Cena života u regionu - U Srbiji hrana najveći trošak

Prema poslednjoj uporedivoj objavi regionalnih statistika, u avgustu 2025. Slovenija je imala prosečnu neto zaradu od 1.562 EUR dok je minimalac za celu tu godinu iznosio 877 EUR, plus naknade troškova za obrok u toku rada, prevoz i troškove službenih putovanja (u Srbiji se za te stavke umanjuje iznos isplaćenog minimalca). Minimalna zarada koja se utvrđuje najkasnije u januaru za tu godinu, mora biti između 20% i 40% iznad minimalnih životnih troškova na šta se dodaje i uvećanje za procenat inflacije. Takođe, u Sloveniji su poslodavci dužni da svim radnicima isplaćuju godišnji dodatak, najmanje u iznosu minimalne plate, kao i božićni bonus od najmanje polovine najniže zarade, čime se na mesečnom nivou i prosečne i minimalne zarade uvećavaju za najmanje 112 EUR. Kad je reč o troškovima, u Sloveniji su od hrane dominantniji izdaci za prevoz i komunikacije kao i troškovi stanovanja.

U Hrvatskoj, zaposlenima je u proseku za avgust mesec isplaćeno 1.446 EUR dok je minimalna zarada određena za celu godinu i iznosila je 750 EUR. Na stavku za hranu, na kojoj se nalaze i osnovna sredstva za higijenu, tročlana porodica mesečno troši 389 EUR što je 26,9% prosečne plate.

Crnogorska prosečna zarada u avgustu je iznosila 1.015 EUR a četvoročlane porodice samo za hranu izdvajaju 645 EUR. Tu računicu su izveli sindikati koji su pre dve godine od zvanične statistike preuzeli da vode tu kategoriju podataka. Ako se grubo preračuna na tročlano domaćinstvo, izdaci za ishranu su oko 480 EUR ili 47,7% zarade.

U ove podatke svakako treba uključiti i sezonski faktor, pa u turističkim centrima sve tri države bivše Jugoslavije cene neophodnih namirnica tokom leta mogu da porastu, što se u izvesnoj meri odražava i na povišeni udeo hrane u ukupnim troškovima domaćinstava.

A koliko je stvarno potrebno za "komotan" život na ovim prostorima, izračunao je portal NUMBEO. Njihovi statističari tvrde da bi za pokriće mesečnih troškova, četvoročlana porodica u Beogradu trebalo da pripremi 2.370 EUR ili skoro tri, tačnije 2,7 prosečne plate. U Podgorici bi prošla jeftinije, sa 2.184 EUR (neznatno više od dvostruke zarade), u Zagrebu je potrebno 2.811 EUR (što je za nekih 80 EUR manje od dve prosečne plate) dok je u Ljubljani neophodno 2.919 EUR (dve plate za oko 200 EUR premašuju taj procenjeni trošak).

Nasuprot toj "luksuznijoj" varijanti troškova, prosečna potrošačka korpa u Srbiji sadrži znatno oskudniji spisak namirnica i izdataka dok se potpuno ignoriše potreba za većim udelom stavki poput obrazovanja, zdravstva, kulture, nije predviđeno ni izdvajanje za godišnji odmor niti ono što je u Evropi standard, da se i u minimalnoj potrošnji predvidi bar pet odsto za štednju.

Drugim rečima, čak ni prosečna korpa ne pokriva stvarne potrebe porodica a još je veći apsurd obračunavanje minimalne potrošačke korpe. Ona kod nas još uvek postoji i obračunava se na osnovu potrošnje 800.000 najsiromašnijih porodica. Trebalo bi da je "pokriva" minimalna zarada, ali osim što svedoči o siromaštvu, ova korpa je i znatno lakša od prosečne, pa često dobija naziv "gladna". Podsećamo, Demostat je na početku godine pisao da se osim drugačije strukture namirnica u minimalnoj korpi i njihova količina znatno razlikuje a udeo hrane dostiže više od 47 odsto vrednosti ukupne potrošnje. U prosečnoj korpi nalazi se 36 kilograma proizvoda od žita, 35,4 kilograma povrća, 12,2 kilograma voća, 14 kilograma mesa, 27,2 litra mleka i mlečnih prerađevina… U minimalnoj nema ni hleba dovoljno: nalazi se 32,7 kilograma proizvoda od žita među kojima tradicionalno dominira upravo hleb, samo 23,9 kilograma povrća, 7,3 kilograma voća, 7,9 kilograma mesa i prerađevina, 18,6 litara mleka… I sindikati, sociolozi i ekonomisti ukazuju da minimalna korpa ne omogućava izlazak iz oskudice a da tako visoko učešće hrane u izdacima domaćinstava, i u grupi "prosečna" i kod "minimalna" - označava nizak standard stanovništva. Poređenja radi, porodice u SAD za troškove ishrane izdvajaju 6% potrošnje, u Velikoj Britaniji 8% a u Nemačkoj oko 11 %.