Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Stambene politike sasvim različitih strana: Kako do svog krova nad glavom? - Primer Holandije i Belorusije

Izvor: eKapija

Subota, 07.03.2026.

09:29

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: ah_fotobox/shutterstock.com)

Nabavka svog stana/kuće je jedan od najvećih ličnih uspeha pojedinca ili porodice, ali, otkako je od korone pojačana uloga "kolekcionarstva stanova" kao sredstva čuvanja vrednosti imovine bogataša, došlo se do toga da je mladima mnogih zemalja kupovina kuće ili stana postala naučna fantastika.

Čini se da je u kamenom dobu lakše bilo rešiti stambeno pitanje korišćenjem kamena, gline, drveta i kože, ili naći pećinu, nego što je sada doći do stambenog prostora u vlasništvu u mnogim zemljama.

Stambena politika je makropolitička tema, koja često zauzima vrlo važno mesto u političkim programima.

U Srbiji je, na žalost, ili zanemarena, ili su mere i ideje kozmetičke. Ne tiču se samo toga imaš li ili nemaš stan ili kuću, nego i parkiranja, vrtića, postojanja i kvaliteta vode, kanalizacije i ostalih komunalnih usluga, javnog prevoza, buke, osvetljenosti prostora, zdravstvene zaštite...

U tu svrhu, a na osnovu dugogodišnjeg života u Holandiji i Belorusiji, skrećem pažnju na dva vrlo različita, ali u odnosu na Srbiju ozbiljna pristupa stambenom pitanju.

Monopol države na prodaju i konverziju građevinskog zemljišta

Jedan od najvećih promašaja Srbije je stav "na svom placu mogu da radim šta 'oću", i država koja to prećutno odobrava.

Žmuri se na to kada mali čovek gradi kuću bez građevinske dozvole, i još gore bez 30% više novca od građevinskih troškova datih državi za uređenje, saobraćajne, komunalne, zdravstvene, obrazovne i ostale javne infrastrukture.

Za račun toga, žmuri se velikom što na mestu otkupljene udžerice gradi zgradetinu. I za Holandiju i za Belorusiju i jedan i drugi su teški prestupnici, i niko nije lud da pokuša da gradi na taj način.

Ali, zato i jedna i druga za novogradnju obezbeđuju planske i uređene parcele.

Ukoliko određeni objekat nije kulturni spomenik, ili ne postoji zaštita estetske celine, u obe zemlje je moguće dograditi ili porušiti i napraviti novo. Ali, u oba slučaja je dozvoljeno skromno povećanje kvadrata, sa delimičnom ili potpunom zabranom smanjenja zelenih površina na samom placu.

Kako onda sagraditi kuću, zgradu, industrijski objekat, supermarket, stovarište, restoran? Tako što država otkupi, uredi, i po većoj ceni proda uređenu parcelu, a labaviji propisi vezano za privrednu gradnju na svom placu su samo u selima i malim gradovima.

Čak ni tada ne smeš da imaš direktno uključenje na magistralni ili regionalni put, niti da praviš parkinge u putnom pojasu.

Kako do bezbednih ulica, biciklističkih staza i dobrog javnog prevoza?

Kada država ima monopol na koverziju zemljišta, široki putni pojas je ostavljen na vreme (osim u istorijskim četvrtima).

U tom slučaju lako je dodati nekoliko saobraćajnih traka, biciklističku stazu, autobusku nišu, drvored, traku za levo ili desno skretanje...

Minsk ima specifičnu stambenu politiku (Foto: Egor Kunovsky/Unsplash)

Ako glavni drum u Belorusiji ili Holandiji prolazi kroz naselje ili na obodu naselja, obično se u putnom pojasu formira paralelna ulica iz koje se pristupa stambenim objektima ili komercijalnim sadržajima.

Ne samo kod autoputa, nego i kod obične magistrale je pravilo zabrane direktnog prilaza dvorištima, komercijalnim sadržajima i parkinzima, a mesta presecanja gradskog i magistralnog puta su svedena na minimum.

