Predrag Petrović, rukovodilac odeljenja za BIM u kompaniji STRABAG, o tehnologiji koja menja građevinarstvo: Gradnja u 5D donosi sigurnost, štedi vreme i čuva resurse

U građevinskoj industriji preciznost nije prednost, ona je preduslov. Svaki detalj, faza i odluka moraju biti pažljivo isplanirani, jer jednom napravljena greška ostaje vidljiva i skupa. Vođena upravo tim principom, kompanija STRABAG svrstava se među pionire u primeni BIM tehnologije (Building Information Modelling), koju je, kako globalno, tako i u regionu, uvela kao standardni alat u svakodnevnom radu svojih inženjerskih timova.

Kako se BIM danas primenjuje u Srbiji u okviru koncerna STRABAG, ali i kakva je šira slika razvoja ove tehnologije na domaćem tržištu, za eKapiju govori Predrag Petrović, rukovodilac BIM odeljenja u ovoj kompaniji. Kao aktivni član strukovne nevladine organizacije BIM Srbija i Radne grupe za uspostavljanje BIM tehnologije u građevinarstvu Republike Srbije pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za implementaciju BIM mandata, Petrović pruža jedinstven uvid u trenutno stanje BIM-a u Srbiji, ali i u pravce njegovog daljeg razvoja.

- BIM je inteligentni proces zasnovan na 3D modelu koji omogućava arhitektama, inženjerima i izvođačima da efikasnije planiraju, projektuju, grade i upravljaju zgradama i infrastrukturom. Umesto samo crtanja, BIM stvara virtuelni model objekta sa svim informacijama o materijalima i instalacijama, smanjujući greške i troškove. STRABAG razvija viziju digitalnog gradilišta još od kasnih devedesetih. Vremenom smo BIM dodatno unapredili i danas ga koristimo u formi BIM 5D. To znači da objekte ne sagledavamo samo kroz 3D model, već u njega integrišemo i vreme realizacije (4D) i troškove (5D). Na taj način projektovanje, izvođenje i kasnije upravljanje objektima postaju jedinstven, povezan proces. Gradnja u petoj dimenziji podrazumeva da se tokom čitavog projektnog ciklusa svi relevantni podaci digitalno prikupljaju, objedinjuju i međusobno povezuju. Jasno vođena koordinacija i kontinuirana razmena informacija povećavaju transparentnost, efikasnost i, u konačnici, kvalitet projekta.

- Dok pojedine projektantske kuće koriste BIM isključivo u fazi projektovanja, gotovo da nema izvođača koji ima kapacitet da ceo projekat podigne u 3D model već u fazi tendera. STRABAG to radi - integrišemo sve inženjerske podatke, predlažemo unapređenja i sprovodimo ih na terenu. Mi zatvaramo ceo digitalni krug, od modela do realizacije, i time postavljamo nove standarde u građevinarstvu.

- BIM omogućava da se informacioni propusti i potencijalni konflikti uoče već u fazi tendera, čime se izbegavaju skupe greške tokom izvođenja radova. Kroz tzv. digitalni blizanac objekta ili infrastrukturne deonice puta sagledava se čitav životni ciklus projekta. Investitor već na početku zna da ulazi u kontrolisan i transparentan proces i da ćemo probleme rešavati na vreme, uz predloge unapređenja.

- BIM koristimo i u visokogradnji i u niskogradnji. Od 2023. godine svi naši projekti po principu "ključ u ruke" realizuju se uz pomoć ove tehnologije, što dodatno potvrđuje da BIM za nas nije izuzetak, već standard.

- BIM u Srbiji se trenutno nalazi u fazi inkubacije. Postoje snažni temelji za njegov sistemski razvoj, pre svega kroz delovanje organizacije BIM Srbija, članstvo u buildingSMART International i aktivnu ulogu Privredne komore Srbije. Na tržištu već postoji jezgro BIM konsultanata, projektanata i softverskih rešenja, što korisnicima daje solidnu osnovu za primenu BIM-a.

