U Srbiji radi više od 100.000 stranih radnika, svaki treći na gradilištu - Najbrojniji Rusi

Odluka Amerike da stopira uvoz guma iz kompanije Linglong u Zrenjaninu krajem prošle godine zbog sumnji da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada otvorila je ponovo pitanje u kakvim sve uslovima rade i sa čime se suočavaju strani radnici u Srbiji.

Nevladine organizacije upozorile su na kršenje prava više desetina radnika iz Bangladeša. Konkretno za fabriku u Zrenjaninu već godinama kruže spekulacije o zloupotrebama radnika.

Kako za Forbes Srbija kaže Marija Anđelković, direktorka organizacije Astra, reč je o više desetina radnika iz Bangladeša koji su u Srbiju došli u junu 2025. preko posredničkih i regrutnih agencija, uz velike lične troškove.


Iako je država menjala zakonski okvir kako bi ubrzala i pojednostavila njihovo zapošljavanje i ako su njihova prava praktično izjednačena sa pravima domaćih radnika situacija na terenu je drugačija.

- Prema njihovim izjavama, neki su se zadužili i do 10.000 USD. Formalno su bili zaposleni preko posredničke firme u Srbiji. U praksi su obavljali redovne proizvodne poslove unutar fabrike Linglong u Zrenjaninu - kaže Anđelković.


Živeli su u kolektivnom smeštaju u okolini Zrenjanina. Uslove su i sami opisali kao neadekvatne, nehumane i ispod minimalnih standarda, a koji im nije bio stvar slobodnog izbora, dodaje.


Istovremeno su im uručeni sporazumni raskidi ugovora o radu, kaže Marija Anđelković.


- Kao i žrtve seksualne ekploatacije, tako i žrtve radne eksploatacije, dobijaju konstantne pretnje od momenta kada eksploatator shvati da je žrtva u kontaktu sa državnim organima - ukazuje Anđelković.

Ako sa druge strane nema odgovarajuće reakcije institucija, to je i najčešći razlog zbog čega žrtve odustaju od svedočenja, postupka i borbe za svoju slobodu.


Kako se nisu osećali dovoljno zaštićeno, ističe Anđelković, deo radnika je odlučio da potraži bolji život u drugoj zemlji. Ipak, veći deo radnika, zastrašen onim što su videli, odlučio je da i dalje ćuti i trpi.

Ovo nije usamljen slučaj.

Podaci i iskustva ove organizacije ukazuju na ponavljajuće obrasce kršenja prava stranih radnika u Srbiji. Naročito onih angažovanih u industriji, građevinarstvu i poljoprivredi.

Najčešći prekršaji uključuju neisplaćivanje ili kašnjenje zarada, oduzimanje ličnih dokumenata, fiktivne, nezakonite i netransparentne ugovore, prekovremeni rad bez naknade.

Takođe i ograničavanje slobode kretanja i zastrašivanje radnika koji pokušaju da traže zaštitu, dodaje sagovornica.

- Ovi obrasci su dokumentovani u slučajevima radnika iz Vijetnama, Indije, Bangladeša, Kine, ali i drugih zemalja. U više velikih infrastrukturnih i industrijskih projekata u Srbiji. Uključujući fabrike u vlasništvu ili pod kontrolom stranih kompanija - dodaje Anđelković.

Naglašava da veliki broj pojedinaca i pravnih lica učestvuje u posredovanju pri zapošljavanju radnika migranata, a da za to nema odgovarajuću dozvolu.

Dužničko ropstvo i strah

U najvećem broju slučajeva radnici se i ne usude da prijave da imaju probleme.

- Često se nalaze u teškim i zavisnim prilikama, opterećeni dugovima, bez stabilnog boravišnog statusa i uz realan strah od gubitka posla, deportacije ili odmazde. Nije retka situacija da radnici ne prepoznaju kršenja ovih prava usled neinformisanosti - ističe Anđelković.

Takođe, i usled nepoznavanja našeg radnog i krivičnog zakonodavstva ili usled nižeg obrazovanja i nepoznavanja jezika, navodi Marija, odustanu od svega.

Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda ukazuje takođe da je najlošiji položaj stranih radnika koji su došli na rad u Srbiju u potpuno zavisnom položaju, dužničkom ropstvu prema "agencijama" koje su ih dovele.

Oni po pravilu rade u uslovima koji su ispod svakog minimuma i zakonom propisanih standarda, naglašava Reljanović. Mnogi rade bez odgovarajuće prijave i dozvole, praktično "na crno".

- Kada je reč o stranim radnicima koji su došli na regularan način, teško je naći zajedničku karakteristiku. Neki od njih rade i na pozicijama srednjeg i višeg menadžmenta.

Problem nepoznavanje jezika i prava

Među onima koji rade kao nekvalifikovana ili niskokvalifikovana radna snaga, najčešća kršenja su u pogledu trajanja i rasporeda radnog vremena. Zatim i obračuna i isplate zarade (naročito uvećane zarade).

