Zrno koji nedostaje - Žive u pustinji, a uvoze pesak

Paradoks u realnom svetu. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, dve zemlje koje su neraskidivo povezane sa pustinjom, svake godine uvoze milione tona peska iz Australije, Kine, Belgije. Iako ideja da pustinjske nacije kupuju pesak deluje zbunjujuće, razlog leži u specifičnostima građevinskih zahteva. Dok se ove zemlje utrkuju sa projektima vrednim milijarde, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati uvoze više milijardi dolara, kroz pesak kao sirovinu.

Saudijska Arabija je zemlja na pesku, ali i pored toga ona uvozi pesak. Ova država sa razvojem Vizije 2030 i UAE sa svojim kulama koje transformišu horizont, imaju veliku potražnju za specifičnom vrstom peska koju pustinje ne mogu da obezbede

Pustinjski pejzaži prekriveni peskom nisu dobri za gradnju u građevinskoj industriji. Zrna koja se nalaze u pustinjama su obično previše okrugla i glatka jer ih je vetar često erodirao hiljadama godina. Takozvani eolski pesak, koji vetar oblikuje u dine, veoma je gladak, homogen i zaobljen. Upravo zbog ovih karakteristika nije pogodan za proizvodnju betona, stakla i drugih industrijskih materijala. Tehnički, može da se koristi, ali zahteva složeno prilagođavanje smeša, strogu kontrolu veličine čestica i nečistoća i precizno balansiranje proizvodnih procesa.

Prema Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, svake godine se koristi oko 50 milijardi tona peska i šljunka. Nestašica je postala toliko izražena da su se pojavile kriminalne mreže specijalizovane za ilegalno iskopavanje peska i šverc.

Uvoz industrijskog peska nije samo pitanje preferencije već često i neophodnost. Bez toga bi se izgradnja ultramodernih objekata, pametnih gradova i turističkih centara suočila sa značajnim materijalnim nedostatkom ili kompromisima u kvalitetu.

Svet se suočava sa "krizom peska", upozoravajući da neregulisano vađenje peska dovodi do degradacije životne sredine u mnogim delovima sveta, uključujući eroziju rečnog korita, uništavanje staništa i gubitak biodiverziteta.

Kao odgovor, neke zemlje ulažu u alternative kao što su proizvodnja M-peska koji je, napravljen drobljenjem stena za odgovarajući građevinski materijal. Pored toga, reciklirani građevinski otpad se prenamjenjuje kako bi se ublažio pritisak na prirodne resurse peska.

Saudijska Arabija takođe aktivno istražuje ove opcije. Iako još uvek ne postoji sveobuhvatna nacionalna politika o smanjenju uvoza peska, stručnjaci sugerišu da bi tekuće inovacije u nauci o materijalima mogle da pomognu Kraljevstvu da smanji svoje oslanjanje na strani pesak.