Hor Bratstva i detinjstva okuplja "jugonostalgičare" u koncertnim salama Stokholma i Malmea

U koncertnim salama Stokholma i Malmea danas se pevaju pesme zemlje koje više nema, ali čije ime i dalje odzvanja u sećanjima jugonostalgičara. Hor "Bratstva i detinjstva" nastao je iz potrebe da se kroz muziku sačuva ono što politika nije uspela – zajedništvo.

Hor Bratstva i detinjstva osnovala je kantautorka, producentkinja i muzičarka Kristina Kovač u martu 2024. iako je, kako kaže za portal N1, želju da okupi "jugonostalgičare" dobila još s dolaskom u Stokholm pre sedam godina.

- Cilj osnivanja ovog hora je bio da na jednom mestu, baš u Stokholmu, okupim ljude iz svih njenih krajeva koji, kao i ja, i dan danas tu zemlju doživljavaju svojom i tuguju što je više nema, noseći iz nje najlepše uspomene, bez obzira na njen tragičan kraj - navodi Kristina Kovač za portal N1.

Ime hora spaja, kako kaže, duh osamdesetih godina i vrednost odrastanja u zemlji kao što je bila Jugoslavija, te bezbrižnost i spokoj detinjstava provedenih u njoj.

- Ime mi je predložio stari poznanik, makedonski muzički novinar Ivan Bećković, kad je čuo šta bih da pravim, a zapravo citirajući krilaticu rok novinara Pere Janjatovića 'bratstvo i detinjstvo' koju je upotrebio u svojoj Ex Yu Rock enciklopediji. Iskreno, čim sam čula za tu igru reči, znala sam da je to ime hora koji hoću da osnujem jer savršeno sklapa i miri jedno vreme, jednu zemlju i jedno osećanje - kaže Kovač.

Objašnjavajući motive za okupljanje ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, Kovač kaže da je ideja proistekla iz lične tuge, ali i želje za ponovnim povezivanjem ljudi koji dele iskustvo odrastanja, a koje danas pokušava da pretoči u zajednički prostor sećanja i muzike.

- Ja lično nikada nisam prebolela taj gubitak, jer sve što je došlo posle - nije moglo da se meri, a decenijama osećam tugu, pa i bes prema političarima zbog načina na koji se Jugoslavija raspala, nakon toliko decenija provedenih u miru, spokojnom životu i slozi. Zato sam želela da okupim ljude svih nacionalnosti, rođene i odrasle u Jugoslaviji koji, kao i ja, žele da kroz pop i rok muziku na kojoj smo odrastali i lepe zajedničke uspomene istkamo novu nit i ponovo izgradimo porušene mostove među nama - kaže za portal N1 Kristina Kovač.

Za članstvo u Horu neophodno je proći audiciju, pri čemu se kao najvažniji uslov ističe saglasnost sa osnovnom idejom okupljanja, nakon čega sledi provera muzičkih sposobnosti.

- Većina naših članova u Stokholmu su žene, iz Bosne, Srbije, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, jedino nam Slovenija fali. Imamo samo jednog tenora trenutno, i ja ga iz milošte zovem našom "zaštićenom vrstom". Ljubomorne smo na naš ogranak u Malmeu koji je osnovan pre godinu dana i ima bogatu tenorsku sekciju, tako da pozivamo Ex Yu muškarce u Stokholmu i svugde gde osnivamo ogranke, da se ne stide i ne oklevaju - pevanje nije samo za žene i - sa nama i uz pesmu život može da im bude samo lepši - poručila je Kovač.

- Ipak, najvažnije je istaći koliko smo u ovom horu postali kao jedna velika porodica, Jugoslavija u malom. Atmosfera na probama je glasna, vesela, puna smeha, ali i vrednog rada - ljudi vežbaju i uče linije kod kuće, kako bi svi bili spremni za probu - ističe Kovač.

San o tome da ideja Hora Bratstva i detinjstva jednoga dana postane franšiza proširena po celom svetu počela je polako da se ostvaruje.

Nakon Stokholma, pre dva semestra osnovan je ogranak u Malmeu, a Kovač za portal N1 kaže da su sledeći gradovi čije će jugonostalgičare obradovati Minhen, Podgorica i Beograd.

- Beogradski ogranak vodiće kompozitor, džez vokalni solista, pijanista i pedagog Srđan Marković. Beograd je moj grad i čini mi izuzetnu radost da ljudima iz cele bivše Jugoslavije koji žive u Beogradu pružim mogućnost da postanu deo ove divne priče koja širi ljubav i slogu - objašnjava Kovač.

U vremenu koje je sve češće obeleženo podelama, nerazumevanjem i netrpeljivošću, ovi horovi podsećaju na suštinske vrednosti koje nas povezuju. Kroz muziku, oni brišu granice među ljudima i narodima, šire poruku ljubavi i prihvatanja i dokazuju da su upravo muzika i ljubav univerzalni jezici koji imaju snagu da nadvladaju mržnju i "besmisle" savremenog sveta.

The Melting Pot Collective je drugi hor, nastao u isto vreme kad i "Bratstvo i detinjstvo", sa ciljem da približi lokalce i strance koji žive u Stokholmu – a upravo ogranak tok hora se osniva i u Beogradu.

- The Melting Pot Collective spaja strance koji žive u Stokholmu sa gostoprimljivim lokalcima željnih toga da obogate svoje živote upoznavanjem ljudi iz drugih kultura. Taj hor peva pop, rok, dans, soul pesme svih vremena i stameno raste - prošli semestar započeli smo sa čak 60 članova! U njemu su ljudi pronašli nove prijatelje, svoju ekipu i način da svoju strast prema pevanju i muzici utole pevanjem pesama u bogatim vokalnim aranžmanima. Isto to radiće i beogradski ogranak - dati priliku strancima, koji žive u Beogradu, da se spoje sa multikulturalnim lokalcima kroz kvalitetan rad u horu i da nađu svoju ekipu u Beogradu, a sve to pevajući jako interesantan repertoar na moderan način - objašnjava Kovač.