Spas za sušne krajeve: dobitnik Nobelove nagrade predstavio solarnu mašinu koja pretvara vlagu iz vazduha u pijaću vodu

Kako funkcioniše solarna mašina za dobijanje vode iz vazduha

Suština tehnologije leži u MOF materijalima - kristalnim strukturama koje se sastoje od metalnih čvorova povezanih organskim molekulima. Njihova unutrašnja površina je toliko velika da samo jedan gram može imati pore čija ukupna površina odgovara površini fudbalskog terena.

Tokom noći, kada temperatura padne, MOF materijal upija vodenu paru iz vazduha čak i kada je vlažnost oko 20 odsto. Tokom dana sunčeva toplota zagreva materijal, oslobađajući zarobljenu vlagu. Para se zatim kondenzuje u tečnu vodu koja se prikuplja i filtrira za piće.
Rešenje za globalnu nestašicu vode

Prema podacima Ujedinjenih nacija, oko 2,2 milijarde ljudi u svetu nema bezbedan pristup pijaćoj vodi, dok se milijarde suočavaju sa ozbiljnom nestašicom vode barem jedan mesec godišnje.

Jagijev uređaj nudi decentralizovanu alternativu tradicionalnim izvorima vode, poput desalinizacije morske vode, koja zahteva veliku količinu energije i može da proizvodi štetan otpad u vidu slane tečnosti. Pošto ovaj sistem koristi isključivo sunčevu energiju iz okoline, nije mu potrebna električna mreža niti fosilna goriva.

Motivacija za ovaj projekat je i lična. Jagi je rođen u Jordanu u porodici palestinskih izbeglica i odrastao je u pustinjskoj zajednici bez tekuće vode. To iskustvo, kako je isticao, podstaklo ga je da razvija materijale koji mogu da reše osnovne probleme opstanka ljudi.

Iako su naučna istraživanja potvrdila efikasnost MOF materijala u prikupljanju vode iz vazduha, postoje i prepreke za široku primenu. Jedan od najvećih izazova je proizvodnja ovih materijala u velikim količinama uz niske troškove, kao i obezbeđivanje dugotrajnosti sistema u teškim klimatskim uslovima.

Zbog toga je Jagi osnovao kompaniju Atoko kako bi tehnologiju komercijalizovao i omogućio njenu širu primenu.

Stručnjaci smatraju da bi, ukoliko se smanje troškovi proizvodnje, ovakav sistem mogao da postane važan dodatni izvor vode u sušnim regionima Afrike, Bliskog istoka i delova Azije.

Kako suše postaju sve češće, a klimatske promene dodatno opterećuju vodne resurse, ovakva rešenja postaju sve važnija. Jagijev izum ne može da zameni reke ili podzemne izvore vode, ali nudi nešto do sada gotovo nezamislivo - mogućnost da se pijaća voda dobije direktno iz vazduha, koristeći samo sunčevu energiju i napredne materijale.