekarama i prodavnicama došlo do značajne korekcije u ceni te namirnice.

- Neki koji je bio 65, 70 na 80 su oterali - kaže jedan sagovornik, a drugi dodaje: Ako mislite na onaj najjeftiniji on je oko 70 i nešto dinara.

- 10 dinara hleb gore pre jedno par dana, znači sve je skupo - kaže sugrađanin.

Iz resornog ministarstva kažu da su sa terena dobijali informacije da će doći do aneksiranja novih ugovora između proizvođača i trgovaca koji imaju u planu da vrate of rabate. Kako bi se u budućnosti sprečila nefer poslovanje, Vlada Srbije usvojila je novi predlog zakona o trgovačkoj praksi, a izmene i dopune imaće i zakoni o trgovini i zaštiti potrošača.

- Ako su trgovci vratili of rabate i ako znaju da je zakon tu, gotovo tu, znači on je već prošao Vladu, Vlada ga usvojila, znači predlog zakona je ušao u Skupštinu, znači pitanje je dana kada će on videti svetlo dana i kada će oni biti sankcionisani kaznenom politkom koja je predviđena - navodi Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine.

- Ovi Zakoni apsolutno ne mogu da promene ko je najmoćniji u distributivnom kanalu i trgovci će i dalje posle svih ovih zakona ostati apsolutno najmoćniji, oni mogu malo da modifikuju njihovo ponašanje, da malo nešto ublaže i to je ono što je njihov maksimlani domet. Jedini način na koji to može dugorčno da se reši je usvajanje mera koje će povećati konkurenciju - smatra Nenad Bumbić iz Potrošačkog savetnika.

Ekonomisti, kažu, da je u toku pravni vakuum između prestanka Uredbe o ograničenju marži i usvajanja seta zakona.

- Zbog toga prognoze o kretanju cena nisu optimistične, zbog ekonomskih i neekonomskih razloga. Ti neekonomski razlozi su vezani za geopolitičke sukobe koji su uticali na povećanje cene nafte na svetskom tržištu, a ekonomski faktori koji utiču na kretanje cena na domaćem tržištu možemo da kažemo da se odnose pre svega na povećanje cene energenata - objašnjava prof. dr Snežana Radokić sa Ekonomskog fakulteta u Nišu.

Ukoliko skupština usvoji zakon o trgovačkoj praksi trebalo bi da reši problem određenih nameta zbog kojih je Vlada, između ostalog, i reagovala uredbom o ograničenju marži.