Umesto srpskog đuture ograničenja brzine na 50km/h za naselje, imaš po negde gradsku magistralu za 70-80km/h, običnu glavnu ulicu, a većina ljudi živi u prilaznoj uličnoj mreži sa mnogo usporivača saobraćaja i dodatnim ograničenjima.

Sasvim je normalno da se tvoja kuća ili stan nalaze u zoni površine 1-5 kvadratnih kilometara okruženih glavnim bulevarima, a unutar cele te zone je raznim merama motorni drumski saobraćaj maksimalno usporen.

Unutar te zone se kao roditelj ne bojiš dete od 7 godina da pustiš samo, jedino se bojiš kada ide preko glavnih ulica oko te zone.

Razvijenost biciklizma u tim zemljama nije vezana sa ravnicom, već, mnogo više sa pametnijom organizacijom ulica.

Vrlo važan faktor je da se ni najbogatiji ne iživljavaju u vožnji nekažnjeno, a vozački ispiti su među najtežim i najstrožim u Evropi. I u jednoj i u drugoj zemlji su klimatski uslovi za bicikliranje mnogo gori nego u Srbiji.

Onaj ko stvarno vozi bicikl zna koliko je brdo mizerna neprijatnost na biciklu u odnosu na ravničarski vetar.

Vezano za javni prevoz, kada je ulična zona široka, lako je dodati žutu traku, tramvajsku prugu, ili samo dodatnu saobraćajnu traku opšte namene.

Čak i ako gradiš podzemni metro, možeš da raskopaš celu ulicu i uradiš metro plitko ne baveći se skupim zaštitnim radovima za visokogradnju na površini. Holandija se u tim uslovima opredelila da tri četvrtine svojih metroa napravi jeftinije nadzemno.

Iako Belorusija ima odlične uslove da metro širi brže i jeftinije nadzemno, to ne rade. To je vezano za tehničko-industrijsko kadrovsku bazu koja je potpuno prilagođena samo podzemnoj gradnji.

To je konzervativan zatvoren sistem domaćeg preduzeća sa stalnim nekreditnim finasiranjem, koji gradi jedan kilometar podzemnog metroa godišnje. I tako pare date na veliki projekat ostaju u državi, a ne stranom građevinskom preduzeću, i stranoj banci za kamate.

U obe zemlje vrlo važnu ulogu ima železnica kao sredstvo prostornog planiranja. Holandija se još pre 70 godina opredelila da umesto da pretrpa par velikih gradova sa ogromnom tražnjom za stambenim prostorom, pored železničkih stanica gradi satelitske gradove.

Do tih satelitskih gradova vozovi ka centralnom gradu idu ne ređe od svakih pola sata čak i vikendima, a obično mnogo češće. Posledica takve politike je da je rast broja stanovnika Holandije pratio pad broja stanovnika najvećih gradova za 10-30%.

Ti gradovi su i dalje centri metropolitena, samo u centre istih kolima malo ko dolazi. U maloj gusto naseljenoj zemlji je železnica sa velikom učestalošču postala "nacionalni metro".

Belorusija ima 11 puta manju gustinu naseljenosti od Holandije, i daleko više robe na prugama. U Belorusiji i dalje preovlađuje koncept železnice iz vremena kada je kola bilo daleko manje.

Linije lokalnih vozova su obično 4-7 pari polazaka voza, vezanih za smene u večim gradovima. Jedino u Minsku i okolini su organizovane prigradske železnice sa 1-3 polaska voza na sat. Ali, čak i železnica sa malo polazaka, ako slabo stimuliše preseljenje iz tesnog stana u gradu u veliku kuću u predgrađu, makar sprečava osipanje populacije u naseljima uz prugu.

Za sada se jedino u okolini Minska radi na dodavanju dvokolosečnoj pruzi trećeg koloseka za mogućnost veće učestalosti polazaka.

Postoji određeni trend automobilske predgradizacije (suburbanizacije), računajući na jednu od najboljih dostupnosti parking mesta u velikim gradovima u Evropi, i jedan od najmanjih problema kolskih zagušenja ulica u velikim gradovima u Evropi.

