Stručnjaci o gasnoj interkonekciji sa Hrvatskom: Svaka alternativa dobra, ali kapaciteti terminala na Krku relativno mali

Izgradnja gasovoda između Srbije i Hrvatske, kojim bi naša zemlja bila povezana sa terminalom za tečni prirodni gas (LNG) na Krku, prema zvaničnim dokumentima koštala bi oko 60 mil EUR i mogla bi da bude završena do 2031. godine. Pitanje izgradnje ovog gasovoda nedavno je u javnosti pokrenuo hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar, koji je izjavio da Hrvatska planira njegovu izgradnju prema Srbiji, kao i da je Srbija pokazala interesovanje za ovaj projekat.

Dokumenti o budućim energetskim projektima Srbije potvrđuju da se ova gasna interkonekcija nalazi na listi planiranih projekata, ali trenutno nije među prioritetima, za razliku od gasovoda sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, piše Danas. U dokumentu pod nazivom "Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. godine sa projekcijom do 2030. godine" navodi se da je među projektima u gasnom sektoru i interkonekcija sa Hrvatskom, koja bi mogla da bude završena do 2031. godine, uz procenjenu vrednost od 60 mil EUR.

Sa srpske strane, gasovod bi bio dug 95 kilometara i prostirao bi se od čvorišta Gospođinci do graničnog prelaza kod Bačkog Novog Sela. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović takođe je potvrdila da Srbija razmatra realizaciju ovog projekta, ali je istakla da postoji određena doza opreza zbog ranijih iskustava sa Hrvatskom u vezi sa isporukama sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF).

Sagovornici Danasa, odgovarajući na pitanje da li bi izgradnja ovog gasovoda bila dobar potez za Srbiju, ističu da je svako novo povezivanje, odnosno svaki dodatni izvor snabdevanja gasom, svojevrsna garancija energetske sigurnosti i svakako pozitivan korak. Međutim, oni ukazuju i na činjenicu da su kapaciteti LNG terminala na Krku relativno mali, oko šest milijardi kubnih metara godišnje, te da se postavlja pitanje da li će, pored Hrvatske, Mađarske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, na tom terminalu biti dovoljno prostora i za potrebe Srbije.

- Svaka alternativa je sama po sebi dobra, pod uslovom da ne košta previše, a u ovom slučaju ne radi se o velikoj investiciji. Međutim, oko izgradnje treba imati rezervu, jer te količine gasa koje Srbija može dobiti sa Krka nisu veliki spas - kaže ekonomski konsultant Bogdan Petrović.

Da je svaka diverzifikacija izvora snabdevanja gasom za Srbiju u principu dobra saglasan je i energetski stručnjak Miloš Zdravković, ali takođe upozorava da je pitanje može li Srbija da obezbedi dovoljne količine gasa povezivanjem na LNG terminal u Krku.

- Kapacitet LNG terminala u Krku je relativno mali i jedva zadovoljava potrebe Hrvatske. LNG je skup, pa Hrvatska nastoji da gas nabavlja i drugim putem, preko cevovoda, dok LNG koristi za dalju prodaju viškova - kaže Zdravković.

Sagovornici smatraju da bi Srbija, za sada, trebalo da se drži postojećeg plana razvoja gasne infrastrukture. On podrazumeva da se najpre poveže sa Rumunijom, koja će uskoro raspolagati sopstvenim prirodnim gasom iz Crnog mora.

- Smatram da je to za Srbiju mnogo važniji projekat - naglašava Petrović, dodajući da su prioriteti Srbije u oblasti gasne infrastrukture uglavnom dobro postavljeni, dok je interes Hrvatske za povezivanje, kako kaže, razumljiv, jer želi da maksimalno iskoristi svoj LNG terminal.

Drugi pravac je sa Severnom Makedonijom, jer bi time Srbija, pored postojeće interkonekcije sa Bugarskom, dobila još jedan pravac povezivanja sa gasnim terminalom u grčkom Aleksandropolisu, koji raspolaže znatno većim kapacitetima u odnosu na terminal na Krku.

Zdravković smatra da je Turski tok i dalje najvažniji pravac snabdevanja gasom za Srbiju.

- On u potpunosti može da zadovolji naše potrebe, to je najjeftiniji gas, imamo najbolju infrastrukturu i najpouzdanije snabdevanje. Mislim da će Evropljani morati da redefinišu i energetsku i bezbednosnu politiku, naročito u svetlu novih geopolitičkih odluka SAD oko aneksije Grenlanda - kaže Zdravković i izražava sumnju da će politika EU da se odrekne ruskog gasa dugoročno opstati.

Cena izgradnje gasovoda sa Rumunijom, prema zvaničnim dokumentima, iznosiće 12 mil EUR, a sa Severnom Makedonijom 42 mil EUR.