Malina sa pečatom kvaliteta - Hemijski fakultet dobio najsavremeniju laboratoriju za analizu hrane

Proizvođači bobičastog voća, meda i vina iz Srbije ubuduće će moći da dobiju sertifikat o autentičnom geografskom poreklu i sastavu svojih proizvoda, po ugledu na kolege iz evropskih zemalja. Otvaranjem Centra za molekularnu biotehnologiju i istraživanje hrane na Hemijskom fakultetu, srpski proizvodi će dobiti dokaz o svojoj autetičnosti poput vina i sireva iz Francuske i Italije, što će doprineti povećanju cene na evropskom tržištu.

Zahvaljujući angažovanju profesorke Tanje Ćirković Veličković, koja je koordinator projekta, Hemijski fakultet je dobio najopremljeniju laboratoriju za hranu na Balkanu. Koliki je ugled naše obrazovne ustanove govori i to što je izabrana među najpoznatijim evropskim hemijskim fakultetima, a Brisel je ovaj projekat finasirao sa 1,4 mil EUR. Najveći deo novca uložen je u kupovinu najsavremenije opreme, koja još nije kompletirana.

- U laboratoriji će se utvrđivati autentičnost hrane, pre svega kupina, malina, ribizla i ostalog bobičastog voća, ali i prozivoda od meda i vina, što praktično znači da će se dobijati potvrda da li su med ili vino pravi - objašnjava prof. dr Živoslav Tešić, profesor koji radi na ovom projektu.

- Nemci, recimo, vole srpsku malinu, ali ona nema pečat geografskog porekla da je iz Srbije, što će se ovde raditi. Najveći izvoznik maline je Poljska, ali ćemo, zahvaljujući ovim analizama, verifikovati da je srpska malina boljeg kvaliteta, jer ima duplo više elaginske kiseline od proseka, a ona je efikasna u lečenju raka.

Sagovornik "Novosti" navodi primer čuvenog italijanskog sira "parmiđano ređijano", koji je zahvaljujući zaštićenoj autentičnosti i poreklu, tri puta skuplji od nekih drugih sireva koji su isto tako kvalitetni. Poslednjih godina je popularna prozivodnja "aronije", a u prodaji se mogu naći sokovi od ovog voća, koji su skupi i sadrže veliki procenat šljive. U ovoj laboratoriji to će moći lako da se utvrdi.

Profesor Tešić ističe da ove analize fakultet radi besplatno, a velika je prednost što u ispitivanjima učestvuju studenti, koji na taj način stiču i praktična znanja. On dodaje da je će sve ove procedure biti obavezne po ulasku naše zemlje u Evropsku uniju.

Jaja sa malo holesterola

Centar će se baviti i funkcionalnom hranom, odnosno hranom kao lekom. Viši naučni saradnik Dragana Stanić Vučinić, ističe da se to postiže dodavanjem nekih sastojaka hrani ili modifikacijom već postojećih, što ima pozitivnih uticaja na zdravlje.

Efekti nisu veliki, kao kad uzmete lek za neku bolest, ali svakodnevno konzumiranje doprinosi poboljšanju zdravlja. Ona već radi na projektu proizvodnje jaja, sa sniženim sadržajem holesterola.

Intenzivna saradnja

Hemijski fakultet, koji je nosilac ovog projekta, sarađuje sa poznatim institutima iz Finske, Švedske, Francuske, Nemačke, Bugarske i Holandije. Da je naš fakultet veoma cenjen, govori i podatak da je nedavno najveća holandska farmaceutska kompanija, koja se bavi lekovima protiv alergija, poverila našoj obrazovnoj ustanovi da vrši određene analize.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 12.03.2012.)