CAN Europe: Svaka investicija u gas produžava zavisnost i usporava zelenu tranziciju

Nova ulaganja u proširenje gasne infrastrukture i povećanje uvoza gasa nisu u skladu sa ciljevima dekarbonizacije i rizikuju da dodatno povećaju zavisnost od fosilnih goriva, usporavajući održivu energetsku tranziciju, ocenila je Mreža za klimatsku akciju (CAN Europe).

Povodom potpisivanja zajedničke izjave SAD i 12 zemalja centralne i istočne Evrope, među kojima je i Srbija, o tržištu i snabdevanju prirodnim gasom, CAN Jurop podseća da Zelena agenda za Zapadni Balkan jasno obavezuje zemlje regiona da postepeno ukinu fosilna goriva i ubrzaju investicije u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i moderne, fleksibilne energetske sisteme.

- Bilo koja inicijativa usmerena na jačanje tržišta gasa i proširenje gasne infrastrukture nije usklađena sa ciljevima dekarbonizacije postavljenim u okviru Zelene agende za Zapadni Balkan. Iako je energetska bezbednost legitimna briga, sve veće oslanjanje na fosilni gas, uključujući i nove interkonektore i proširene kapacitete uvoza, rizikuje zarobljavanje regiona u dugoročnoj zavisnosti od fosilnih goriva u vreme kada je hitno potreban brz prelazak sa fosilnih goriva u regionu i u celoj Evropi - naveli su iz te organizacije za portal Zelena Srbija agencije Beta.

CAN Europe je istakao da će se ulaganjima u proširenje gasne infrastrukture finansijski i politički kapital preusmeriti sa rešenja za obnovljive izvore energije i odložiti strukturnu transformaciju potrebnu za klimatsku neutralnost.

- Stoga, istinska energetska bezbednost i pristupačnost mogu proizaći samo iz povećanja efikasnosti, brzog povećanja energije vetra i sunca, poboljšanja integracije mreže, primene fleksibilnih rešenja koja nisu zasnovana na fosilnim gorivima, kao što su skladištenje i odgovor na potražnju, i jačanja regionalne saradnje u oblasti obnovljivih izvora energije, a ne iz produbljivanja zavisnosti od uvoznog gasa - navodi se u odgovoru.

Na Transatlantskom samitu o gasnoj bezbednosti ove sedmice u Vašingtonu, ministri energetike i predstavnici Srbije, Grčke, Bugarske, Mađarske, Poljske, Rumunije, Slovačke, Moldavije, Ukrajine, Hrvatske, Litvanije, Bosne i Hercegovine i SAD potpisali su zajedničku izjavu kojom su se saglasili da će raditi na unapređenju otpornosti tržišta prirodnog gasa i obezbeđivanju sigurnog i pristupačnog snabdevanja prirodnim gasom u istočnoj i centralnoj Evropi.

- Zajedničkom izjavom smo se usaglasili da radimo na obezbeđivanju sigurnog i pristupačnog snabdevanja prirodnim gasom, koristeći postojeću infrastrukturu i po potrebi gradeći novu, kako bi se povećale isporuke gasa i postigli regionalni energetski ciljevi - rekla je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

Ona je istakla da to ne znači potpuno okretanje samo jednom snabdevaču, već podizanje energetske bezbednosti.

Izgradnjom gasnih interkonekcija prema Severnoj Makedoniji i Rumuniji u naredne dve godine, uz postojeću gasnu interkonekciju Srbija-Bugarska, Srbija radi na diversifikaciji izvora i ruta snabdevanja gasom da bi se stvorili alternativni pravci u slučaju poremećaja ili neizvesnosti.

- Nove investicije u gas rizikuju da postanu zarobljena imovina i uspore pravednu i održivu energetsku tranziciju regiona - istakao je CAN Europe.

I druge ekološke organizacije su reagovale na novu inicijativu SAD i 12 zemalja centralne i istočne Evrope kojom se, kako navode, promoviše povećanje uvoza američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropu. U zajedničkoj izjavi nekoliko nevladinih organizacija upozorava se da se time samo menja prodavac od koga se nabavlja gas, ali se zadržava zavisnost od fosilnih goriva, i da se time ponavljaju iste greške koje su pokrenule evropsku energetsku krizu.

Eliot Garnije-Karčenti iz organizacije Akcija za hranu i vodu (Food and Water Action Europe) istakao je da formulisanje širenja fosilnog gasa kao "energetske bezbednosti" ignoriše jednostavnu realnost: "Zavisnost od uvoznog gasa, bilo iz Rusije ili SAD, izlaže Evropu nestabilnim globalnim cenama, geopolitičkim šokovima i dugoročnoj infrastrukturnoj vezanosti."

On je podsetio da je EU pre invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, bila 44% zavisna od Rusije za snabdevanje gasom, a da su četiri godine kasnije, SAD na dobrom putu da postanu najveći dobavljač gasa u Evropi, pretekavši Norvešku.

Dijana Maćiaga iz Poljske zelene mreže rekla je da diverzifikacija fosilnih goriva nije diverzifikacija energije i da "zamena jednog dilera drugim ne rešava strukturni problem", nego ga produžava.

- To je takođe politički rizično. Izgradnja dugoročne evropske infrastrukture oko američkog tečnog prirodnog gasa pretpostavlja stabilnog partnera decenijama, pretpostavku koju je autoritarni zaokret američkog režima više puta dovodio u pitanje u poslednjoj godini - kazala je ona.

Denis Žiško iz Arhus centra u Bosni i Hercegovini takođe je ukazao na problematičnost takvog aranžmana sa sadašnjom američkom administracijom.

- Aktuelna administracija u SAD bila je veoma direktna u vezi sa urušavanjem pravnog poretka EU u više oblasti, od podrške krajnje desničarskim političarima, ugrožavanja civilnog društva, slabljenja ekoloških zaštitnih mera EU do napada na digitalne propise - rekao je Žiško.

Gligor Radečić iz mreže Benkvoč (CEE Bankwatch) ukazao je da je "posebno alarmantno" to što su potpisnice zajedničke izjave iskazale posvećenost mobilizaciji izvozno-kreditnih agencija i multilateralnih finansijskih institucija za gasnu infrastrukturu.

- Javni novac bi trebalo da bude usmeren na izgradnju obnovljivih izvora energije, mreža, skladištenja i efikasnosti u EU i susednim zemljama — tehnologija koje se ne mogu koristiti kao oružje ili se njima manipulisati, a koje smanjuju račune i za domaćinstva i za industriju - istakao je Radečić.