Izgradnja pešačko-biciklističkog mosta u Novom Sadu kreće uskoro - Imaće staklene ograde i staze od tartana

Gradnja pešačko-biciklističke ćuprije na stubovima nekadašnjeg železničkog mosta Franca Joze­fa sve je izvesnija i kako je najavljeno trebalo bi da bude završena 2027. godine.

Za projekat izgradnje tog petog mosta u Novom Sadu Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obezbedilo je 500 miliona dinara, odnosno taj iznos predviđen je u republičkom budžetu za ovu godinu, s tim da je plan da 2027. bude izdvojeno još pet milijardi dinara (5.000.000.000).

Stručni nadzor nad gradnjom mosta i tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu koštaće 201.360.000 dinara, s PDV-om. Postupak javne nabavke je završen i te usluge obavljaće grupa preduzeća - Građevinski institut Centralna Putna Laboratorija DOO Veternik, koji će kao nosilac obaviti 88 odsto posla, dok je Mostprojekt AD Beograd zadužen za dva posto i IPSI Institut Veternik deset odsto. Sporazum, koji doduše još uvek nije zaključen, trajaće 18 meseci, pa je za očekivati da u tom periodu most bude završen.

Maketa petog mosta u Srpskoj Atini, koji će graditi kineska kompanija Shandong predstavljena je lane početkom juna u Gradskoj kući u Novom Sadu, s tim da bi pre nego što počnu pripremni radovi za gradnju neophodno izmestiti toplovod.

Namenjena isključivo pešacima i biciklistima, ćuprija koja će premostiti Dunav koristeći stubove prethodnog mosta, biće duga 450 metara i široka 12 metara. Konstrukcija mosta biće čelična, ograde staklene, pod za pešake od drveta, a biciklističke staze biti od tartana. Projektom je predviđena i modernizacija 358 metara dugog tunela unutar Petrovaradinske tvrđave i rekonstrukcija rekreativnih zona sa obe strane mosta i na izlazu iz tunela. Pešačke staze biće široke šest metara, a biciklistička tri metra, i biće odvojene barijerama, kako bi se osiguralo da se koriste za predviđenu namenu.

Sa petrovaradinske strane most će prelaziti preko Dunavskog bedema i "ulaziti" u tunel koji će voditi do lifta. Most i tunel biće prohodni za pešake i bicikliste, dok će u delu tunela biti smešten i promotivno-izložbeni prostor posvećen istoriji Petrovaradinske tvrđave. Iz tunela će se liftom dolaziti do platoa na tvrđavi, dok će pešaci moći da koriste i stepenište.

Revitalizacijom dela trase nekadašnje pruge, uključujući i obnovu mosta i tunela biće ostvarena pešačko-biciklistička veza rekreativne zone keja, sa novosadske strane, i podunavskog bedema, sa petrovaradinske strane. To podrazumeva vezu s Kejom žrtava Racije, Sunčanim kejom i Bulevarom cara Lazara, s bačke strane, odnosno vezu s Kamenčkim putem preko dela Dunavskog bedema, te povezanost Gornje tvrđave i Preradovićeve ulice u zoni "Lovotursa", na sremskoj strani. Osim toga, biće uređen izlaz na Tvrđavu i parter u zoni parkinga na mestu nekadašnje stražare i rekonstruisane saobraćajnice i pristup tunelu u zoni "Lovotursa". Tu je, na samom kraju izlaza iz tunela, predviđeno proširenje pešačkih staza, i uklapanje sa planiranom Botaničkom baštom.

Projekat izgradnje pešačko-biciklističkog mosta podrazumeva uređenje više prostorno-funkcionalnih segmenata. Osim mostovske konstrukcije - čelične rešetkaste kontinualne grede ukupnog raspona 412 metara, predviđena je gradnja pristupnih rampi za most i uređenje partera na novosadskoj strani, duž Bulevara cara Lazara od raskrsnice sa Ulicom Stevana Musića, zaključ­no sa raskrsnicom sa Radničkom ulicom. Ukupna dužina postojećeg tunela koji se rekonstruiše je 355 metara, a osim sanacije i uređenja planirana je izgradnja nove grane tunela i tunelskog okna za smeštaj liftova i stepenica.