Ali sa obzirom da je količina kola na hiljadu stanovnika i dalje dva puta manja nego u Holandiji, sada je vreme i da Belorusija više investira u putničke šinske sisteme koji nisu metro.

Holandija čak smanjuje broj parking mesta u centrima velikih gradova da dodatno ubije tražnju za kretanjem kolima.

Jedna od posledica je da obični Holanđani koji hoće da voze napuštaju te zone, a doseljavaju se stranci, kojima je Amsterdam, kul, i već odavno su postali većina u gradskoj zoni.

Svetost javnog prostora i javne imovine

Široka ulica nije jedina javna imovina koja je svetinja. Nikome neće pasti na pamet da gradi Ekspo ili Teslagrad na vodoizvorištu.

Ako neka škola, vrtić, dom zdravlja, vatrogasna stanica, stanica hitne pomoći... nije izgrađena na početku gradnje nekog naselja, ostavljen je prostor za istu. U tim uslovima jako retko se nešto ruši radi novogradnje.

Pokušaji rušenja javne infrastrukture radi novogradnje, pogotovu uklanjanje pruga, nezamislivo je.

Glavno, ne samo da se ne dira glavna pruga ili put, nego je nezamislivo da neko istovara šut u kanale za odvodnjavanje puta ili pruge, samostalno gradi parking ispred pečenjare, izgradi štalu u pružnom pojasu ulazeći u zemljište koje je državno.

Na javnoj zoni se može organizovati manifestacija ili trgovina, ali po određenim pravilima i takvog tipa da se po završetku događaja ili sezone nečega može vratiti staroj nameni.

U holandskoj prestonici mesečni izdaci za stanovanje visoki (Foto: Pixabay/millionairemob)

U Holandiji je dominantan tip pijace mobilna pijaca, sa montažnim tezgama ili prodajom iz vozila. Belorusija ima stalne pijace, ali ima sajmove cveća, zimnice, novogodišnjih jelki... gde je moguća prodaja iz vozila ili montažnih tezgi.

Za razliku od srpske uprave u poslednjih nešto preko decenije, holandska i beloruska prodavce iz vozila ne smatraju narkodilerima, a njihove kupce narkomanima, već obezbeđuju uređene uslove za privremeno poslovanje.

Vrlo važan deo javnog prostora su zelene površine. Čak i kod neprofitne državne szanogradnje u Belorusiji, ne trpaju se zgrade jedna preko druge, nego su minimum 50% parcele zelene površine.

To je jako važno zbog upijanja atmosferske vode. Na 100 stanova dolazi jedno igralište za malu decu. Vrtić nije betonić kao u Beogradu, nego osrednji vrtić sa dvorištem zauzme skoro hektar.

I sa svim tim ostane 130 parking mesta na 100 stanova. U Beogradu se stanogradnja sa 40% zelenih površina, malom površinom vrtića, 110 parking mesta na 100 stanova, naziva elitnom i prodaje za ogromne pare.

Da bi se dostigao bar delimično beloruski ili holandski standard raspoloživog javnog prostora, bar 4% beogradskog budžeta bi moralo da bude usmereno na otkup, nacionalizaciju i rušenje privatne imovine radi uređenja javnih površina i objekata, i to decenijama.

To je skup put, zato što se zanemarivalo javno upravljanje zemljištem. Beogradska saobraćajna infrastruktura glavnih transportnih pravaca ima približno 3 puta manju građevinsku i upotrebnu vrednost od iste u Roterdamu ili Minsku.

Čak i u SFRJ, kada je gradnja bila planskija nego sada, u Beogradu su se samo trpali kvadrati. A SSSR je imao drugu strategiju, jeftinija gradnja stanova, skuplja i raskošnija gradnja infrastrukture. Masovni kapitalni remont "hruščovki" je mnogo jednostavniji i jeftiniji zadatak, od krivo postavljene glavne infrastrukture.

