Divlje deponije izvor mikroplastike u šumskom zemljištu - Pogođena plavna područja Dunava, Save i Morave

O vezi između otpada i deponija, šumskih zemljišta uz naše najveće reke, lokalnih ekosistema – i mikroplastike, piše autorka istraživanja, dr Žaklina Marjanović sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu – Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

*Mikroplastika je prisutna u aluvijalnim šumskim zemljištima čak i ako ona ne izgledaju zagađeno, jer se čestice prenose važdušnim i putevima atmosferskih i poplavnih voda.


Niko nije razmišljao o tome šta će biti sa svim tim predmetima kada se završi njihov upotrebni vek. Danas smo svesni toga da se planeta guši u plastičnom otpadu koji je polako truje i ubija, a realistična rešenja su na dugačkom štapu…

U Srbiji se svest o ovim činjenicama jako slabo razvija. Srbija ima jako loše regulisan sistem odnošenja i tretmana urbanog otpada, a mali broj ljudi je spreman da svoju potrošnju plastike i proizvodnju otpada smanji.

Aluvijalne šume "sabirni centri" deponija


Međutim, radeći u aluvijalnim šumama poslednjih par decenija, počela sam da shvatam da su te šume u Srbiji u stvari sabirni centri divljih deponija.

Gde god da sam išla na teren baš tu, na poslednjem bedemu zaštite reka od svih mogućih zagađivača, na sve strane su ležale gomile smeća.

Ovo iskustvo inspirisalo je naučni projekat EMIPLAST SoS, koji je koordinisao Univerzitet u Beogradu – Institut za multidisciplinarna istraživanja, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, a koji je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije preko programa Ideje.


Mikroplastika koja dospeva u aluvijalne ravni može dospeti u reku horizontalnim ispiranjem poplavnih ili atmosferskih voda, ali i u dublje slojeve zemljišta kada putevima vertikalnog ispiranja i fluvijalnih aktivnosti reke može imati lokalni uticaj na dublje slojeve zemljišta ili se transportovati podzemnim putevima dalje.

Kako su prikupljeni podaci

Sakupljali smo uzorke zemljišta na dubinama do 15 centimetara, ispod detektovanih divljih deponija, i u okviru iste šume na mestima gde nije bilo vidljivih komada smeća.


Koncentracije mikroplastike u zemljištu mnogostruko veće na mestima deponija

Mikroplastika je uticala na promenu pre svega sa nekih fizičkih parametara zemljišta: formiranje velikih agregata, sadržaj grubog peska, specifičnu masu, poroznost, a od hemijskih faktora jedino je pristupačni fosfor bio uvećan na zagađenim mestima.

Količina mikroplastike u zemljištu značajno varira u odnosu na sezonu i lokalitet – na kontrolnim mestima, najmanja količina mikroplastike zabeležena je na lokalitetu Morava (od 0,035 grama po kilogramu zemljišta u proleće, do 0,069 g/kg zemljišta u jesen), a najviša na lokalitetu Dunav (od 0,294 g/kg u proleće do 0,547 g/kg u leto).

Ovo potvrđuje hipotezu o akumuliranju mikroplastike u zemljištima koja su donesena iz drugih rečnih nanosa.

Na mestima deponija količina mikroplastike je mnogostruko veća: od 1,295 g/kg na lokalitetu Morava do 5,414 g/kg na lokalitetu Dunav.

Interesantno je da odnošenje smeća sa lokaliteta, kao što se desilo na lokalitetu Morava između dve merne sezone, značajno umanjuje prisustvo mikroplastike u zemljištu, na primer u proleće 2022. je iznosilo 1,295g/kg a u proleće 2023. godine 0,294g/kg.


Mikroplastika nije značajno uticala na simbiontske vrste, ali je uticala na povećanje diverziteta i brojnosti patogena i saprotrofa – gljiva koje razgrađuju organsku materiju zemljišta.

S obzirom da su polimeri plastike često po strukturi slični prirodnim polimerima, nije čudo da se u plastisferi zemljišta formiraju specifične zajednice gljiva koje mogu uticati na njihovu biorazgradnju.


Istraživanje je pionirsko, a pravci kojima bi moglo da ode raznovrsni – istražiti kako se mikroplastika prenosi kroz lance ishrane, kombinovati zemljišne zajednice mikroorganizama u eksperimentalnim uslovima da bi se determinisalo koliko stvarno treba da bi se razgradila mikroplastika, jer su sve do sada to puka nagađanja.

Institut za multidisciplinarna istraživanja Beograd

Fond za nauku Republike Srbije

Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu

EMIPLAST SoS

Dunav

Sava

Morava

dr Žaklina Marjanović

otpad

šume

šumsko zemljište