Stanić: Zakon treba da spreči nefer trgovačku praksu kako ne bi došlo do vraćanja marži na nivo pre uredbe

U januaru je inflacija iznosila 2,4%, a u poslednjem tromesečju prošle godine bila je blago ispod cilja. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je za da to znači da rast cena ide sporijim tempom i da će realni rast zarada moći lakše da pobedi inflaciju.

- U proseku posmatrano, kupovna moć stanovništva će da se oporavlja, a samim tim i standard. Naravno, pitanje standarda je daleko kompleksnije nego što je pitanje zarade, ali svakako da je zarada nešto što je ključno u okviru celog tog životnog standarda stanovništva - rekao je Stanić.

Istakao je da je januarska inflacija blago ispod cilja Narodne banke od 3%, a da je do manjeg rasta inflacije došlo zbog uredbe o ograničenju marži koja polako ističe.

- Došlo je do manjeg rasta inflacije nego što bi možda bilo da nije bilo ove uredbe, ali svakako da su oni spoljni faktori koji utiču na inflaciju značajno oslabili i samim tim i bez uredbe bi došlo do usporavanja inflacije, ali ne na takvom nivou - istakao je Stanić.

Na pitanje kako će se država izboriti sa eventualnim povećanjem cena posle isteka ograničenja marži, Stanić je odgovorio da će se ići na primenu zakona koji treba da se usvoji na prolećnom zasedanju Narodne skupštine.

- On će i da ograniči mogućnost da se sprovodu te nefer trgovačke prakse, odnosno da ne dođe vraćanja marži na onaj nivo na kojem su bile pre uvođenja odluke o ograničenju. Međutim, to kratkoročno rešenje naravno nije bilo ni u interesu ni privrede i sa druge strane, to je bila zamerka i međunarodnih institucija, konkretno govorimo o Evropskoj uniji. I u tom pogledu, sistemsko rešenje kroz zakon bi trebalo ipak da omogući veću kontrolu na našem tržištu, a samim tim i da te marže ne budu na onom nivou kao što su bile - naveo je Stanić.

Ocenio je da se očekuje da inflacija do kraja godine poraste na oko 3,5%, a da se u 2027. godini prosečno kreće na nivou od 3,8%, što je, kako je rekao, značajno ispod gornje granice cilja od 4,5%.

Odgovarajući na pitanje šta sve komplikovanija situacija na Bliskom istoku znači za svetsku ekonomiju i koliko bi nas sve koštao još jedan rat, ovoga puta u Iranu, Stanić je rekao da bi rat sa Iranom svet koštao mnogo, pre svega u energetskom smislu.

- Posebno kada se govori o nafti paralisao bi svetsku trgovinu imajući u vidu procene da bi sadašnja cena nafte sa oko 70 USD po barelu mogla da skoči na više od 150 USD po barelu, što bi bilo na višem nivou nego kada je počeo rat u Ukrajini pre četiri godine", istakao je Stanić.

Istakao je da to posebno zabrinjava sve zemlje na svetu, posebno one koje su zavisne od uvoza energenata, fosilnih goriva, što bi se naravno odrazilo na inflaciju.