Arbutina: Srbija razmatra i male nuklearne reaktore, bezbedniji i brži od klasičnih

Izgradnja nuklearnih postrojenja u mirnodopske svrhe u Srbiji se spominje već nekoliko godina unazad. Tema je ponovo aktuelizovana posle sednice Vlade održane u nedelju. Na stolu je, kaže predsednik Srbije ponuda Japana i Kineza da u narednih pet godina izgrade male nuklearne reaktore sa 1 do 1,2 gigavata.

Mogući rok za izgradnju modularne nuklearne elektrane je pet godina, ali se početak rada može očekivati tek kada one počnu da se grade svuda u svetu. To je za Euronews Srbija izjavio v.d. direktora preduzeća Nuklearni objekti Srbije Dalibor Arbutina. On je objasnio da se tehnologija malih modularnih nuklearnih reaktora još razvija i da je u nekim zemljama počelo licenciranje prototipova. Male, modularne nuklearne elektrane, objašnjava Arbutina, značajno su sigurnije od klasičnih.

- Bio sam na toj tematskoj sednici vlade i slušao sam predsednika i uživo, kao što su i građani kroz TV prenos. Pet godina je mogući rok za izgradnju jedne male moderne nuklearne elektrane, ali tek od kada one krenu da se grade svuda u svetu. Za sada još je to sve u fazi ideje i razvojnih projekata. Nigde još u svetu nije zaživela jedna mala moderna nuklearna elektrana kakvu mi zamišljamo. Postoji jedna elektrana, to je u Rusiji, ona se nalazi na jednom brodu, to je jedan stari tip nuklearne elektrane, ali u komercijalne svrhe još ne postoji - kaže Arbutina.

On dodaje da se trenutno u svetu razvija 80 prototipova u 19 zemalja, mnoge zemlje su već odmakle, u nekim zemljama je već krenulo i licenciranje, što predstavlja najvažniji postupak u izgradnji nuklearne elektrane.

Pojedine zemlje u okruženju već su poručile male nuklearne elektrane, ali i kada krenu u izgradnju, pet godina je sasvim dovoljno da se ona izgradi, poručuje Arbutina.

Prema rečima Arbutine, tradicionalne nuklearne elektrane su od prilike 1000 mW snage, dok su male modularne nuklearne elektrane između 250 i 300 mW.

- Mnogo je brži rok izgradnje, cena je niža, ali ono što je najbitnije je sama sigurnost jedne nuklearne elektrane. Male modularne nuklearne elektrane koriste takozvani pasivni sistem, pa je mogućnost akcedenta skoro nemoguća, a i ako se desi, imamo sasvim dovoljno vremena da se one pasivno hlade, ne zavise od pumpi i složenih sistema kao što su stare konvencionalne nuklearne elektrane - kaže v.d. direktora Nuklearni objekti Srbije.

Pasivni sistem hlađenja omogućava da elektrane mogu i sedam dana da izdrže bez napajanja električnom energijom.

Arbutina napominje, da je na konferenciji COP 28 koji je održan u Dubaiju 2023. godine fokus bio na ubrzanju energetske tranzicije i smanjenje emisija pre 2030. godine.

Tada su sve svetske velike sile donele odluku da idu ka smanjenju konvencionalnih elektrana, a takođe su se obavezali da će u 2050. utrostručiti svoju nuklearnu energiju.

Arbutina dodaje da što se tiče komercijalnih elektrana - pet velikih zemalja prave nuklearne elektrane, to su Rusija, Kina, Francuska, Amerika i Francuska, a u devet zemalja se prave male modularne nuklearne elektrane.

- Francuska, to jest EDF je pobedio na velikom međunarodnom tenderu koji je raspisalo naše Ministarstvo energetike za izradu preliminarne tehničke studije za eventualnu primenu nuklearne energije u Republici Srbiji. Ta studija je donesena, sada je na razmatranju u radnoj grupi u Ministarstvu energetike, radnoj grupi koja se bavi nuklearnim pitanjima, a Francuska je jedna od vodećih svetskih proizvođača nuklearnih centrala. Oni su završili jednu veliku centralu u Finskoj. To je jedna vrlo ozbiljna, moderna centrala od 1200 MW. Završili su prošle godine jednu u Francuskoj. I oni su najveći evropski proizvođač nuklearnih elektrana - kaže Arbutina.

Prema njegovim rečima, Francuzi razvijaju i male modularne elektrane, za koje se ako Srbija donese odluku da ide u nuklearni program oni su jedni od potencijalnih proizvođača.

Na pitanje da li bi sa pokretanjem nuklearnih elektrana, imali dovoljno školovanog kadra, koji će raditi u toj centrali, Arbutina dodaje, da ćemo imati sasvim dovoljno vremena za obučavanje inženjera i tehničara. Mašinski i Elektrotehnički fakultet će biti nosioci programa, zaključuje Arbutina.