Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Krioprezervacija novi način zaštite genetskog materijala: Čuvanje srpskih autohtonih sorti na -196 stepeni

Izvor: Dnevnik

Ponedeljak, 19.01.2026.

09:47

Komentari

Podeli

(Foto: OPZ Tarevci)

Krioprezervacija predstavlja savremenu metodu za dugotrajno čuvanje biljnog materijala (ćelija, tkiva, organa) na ultra niskim temperaturama, u tečnom azotu na -196 stepeni Celzijusa.

Ova metoda je komplementarna konvencionalnim metodama čuvanja, jer značajno snižava troškove i rizike prisutne kod održavanje biljnih kolekcija u poljskim uslovima.

In vitro tehnika i tečni azot

Program primene ove strategije za dugotrajno očuvanje biljnih genetičkih resursa iniciran je pre više od jedne decenije i u Institutu za voćarstvo u Čačku, u okviru Odeljenja za fiziologiju voćaka.

Istraživanja u ovoj kući fokusirana su pri tome na optimizaciju protokola za različite in vitro tehnike krioprezervacije, koje se baziraju na direktnom potapanju biljnog materijala u tečni azot i njihovu primenu u čuvanju genetičkih resursa kontinentalnih voćnih vrsta.

– Razvili smo, između ostalog, protokole za krioprezervaciju devet autohtonih genotipova šljive, koji su najznačaniji za našu zemlju – kaže za Dnevnik direktor Instituta za voćarstvo dr Darko Jevremović.

(Foto: wavebreakmedia/shutterstock.com)

Korišćenjem ovih protokola uspešno su krioprezervirani vrhovi izdanaka belošljive, crnošljive, cerovač-kog piskavca, dragačevke, moravke, sitnice i trnovače.

- Krioprezervirani su i vrhovi izdanaka crvene ranke i požegače, kao dva genotipa po kome smo prepoznatljivi. Uz to, razvili smo i metodu krioprezervacije, odnosno protokol, kojim smo virus šarke šljive potpuno eliminisali iz sorte crvena ranka - kaže dr Jevremović.

Dosadašnji rezultati postignuti u ovim istraživanjima na Institutu za voćarstvo predstavljaju značajan doprinos uspostavljanju optimizovane tehnologije dugotrajnog čuvanja biljnog materijala primenom različitih tehnika krioprezervacije.

Uspostavljanje banke gena

A dobijena je, ističe dr Jevremović, i dobra osnova za dalju optimizaciju protokola za krioprezervaciju, koje će biti moguće direktno primeniti u budućem programu uspostavljanja in vitro banke gena voćnih biljnih vrsta koje se gaje u Srbiji.

Drugim rečima, naše autohtone sorte sada se mogu na najjsavremeniji način na svetu čuvati u tečnom azotu, i to praktično neograničeno dugi period.

– Paralelno sa razvojem protokola, mi smo radili i na čisto praktičnoj primeni svih rezultata istraživanja. Naime, time što smo uspeli da autohtone sorte šljive očistimo od virusa, dobili smo izvorni sadni materijal koji je od neprocenjivog značaja, jer ćemo ubuduće njega čuvati.

Ove sorte smo takođe stavili i na sortnu listu kod Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno uveli smo ih u sistem sertifikacije za proizvodnju bezvirusnog sadnog materijala - kaže dr Jevremović.

U tom smislu, napominje, u nekom narednom periodu one će moći da se nađu i u slobodnoj prodaji, odnosno biće dostupne svim zainteresovanim poljoprivrednim prozvođačima.

- Poslednjih godina inicirana su istraživanja primene novih "V cryo-plate" i "D cryo-plate" metoda krioprezervacije, kojima su uspešno krioprezervirani vrhovi izdanaka ne samo autohtonih šljiva nego i pojedinih sorti borovnica, jagoda, a u fokusu su i trešnje - kaže dr Jevremović.

Proizvođači traže crvenu ranku

Prema rečima dr Jevremovića, postoji veliko interesovanje domaćih proizvođača za autohtonim sortama šljive. Zapravo, interesovanje u kontinuitetu raste poslednjih 15 godina, a naročito je izraženo za sortu crvena ranka.

– Razlog za to jeste veliki broj destilerije koje su formirane u Srbiji - pojašnjava dr Jevremović.

(Foto: plenty.r./flickr.com)

On kaže da je proizvodnja vrhunske rakije šljivovice je značajno porasla.

-Najkvalitetnije rakije, koje listom dobijaju najviše ocene na takmičenjima, jesu upravo one koje su prezvedene od naših autohtonih sorti.

Prednost ovih autohtonih sorti jeste njihova adaptibilnost na izmenjene klimatske i pre svega zemljišne uslove u našim krajevima, ne samo u Srbiji, već i u regionu Balkana, sa čestim odsustvom vlage i sa jako visokim temperaturama.

Uz to, ove sorte nose i gene otpornosti prema nekim bolestima, kao i prema štetočinama, te ne zahtevaju toliko visoku primenu agrotehničkih mera, kao što je to slučaj sa uobičajenim komercijalno gajenim sortama - objašnjava dr Darko Jevremović.

Firme:

Institut za voćarstvo Čačak

Info sa lokala:

Čačak

Tagovi:

Institut za voćarstvo Čačak

Odeljenje za fiziologiju voćaka

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Muke voćara na jugu Srbije - Topličani ostali bez suvih šljiva Agro

Aleksandar iz Šumadije ove godine peče rakiju od ananasa - "Šljive nema ni za lek" Agro

Berba malina počinje za manje od mesec dana, rod i cena neizvesni Agro

Jabuke uprkos suši rodile odlično, a fenomenalan im je i kvalitet Agro

Kad ima šljiva ima svega - Izložba "Tradicionalni proizvodi od šljiva u ishrani Zapadne i Centralne Srbije" u Valjevu Agro

Razmere suše: otkupna cena šljive 100 dinara za kilogram Agro

Dva dana "Biznis priča" uz više od 2.000 učesnika po danu: "Sa ovakvom zajednicom možemo da pravimo konferenciju i na Mesecu" Finansije

Prvi put u Srbiji - Tečni azot čuva stare sorte šljiva Agro

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.