Rešenja stambenog pitanja za siromašne

Za razliku od Srbije, i Holandija i Belorusija imaju celovite politike prema ugroženim kategorijama građana. Suštinska razlika je to što su u Holandiji kapitalizam i profit svetinja, a u Belorusiji socijalnu politiku baziraju na ograničavanju profita preduzetnicima.

Finansiranje svoje socijalne politike Holandija bazira na visokim porezima, pri čemu su polovina budžeta socijalna davanja. I najveći deo tih socijalnih davanja su subvencije za stanovanje.

Prva mogućnost za dobijanje subvencija su socijalni stanovi. Oni čine između četvrtine i trećine svog stambenog fonda Holandije. Pravo za socijalni stan se određuje pre svega na osnovu primanja i broja članova domaćinstva.

Ako dođeš na spisak ugroženih, čeka se nekoliko godina u ekonomski slabijim regijama, do preko 10 godina u Amsterdamu. Paradoksalan slučaj je kada živiš u okolini Amsterdama u iznajmljenoj sobi, imaš previsoku platu za socijalni stan, ali premalu da iznajmiš garsonjeru.

Kod socijalnih stanova se plaća kirija obično oko polovine komercijalne kirije za stanove. Socijalni stanovi mogu biti specijalizovani. Recimo, umesto srpskog staračkog doma, zgrada sa jednoiposobnim penzionerskim socijalnim stanovima, sa toaletom za invalide, apotekom, dežurnom medicinskom sestrom...

Sledeća pomoć je, recimo, roditelji u iznajmljenom stanu imaju dvoje dece, nisu došli na red za socijalni stan, ali dobijaju subvencije za stanovanje. Treba napomenuti da u Holandiji jedna osrednja plata ne može da pokrije troškove iznajmljivanja celog stana sa zasebnom kuhinjom, toaletom i predsobljem.

Tek sa dve plate može da se razmišlja o ozbiljnijem iznajmljenom stanu. Osim iznajmljenih soba, postoji i varijanta "antikraak". Po holandskom zakonu, ako ti neko provali u napušten objekat, prijavi u opštini da se tamo nalazi, a ti ga ne isteraš u roku od mesec dana, ne smeš da ga isteraš dok mu ne rešiš stambeno pitanje.

U Beogradu cene stanova za kupovinu ili zakup sve više (Foto: I.Vukša)

Zato se za napuštene objekte i objekte predviđene za rušenje pravi "antikraak", (antiskvot). To je život sa smanjenom stanarinom, ali gazda može da te istera tada kada počne prenamena ili rušenje.

Treći jeftin sistem, a koji koriste sezonski radnici u poljoprivredi iz Poljske, a to je legalan život u kamp prikolici od početka aprila do kraja oktobra. Zahvaljujući tome, oni bolje zarađuju od većine žitelja Holandije.

Još jedan, ali rizičan način stanovanja je nelegalna soba u socijalnom stanu, bez adrese. I da pomenemo beskućnike. Po zakonu je zabranjeno spavati u parku. Skupe se beskućnici i jedan dežura da li ide policija. Razbudi drugove, i zato što sede, a ne spavaju, policija ne može da ih kazni.

U Belorusiji je oko 2/3 novogradnje državna neprofitna masovna stanogradnja, uglavnom panelskih zgrada. Tu se primenjuje onaj prosti industrijski princip Forda iz 1920-tih, kojim je prvi put u istoriji napravljen masovno finansijski dostupan automobil.

Za jedan zid, umesto armiračkih, tesarskih, fasadnih, malterskih, električarskih radova, imaš prosto serijsku proizvodnju zida i spajačke radove. Ta vrsta rada traži daleko manje kvalifikovanih majstora, a kojih je dificit na nivou Evrope.

Takve zgrade se završavaju u roku 5-6 meseci od kopanja temelja do tehničkog prijema. Grade ih državne građevinske firme, pri čemu im država propisuje profit 5%, a čak i to mogu da izgube zbog kašnjenja ili reklamacija.