Sa novosadske strane na mestu postojećeg divljeg parkirališta biće uređen parking prostor 36 mesta, od kojih su dva predviđena za vozila osoba s invaliditetom, s tim da će prilaz biti omogućen iz Radničke ulice. Širina prilazne saobraćajnice je šest metara, odnosno one na samom parkingu četiri metra, a duž puta unutar parkirališta planirano je koso parkiranje.

Pešački i biciklistički saobraćaj na mostu biće razdvojeni, a na tom središnjem delu mosta uređen prostor za odmor. Planirana širina pešačkog dela je šest metara, staze u sredini metar i po, dok će traka za bicikliste biti tri metra. I dok su pešačka i biciklistička traka predviđene za kretanje, staza između njih će služiti za okupljanje, odmor, i planiran je zeleni pojas.

- Da bi se izbeglo razvijanje većih brzina biciklista, na tri mesta duž mosta javljaju se blaga skretanja biciklističke staze od 15 stepeni, radi usporavanja biciklističkog saobraćaja - objašnjavaju projektanti u tehničkoj specifikaciji.

Poslednje segmente u nizu predstavljaju izlaz na Tvrđavu i parterno uređenje u zoni parkinga na mestu nekadašnje stražare, te rekonstrukcija saobraćajnice i pristup tunelu u zoni "Lovotursa". To podrazumeva put s po dve saobraćajne trake (2 2) širine tri metra i razdelni pojas između. Biciklistička staza biće široka dva i po metra, odnosno pešačka 2,3. Položaj rampe sa južne strane saobraćajnice uslovljava, kako je u tehničkoj specifikaciji navedeno, izmeštanje spomenika 14 metara severnije.

Izgradnjom pešačko-biciklističkog mosta biće ostvarena bolja povezanost sa međunarodnim biciklističkim koridorom Euro Velo 6, a Petrovaradin i Novi Sad dobiće novu atrakciju u podnožju tvrđave.

S predstavnicima kineske kompanije Shandong 2024. godine u Vladi Srbije potpisan je ugovor o projektovanju i izgradnji mosta, sa pristupnim saobraćajnicama, uključujući i rekonstrukciju starog železničkog tunela sa liftovima do gornjeg platoa Petrovaradinske tvrđave, dok je memorandum o razumevanju potpisan krajem 2023.

Izradu tehničke dokumentacije, što je između ostalog podrazumeva geodetske radove, geomehanička istraživanja i idejno rešenje i studiju opravdanosti s idejnim projektom, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije poverila je Saobraćajnom institutu CIP iz Beograda. Kao polaznu osnovu za projektovanje inženjerima "CIP-a" poslužilo je prvonagrađeno rešenje sa arhitektonskog konkursa iz 2019. godine, koje potpisuju Fedor Jurić, Ivan Šuić i Ognjen Graovac.

Ideja o novoj ćupriji na stubovima nekadašnjeg železničkog mosta Franca Joze­fa, izgrađenog 1883. godine po projektu nemačkog građevinskog inženjera Karla Baumana, kao deo tadašnje pruge Budimpešta–Zemun, aktuelna je već decenijama. Nazvan po austrijskom caru i kralju Ugarske, most dužine 432 metra nastavljao se u tunel ispod Petrovaradinske tvrđave, dug oko 350 metara. Od 1929. godine most je nosio ime princa Andreja Karađorđevića, po najmlađem sinu kralja Aleksandra, dok je u Nato bombardovanju srušen varadinski most nosio ime Tomislava Karađorđevića. Oštećen je 1941. godine prilikom povlačenja Vojske Kraljevine Jugoslavije, kako bi se sprečio dalji prodor okupatora.