Međutim, primena BIM metodologije razvija se neujednačeno. U infrastrukturi, BIM-alati su prisutni u fazama projektovanja, ali se u izvođenju i dalje pretežno koriste tradicionalne metodologije, uz ograničenu otvorenost tržišta za inovacije. U visokogradnji je situacija povoljnija - sve više projektantskih biroa koristi BIM zbog bržih procesa i višeg kvaliteta projekata, a država je prepoznala potencijal BIM-a kroz plan da od 2028. godine uvede obaveznu primenu za veće projekte.

Najveći izazov ostaje nedostatak standardizacije. Upravo zato su pokrenute inicijative za izradu nacionalnih smernica, prevod ISO 19650 standarda i uspostavljanje BIM sertifikacije u skladu sa međunarodnim pravilima. U tom procesu, kompanije poput STRABAG-a, kao pioniri BIM-a u fazi izvođenja, aktivno doprinose prenošenju međunarodnog znanja i iskustva domaćem tržištu.

- Primena BIM-a, barem u našem koncernu, otvara vrata korišćenju machine control sistema, dronova i GIS alata. Građevinske mašine danas rade sa milimetarskom preciznošću, vođene digitalnim modelima. Ovi sistemi se trenutno koriste na rekonstrukciji puta Arilje–Ivanjica, a biće primenjeni i na deonici Kovin–Ralja. Dronovi omogućavaju brzo i bezbedano snimanje terena, precizna merenja i efikasno praćenje napretka radova. STRABAG.Maps je moćan interni alat razvijen unutar koncerna koji omogućava prikaz svih informacija (bez obzira na njihovo popreklo) sa prostornom komponentom na jednom mestu.

Upravo u domenu GIS-a i upravljanja infrastrukturom vidimo ogroman potencijal daljeg razvoja. U Srbiji trenutno, uz pomoć GIS alata, razvijamo projekat upravljanja autoputem "Miloš Veliki", za čije smo održavanje zaduženi. Cilj je da svi podaci relevantni za eksploataciju i održavanje autoputa budu objedinjeni na jednom mestu i dostupni u realnom vremenu. To u praksi znači da bismo, na primer, tačno znali gde se nalazi svaki saobraćajni znak, kada je postavljen, ko ga je i kada održavao. Stanje kolovozne konstrukcije moglo bi se analizirati korišćenjem georadara uparenog sa laserskim skenerom, čime bi se u velikoj meri eliminisala potreba za klasičnim obilaznim službama na autoputu. Njihovu ulogu preuzeli bi dronovi, koji bi kontinuirano snimali stanje infrastrukture i podatke prosleđivali operativnom centru. Na taj način, ukoliko dođe do kvara vozila ili sudara, dron bi odmah prosledio informaciju operativnom centru, koji bi zatim aktivirao policiju, hitnu pomoć, šlep službu. Sve to vodi ka pametnijem, bezbednijem i ekonomičnijem upravljanju infrastrukturom.

BIM je direktan saveznik održive gradnje. U skladu sa ambicijom STRABAG-a da do 2040. godine postigne klimatsku neutralnost, BIM 5D nam omogućava pametnije planiranje, racionalnije korišćenje resursa i produženje životnog veka objekata. Manje grešaka u planiranju znači manje naknadnih intervencija i značajno manji ekološki otisak.

- BIM metodologiju očekuje faza ubrzanog razvoja i konsolidacije, kako globalno, tako i u Srbiji. Integracija veštačke inteligencije i mašinskog učenja već sada menja način rada, ubrzava procese i čini BIM alate dostupnijim krajnjim korisnicima.

Ipak, razvoj BIM-a i dalje nije ravnomeran kroz sve faze životnog ciklusa objekta - dok je projektovanje dobro pokriveno, ostale faze se oslanjaju na niz nepovezanih alata. Ključni izazov, ali i najveća prilika, leži u integraciji i interoperabilnosti, odnosno u stvaranju jedinstvenog BIM ekosistema.

Puni potencijal BIM-a biće ostvaren tek kada se tehnologija, procesi i organizaciona kultura dovedu u ravnotežu. U uslovima rastućih investicija i hroničnog nedostatka radne snage, BIM više nije izbor već nužnost. Budućnost gradnje leži u automatizaciji - od savremenih gradilišta na Zemlji do budućih projekata u svemiru, gde će se digitalne, robotske i proizvodne tehnologije neizbežno preplitati.