Jedino što im država popušta da naprave, jeste da, recimo u projektu sa 20 zgrada naprave dve koje će da sami prodaju po komercijalnoj ceni. Pravo na stan u državnoj stanogradnji nije vezan za visinu plate, već za materijalni status vezano za nekretnine u vlasništvu, broj dece, i osoba sa invaliditetom u porodici.

Neprofitni stan iz državne stanogradnje ne smeš prodati 25 godina osim u slučaju kada prodaješ manji stan radi preseljenja u veči. Porodice sa osobama sa invaliditetom, sa troje i više dece dolaze na spisak po prioritetu.

Za ostale, uslov je da nemaju nekretninu u vlasništvu ili da imaju premali stan u vlasništvu za toliko članova porodice. Ako nemaju nekretninu u vlasništvu, uslov je da žive u nekoj vrsti državnog socijalnog ili službenog smeštaja.

Tako dugogodišnji rad u prosveti, zdravstvu, policiji, vojsci sa životom u službenim stanovima daje prednost za jeftin stan u vlasništvu bez obzira na broj dece. Red cene kvadrata neprofitnog stana je plata kasirke. Uporedite platu kasirke u zemlji u kojoj živite i cenu kvadrata stana da razumete taj odnos dostupnosti.

Sa tim da ako je troje dece ili dete invalid, država pokriva oko polovine cene, a sa četvoro dece je četvorosoban stan praktično besplatno. Vezano za državne iznajmljene stanove, oni se obično vezuju za državnog poslodavca kod koga radi makar jedan član porodice, bilo državna fabrika, železnica, zdravstvo ili druga institucija nacionalnog značaja.

Jako veliki deo tog stambenog fonda je "obšežitije", ili smeštaj u kojem imaš zajedničku kuhinju i kupatilo. Na prvi pogled izgleda bedno, ali samo za onoga ko nije bio podstanar u Holandiji.

Prvo, do takvog smeštaja je lako doći, dok se čak i za sobu u Holandiji treba pomučiti. Drugo, jeftino je ili besplatno, za razliku od bilo kakvog smeštaja u Holandiji.

Treće, pravila su jasna i logična i nemaš pijanog Turčina gazdu da se menjaju pravila kako mu se digne pritisak. Ne gasi ti grejanje u hodniku, kuhinji kupatilu. Ne ograničava ti broj bicikala, a ako imaš kola, imaš i parking mesto.

I ako 10 godina živiš u takvom smeštaju, dolaziš na spisak za kupovinu neprofitnog stana u vlasništvu. Vezano za sela, preovlađuje i dalje kolhozska (poljoprivredni kombinat) poljoprivreda.

Najveći deo stambenog fonda sela su kuće dodeljene radnicima kolhoza. Stanovništvo sela se smanjuje. Kuća koja je napuštena tri godine se konfiskuje, prodaje na aukciji ili dodeljuje ljudima bez rešenog stambenog pitanja.

Takva politika dempinguje cenu stanova i za iznajmljivanje, i za kupovinu, čak i za one koje nisu u pomenutim kategorijama. Srednja komercijalna cena kvadrata je 1-1,5 prosečnu plata, što je jedan od najnižih pokazatelja u Evropi.

Komunalne usluge, kako do celovite politike kvaliteta?

I Holandija i Belorusija imaju zadivljijuće kvalitetnu vodovodnu vodu za ravničarske zemlje, a da pritom ni reke i kanali nisu zagađeni fekalijama. Odnosno, upravo rad sa kanalizacionim vodama i održavanjem vodotokova igra jednu od ključnih uloga u održavanju kvaliteta vode.

Nije u pitanju samo prerada otpadnih voda. Veliku ulogu igraju i ograničenja u primeni agrohemije za neka područja, kao i sprečavanje oceđivanja stajskog đubriva u podzemne vode, te kontrola industrijskog zagađenja.

Vezano za snabdevanje energijom, struja i gas, Belorusija ima ekstremno jeftiniju energiju nego Holandija. Za struju četvoročlana porodica troši oko 70-80 EUR, a u Belorusiji oko 12-16 EUR.

