Kad fudbaler postane seoski preduzetnik - Šajkašanin Saša Zečević vratio se iz Indonezije u zavičaj

Nakon uspešne fudbalske karijere, koju je godinama gradio i van granica Srbije, Saša Zečević odlučio je da se vrati u rodni Šajkaš i svoje iskustvo usmeri ka razvoju privrede na selu.

Umesto da ostane u inostranstvu, gde je imao stabilne uslove za rad, pokrenuo je sopstvenu proizvodnju, osnovao firmu i zaposlio ljude iz svog, ali i okolnih sela, pokazujući da ruralne sredine mogu da budu mesto novih poslovnih početaka.

Važan deo njegovog profesionalnog puta vezan je za Indoneziju, zemlju u kojoj je proveo više godina, braneći boje nekoliko fudbalskih klubova.

Boravak na drugom kontinentu omogućio mu je da se upozna sa drugačijim sistemima rada, organizacije i tržišnog razmišljanja, što je kasnije uticalo i na njegove poslovne odluke po povratku u Srbiju.

Još tokom boravka u inostranstvu počinje da planira život nakon završetka karijere i 2016. godine ulaže u opremu za proizvodnju PVC stolarije.

Po povratku u Šajkaš, nekoliko godina kasnije, započinje sistematsko razvijanje posla, oslanjajući se na lokalne resurse, ali i na znanje i disciplinu koje je stekao radeći u inostranstvu.

– Želeo sam da pokrenem posao koji ima perspektivu i koji na dugoročnom planu može da se razvija. Smatrao sam da je važno da to bude u mestu iz kog potičem, jer Šajkaš ima veliki potencijal, ali mu je potrebna inicijativa i ulaganje. Posvetio sam se poslu, a ta posvećenost je rezultirala uspešnim projektima koji su iza nas i velikim planovima koje imamo u budućnosti – ističe Zečević, osnivač firme "Gresik plast".

Danas njegova firma posluje stabilno, a planovi uključuju proširenje proizvodnih kapaciteta i tržišta.

Poseban značaj ima činjenica da se proizvodnja razvija u manjoj, seoskoj sredini, gde svaki novi posao doprinosi egzistenciji ljudi i stvaranju povoljnih uslova za život i rad u selu.

Sam naziv firme nosi simboliku vezanu za period koju je ovaj Šajkašanin provedeo u Indoneziji i podseća ga na grad u kom je najduže boravio i najviše naučio, čime je deo iskustva sa drugog kraja sveta preneo u svoje rodno mesto.

Ta spona između Indonezije i Šajkaša predstavlja i suštinu njegove priče – stečeno znanje i kapital mogu da se vrate u lokalnu zajednicu i pokrenu razvoj.

Primer Saše Zečevića pokazuje da povratak na selo ne mora da bude iznuđeno rešenje, već svestan izbor.

Uz jasnu viziju, rad i iskustvo, ruralne sredine mogu da postanu idealan prostor za razvoj preduzetništva, zapošljavanje i nove početke.