- Postoje i druga kršenja propisa koja se vezuju za faktičko ukidanje prava na plaćeno odsustvo, godišnji odmor. Zabeleženi su i slučajevi diskriminacije na radu po osnovu nacionalnosti, odnosno zemlje porekla - kaže Reljanović.

Takvi radnici su, napominje, uvek zanemareni kada je reč o bezbednosnim merama, opremi, protokolima, a veoma često rade na građevini ili na drugim rizičnim poslovima.

Reljanović kaže da ipak ne treba generalizovati jer ima poslodavaca koji u tom pogledu primenjuju sve propisane mere.

- Kada je reč o smeštaju, u mnogim slučajevima strani radnici prepušteni su sami sebi. Tada nalaze najjeftiniji oblik kolektivnog smeštaja, koji je neuslovan. Često i nehuman za život. Slična je situacija i ako im smeštaj traže nesavesni poslodavci. Uslovi su često ispod svakog higijenskog i socijalnog minimuma - kaže Reljanović.

Uloga inspekcije rada

Reljanović ukazuje da inspekcija rada uglavnom odbija da izvrši nadzor nad kvalitetom smeštaja i ishrane radnika (ako se odvija van prostorija poslodavca) jer za tako nešto nema nadležnost.

Inspekcija rada, kako kaže, ima najviše uspeha u identifikaciji rada na crno stranih radnika (što je slučaj i sa domaćim) dok u ostalim slučajevima kršenja propisa retko napravi neku značajnu razliku. To nažalost nije dovoljno.
Iz Inspektorata za rad i resornog ministarstva nisu odgovorili na upit Forbes koliko često i šta sve inspektori kontrolišu kada su u pitanju strani radnici.

Iako su izmene i dopune Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca bile ocenjene kao kvalitetne od dela stručne javnosti, praksa je pokazala da postoji izuzetno veliki prostor za zloupotrebe.

Reljanović ukazuje na nekoliko takvih primera. Najpre zloupotreba sistema rada sa vizom D pre izdavanja jedinstvene dozvole, kada je konačan rezultat da poslodavac primora stranog radnika da radi na crno nakon isteka vize.


Poguban "lizing radnika"

Zatim postavljanje diskriminatornih uslova tokom izvođenja testa tržišta rada.

- Diskriminišu se domaći radnici kako bi poslodavci došli do stranog radnika na nezakonit način, što uopšte nije prepoznato kao kršenje zakona od strane NSZ iako bi moralo da bude - dodaje.

Tu je i neregulisanost agencija za privremeno zapošljavanje (takozvani lizing radnika) u sistemu zapošljavanja stranaca.

- To se obilato koristi za zloupotrebe kod promene poslodavaca korisnika, veštačko upućivanje radnika, kada dolaze misleći da će obavljati rad kod jednog poslodavca. On ih praktično od prvog dana prosledi drugom poslodavcu - kaže Reljanović.

Strani radnici koji imaju dobra iskustva sa poslodavcima u Srbiji, žele da ostanu ovde što duže. Oni koji su žrtve kršenja prava odlaze iz Srbije veoma brzo.

Stručnjak za radno pravo Olga Kićanović ukazuje da je status stranih radnika kao da su u dužničkom ropstvu, koje počinje i pre nego što krenu, pod patronatom često divljih firmi koje ih šalju.

- Njihove porodice (u Aziji, Africi, Bliskom i Dalekom Istoku…) obavezuju se da moraju da plate kazne ako se rođak koji je otišao u inostranstvo na rad samoinicijativno vrati - upozorava sagovornica.

Dešava se, kako dodaje, i da strani radnici ovde moraju da potpišu da se njihovi dugovi, koje navodno naprave, prenose na porodice.

Rad "na crno" najčešći oblik zloupotrebe

Deklaracija je dostavljena Vladi Srbije, Ministarstvu rada i Skupštini Srbije.

ASNS je dobio odgovore ovih institucija. Kako kaže Ranka Savić, konstatovano je da je potrebno dalje usklađivanje ovih propisa sa direktivama EU, shodno obavezi iz Poglavlja 24 - Pravda, sloboda i bezbednost.


Podaci članstva ovog sindikata na terenu pokazuju da poslodavci često ne isplaćuju zarade radnicima. Takođe isplaćuju niže iznose u odnosu na zaključeni Ugovor o radu.

Osim toga, dešava se da im se ne plaća prekovremeni rad, a obuke za neke poslove su neadekvatne i nedovoljne.


- Njihov problem predstavlja jezička barijera, nepoznavanje propisa države u kojoj borave, strah da ne izgube radno mesto. Sve ovo mnogi poslodavci itekako koriste da bi radnici radili prekovremeno. Nekada i subotom i nedeljom bez plaćanja prekovremenog rada - kaže Savić.

Kada je reč o uslovima u kojima borave, ona kaže da su različiti. Ipak, prema saznanjima ovog sindikata, preovladavaju loši i neadekvatni smeštaji. Radnici su uglavnom smešteni u barakama koje se nalaze u blizini njihovog radnog prostora.