Pri tome treba naglasiti da se i u jednoj i u drugoj zemlji električna energija retko koristi za grejanje vode, uglavnom gas. Gas je u Holandiji najveća stavka komunalnih usluga, koja vuče oko 60% svih troškova na komunalne usluge.

Vrlo često, Holanđani su spremni da sami trpe temperaturu 18 stepeni u kući ili manje. Ako živite u iznajmljenoj sobi u Holandiji, računajte da će gazda isključiti grejanje u svim prostorijama osim soba, ili vam čak i u spavaćim sobama spustiti temperaturu na 13-15 stepeni.

Vi nemate izbora, jer ste i tu iznajmljenu sobu jedva našli. U Belorusiji je zimi u stanovima temperatura obično 24-25 stepeni, mada postoje izuzeci. To u Belorusiji nije čisto bahato spaljivanje gasa.

Savremeni panelni domovi se obično sa najsavremenijim sistemom sendvič panela, takvim da su za toplotne kamere maltene nevidljivi. Pri gradnji novih kuća su obično tri sloja, gasbeton blok, mineralna vuna i fasadna cigla.

Sva nova prozorska okna su sa tri sloja stakla. Zanimljivo je da i Holandija i Belorusija imaju dovoljno velika nalazišta gasa na svojoj teritoriji, ako ništa, za sopstvene potrebe.

Vezano za ostale komunalne usluge, održavanje liftova je besprekorno. Nema toga kao u Srbiji da kada dva od tri lifta rade to je praznik.

Dragoceni "kapitalni remont"

Vrlo interesantna stavka u računu za komunalije je "kapitalni remont". I zgrade se stvarno remontuju po nekom planu i programu, uključujući i od mnogih ismejane "hruščovke".

Pojam "эксплуатация" u ruskom jeziku se jako razlikuje od reči "eksploatacija" u srpskom jeziku.

Slikovito da opišem na konju. Eksploatacija konja u ruskom jeziku znači da konja osim što prežeš, timariš, lečiš, brineš o noćnom smeštaju i čistoći, kvalitenoj hrani. Eksploatacija konja u srpskom jeziku znači da teraš ragu dok ne crkne.

Kod zgrada sam beton i zidovi obično ne propadaju, ali da krov, lift i neke od istalacija. Ciklus kapitalnog remonta je obično 25 godina, i ako se tada na vreme reše određeni problemi, zgrada može trajati dugo.

Čak i "hruščovke", u slučaju redovnih kapitalnih remonta svakih 25 godina imaju rok trajanja 150 godina. U poslednjoj deceniji "hruščovke" dobijaju dodatnu toplotnu izolaciju, ali to je proces od 25 godina sledeći za planske cikluse kapitalnih remonta.

Ipak, moraju se uzeti u razmatranje neke velike razlike koje se tiču preko 10 puta gušće naseljenosti Holandije.

U retko naseljenim delovima Belorusije se ne isplati graditi vodovodno-kanalizacionu infrastrukturu karakterističnu za gradove. Po selima je vodosnabdevanje većinom iz bunara, čak i ako je nekim slučajem došla gradska voda.

Po pravilu, po selima su plastične septičke jame koje se redovno prazne, na nešto što bi se moglo nazvati "g***njiva njiva". Niko nije lud da i sebi i susedima zagadi bunar time što otpadne vode nisu izolovane.

Ako se desi da je u svom dvorištu voda nekvalitetna (višak minerala), obično u krugu od 100 metara ima bar nekoliko suseda koji imaju dobru vodu.

Vezano za grejanje, nemaju sva sela gas. Zato imaju mnogo šuma i brikete iz treseta. Kod sela koja nisu dobila gas, nakon otvaranja i širenja nuklearne elektrane, praktikuje se širenje električne mreže višeg napona i grajanje na struju.

Četvoroločlana porodica u Belorusiji troši oko 40 EUR, a u Holandiji 300 EUR na sve komunalne usluge.

Šta ako sam gradim?

Ako hoćeš sam da gradiš u Holandiji, trebaju ti arhitekti, birokratija, majstori...Ali, najproblematičniji momenti su skupe parcele, i rok godinu dana da završiš objekat.

