Kako nordijske zemlje planiraju urbani održivi razvoj i šta Srbija iz toga može da nauči

Srbija planira da se u narednom periodu osloni na nordijska iskustva iprimenu najboljih evropskih praksi u energetskoj efikasnosti i zelenoj gradnji, kako bi razvoj svojih gradova usmerila ka modelu pametnog i održivog urbanog planiranja. Partnerstvo, inovacije i odgovorno planiranje ključ su konkurentnosti i dugoročnog razvoja gradova u Srbiji i regionu, poruka je konferencije "Pametno inženjerstvo za urbani razvoj", održane u Privrednoj komori Srbije.

Konferencija je organizovana u okviru inicijative "Nordijski zeleni i pametni gradovi – Izgradnja partnerstva u državama Zapadnog Balkana", koju realizuju ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske, u saradnji sa Nordijskom poslovnom alijansom (Nordic Business Alliance).

Uz podršku Nordijskog saveta ministara, cilj inicijative je predstavljanje nordijskih iskustava u razvoju pametnih i održivih gradova, podsticanje razmene znanja i tehnologija, kao i jačanje saradnje između nordijskih i lokalnih institucija i kompanija u Srbiji i Crnoj Gori. Završna konferencija u Privrednoj komori Srbije bila je posvećena konceptu pametnih gradova budućnosti, sa posebnim fokusom na primenu novih tehnologija i veštačke inteligencije u njihovom planiranju i razvoju.

- Saradnja sa nordijskim partnerima izuzetno je značajna, posebno u oblasti pametnih gradova, koji podrazumevaju kvalitetno urbanističko planiranje, uređene saobraćajne tokove i energetsku efikasnost kao temelj savremenog razvoja - istakao je Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije.

Vesović je ocenio da ubrzani razvoj Beograda i drugih gradova predstavlja priliku za primenu najboljih evropskih praksi u energetskoj efikasnosti i zelenoj gradnji, naglasivši da će upravo zelena gradnja biti ključ konkurentnosti građevinskih kompanija u budućnosti. Privredna komora Srbije, kako je naveo, nastaviće da povezuje domaće i međunarodne partnere i unapređuje kvalitet gradnje. Dodao je da održivost zahteva odgovorno planiranje i drugačiji pristup razvoju, uz napomenu da Srbija i region još imaju prostora za napredak u razumevanju i primeni ovih standarda. Istakao je i značaj građevinske industrije, koja čini oko pet odsto BDP-a, ocenivši da njen razvoj doprinosi pozicioniranju Beograda kao snažnog industrijskog i uslužnog centra.

- Naša tema, Smart Engineering for Urban Development, usko je povezana sa širim švedskim narativom o inovacijama, održivosti i partnerstvu — onim što nazivamo #MadeWithSweden. Ona odražava naše uverenje da najefikasnija rešenja za složene urbane izazove današnjice nastaju onda kada javne institucije, akademska zajednica i privatni sektor rade zajedno - naglasila je ambasadorka Švedske, Šarlot Samelin.

Pored ambasadorke Švedske, konferenciji su prisustvovali i ambasadori ostalih nordijskih zemalja: ambasadorka Danske Pernile Daler Kardel, ambasadorka Norveške Kristin Melsom i ambasador Finske Niklas Lindkvist.

Kroz prenošenje smernica Nordijskog saveta ministara za razvoj pametnih gradova (Nordic Smart City Roadmap), inicijativa je doprinela razmeni znanja i iskustava, olakšala procese urbane transformacije i podstakla izgradnju zelenijih, pametnijih i održivijih zajednica, stvarajući temelje za dugoročnu i održivu budućnost na Zapadnom Balkanu.