- Prema našim informacijama, tu boravi veliki broj radnika, neretko i po 10 u jednoj prostoriji. Uslovi za održavanje higijene su na nivou "srednjeg veka", često bez tople vode - ističe Savić.



Ipak, kako kaže predsednik sindikata Saša Torlaković, treba imati u vidu da neki od probema sa kojima se suočavaju stranci muče i naše radnike.

- To su problemi u vezi sa aspektima bezbednosti i zdravlja na radu, zatim nedostatak obuke, zaštita od hemikalija, oprema ili radni prostori koji se ne održavaju na odgovarajući način. To sve povećava rizik od povreda i bolesti. Broj stranih radnika u Srbiji beleži rekordan rast - kaže Torlaković.

Najveći deo njih angažovan je upravo na velikim infrastrukturnim projektima (putevi, EXPO 2027, stambeni kompleksi).

- Što se sektora građevinarstva tiče, prema procenama resornog ministarstva i sindikata, u sektoru građevinarstva u Srbiji svaki treći radnik je stranac. Stvarni broj stranaca na terenu je veći od zvaničnog - kaže Torlaković.

- Radnici iz Rusije i Kine, često su vezani za projekte koje finansiraju ili izvode njihove kompanije. Iz Turske je najveći broj kvalifikovanih majstora i operativaca. Radnici iz Indije, Nepala, Pakistana, Uzbekistana, Tadžikistana, Bangladeša, Vijetnama, uglavnom su pomoćna i nekvalifikovana radna snaga - kaže sagovornik Forbesa.

Torlaković upozorava i da nepoštovanje prava stranih radnika stvara novi standard koji poslodavci pokušavaju da primene i na domaće radnike. To je pre svega pritisak da se radi više za isti novac, manje tolerancije za bolovanje i odmor, veća očekivanja od radnika u sezoni.

Olga Kićanović podseća da ima i naših radnika sa sličnom sudbinom. Oni su radili u stranim kompanijama koje su koristile domaće subvencije.

Koriste se i hale za smeštaj

Kada je reč o smeštaju za strane radnike stručnjak za nekretnine Kaća Lazarević kaže da ima poslodavaca koji traže hale u koje bi smestili radnike. Ipak, kaže da ni to nije jednostavno budući da se u njima moraju obezbediti uslovi za život, od mokrog čvora, grejanja, tuš kabina i slično.

Vlasnici hala najčešće neće da se time bave niti ulažu iako bi tako više zaradili nego da ih samo izdaju. Prepuštaju to poslodavcima. Takve hale teško je inače naći, naročito u blizini javnog prevoza i mesta rada.

Sagovornici Forbes kažu da se stranim radnicima često traži da plaćaju deo smeštaja poslodavcima ili agencijama koje su ih dovele. Ipak, ima i drugačijih primera, da smeštaj plaća poslodavac ili im daje novac pa sami nalaze smeštaj.

Ima i pozitivnih primera

Pozvali smo vlasnika jednog takvog stana i on kaže da u zgradi imaju više stanova. Trenutno su u dva smeštena po četiri radnika iz Indije i Nepala.

On su, kako kaže, prijavljeni, imaju dokumenta i poslodavac koji ih je angažovao plaća 650 dinara po danu za njih. U tu cenu uključena je struja i radnici su tu već godinu dana.

Vlasnik ovog stana kaže da je svestan da ima svačega kao primer, ali da oni u tom smeštaju na svakih 10 dana čiste prostorije i menjaju posteljinu radnicima.

U još jednom smeštaju koji može da primi 200 radnika imaju smeštene uglavnom građevinske radnike i nekolicinu onih koji rade u pekarama. Takođe kažu da troškove boravka snosi poslodavac.

Ima i onih koji nude uslugu keteringa i prevoza do gradilišta.

Nepoznanica je međutim u kom procentu poslodavci biraju takav smeštaj za svoje radnike.

U jednoj firmi iz Beograda kažu da su nedavno za potrebe dela posla angažovali nekoliko radnika iz Kine.


- Ne znam kako je kod ostalih poslodavaca i na šta su sve nailazili, ali oni su od nas otišli prezadovoljni - kaže sagovornik Forbes.

ASTRA - AKCIJA PROTIV TRGOVINE LJUDIMA

Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima Beograd

Više javno tužilaštvo u Beogradu

Centar za dostojanstven rad Beograd

INSTITUT ZA RADNO PRAVO

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Beograd

Nacionalna služba za zapošljavanje Kragujevac

Astra

Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima

Inspektorat za rad Srbije

Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu

Centar za dostojanstven rad

Institut za radno pravo Beograd

Zakon o strancima

Zakon o zapošljavanju stranaca

NSZ

ASNS

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata

Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije

Ugovor o radu

Marija Anđelković

Mario Reljanović

Olga Kićanović

Ranka Savić

radnici

prava