Često se dešava da je sama uređena građevinska parcela od svega par ari polovina svega što ćeš uložiti u gradnju.

Rok godinu dana znači velike probleme obezbediti finasitanje u tako kratkom roku. Sve to utiče na to da je sopstvena gradnja za Holanđane grožđe na vrbi dostupno samo za 2-3% najbogatijih.

Belorusija ima 11 puta manju gustinu naseljenosti, i jasno je da kupovina parcele neće biti kritičan momenat.

Vezano za ekspertize stručnih lica, prizemnu kuću (kakvih je najviše u Belorusiji), dovoljno je da licencirana firma radi temelje. Zidove, krov i ostalo mogu da rade i majstori ili sam.

Osnovni rok je 3 godine, ali po raznim osnovama možeš produžiti gradnju do 8 godina. Ako ni tada nisi završio, država prodaje tvoj objekat onome ko je spreman da ga završi.

Stav države je: doveli smo struju, vodu, gas, vrtić, trafostanicu, proširili glavni put... kako to ne bi bilo mrtvi kapital. Maksimalno smo uprostili stvar, i dali dosta slobode da zidaš kako hoćeš.

Ako u tim uslovima nisi završio objekat za 8 godina, ti si retka slepčina, a mi ne želimo polunaseljeno uređeno naselje. Retka, to je par desetina davanja takvih kuća na aukciju godišnje.

Šta Srbija iz ovoga treba da nauči?

Pod nula, štete od neizgrađenosti osnovne gradske infrastrukture posebno u Beogradu su toliko velike, da su u mnogim slučajevima otkupi i rušenja ponekad čak i višespratnica visokoisplativi projekti.

Pa i Brankova ulica je formirana svojevremeno rušenjem višespratnica. Umesto trpanja kvadrata na jednom mestu, potreban je prostorni razvoj uređenih zona sa putničkom železnicom kao kičmom.

Drugo, država treba da ima bar neku politiku socijalnog i službenog smeštaja. Ako prosvetaru i lekaru nisi dao veliku platu, daj mu bar službeni stan.

Treće, odsustvo inženjera statičara i hidrogeologa pri gradnji maltene svih kuća u Srbiji je daleko opasnije nego u Belorusiji. Srbija ima previše klizišta i drugih tipova nestabilnog zemljišta.

Četvrto, peto, šesto sami dodajte. Tema je važna i zanemarena, i sa nedostakom dogovora na nivou društva.

Karlo Polak

(autor je saobraćajni inženjer iz Beograda, s iskustvom života u Holandiji i Belorusiji)

Tagovi:

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Saobraćajni institut CIP i još tri kompanije zaduženi za stručni i projektantski nadzor nad izgradnjom BAS-a u Bloku 42 Građevina, Saobraćaj

Bor dobija stambeni kompleks sa 230 stanova i podzemnom garažom - U planu gradnja 5 sedmospratnica u blizini Novog gradskog centra (FOTO) Građevina

Zeleno svetlo za kompleks O Distrikt u Ovči - LSI Properties može da gradi bez studije o proceni uticaja na životnu sredinu Građevina

Immo Gradnja u Nišu gradi petospratnicu u centru grada Građevina

Izabrani projektanti za rekonstrukciju Klinike za očne bolesti KCS i gradnju podzemne garaže na tri nivoa Građevina, Saobraćaj, Zdravstvo

U novom megakompleksu Singidunum u planu gradnja skoro 2.000.000 novih kvadrata - "Grad u gradu" kod Dobanovaca imaće gotovo 5.000 stanova, tri vrtića, dve osnovne i jednu srednju školu Građevina

Na preko 7.000 kvadrata u Baošićima niče novi kompleks Pavgorod - U četiri zgrade u neposrednjoj blizini mora stanovi i turistički apartmani (FOTO) Građevina

U Kragujevcu niče nova stambena zgrada - Moderna petospratnica od skoro 1.900 m2 Građevina

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.