Moć prirode: 137 metara visoka stena koja privlači penjače iz celog sveta

Orkni ostrva su škotski arhipelag koji čini sedamdesetak ostrva. Poznata su po arheološkim nalazištima iz neolita, ribarstvu, stočarstvu i, naravno, viskiju, a turiste privlače i priče o Vikinzima, kao i spektakularna priroda, prenosi Punkufer.hr.

Jedan od njenih najupečatljivijih potpisa nalazi se uz obalu ostrva Hoj, a mnogi će se složiti da je reč o jednoj od najvećih prirodnih znamenitosti cele Velike Britanije. To je stena široka oko 30 metara i visoka 137 metara, koja izranja iz mora poput neobičnog dimnjaka.

Nazivaju je "Starcem sa Hoja", a od samog ostrva odvaja je ponor širok oko 60 metara, koji se polako puni kamenjem koje se tokom vremena obrušavalo sa ove stene.

Uprkos imenu, Starac je zapravo prilično mlad – barem u svetu stena. Pretpostavlja se da nema ni 400 godina, a istorijski zapisi, karte i skice od kraja 18. veka do danas pokazuju kako se njegov oblik menjao. Na najstarijim prikazima vidi se da je nekada bio rt, ali su snažne oluje vremenom isklesale greben stene i stvorile u njenom podnožju otvor nalik tunelu. Tako je stena dobila "dve noge", po kojima je i dobila ime.

Početkom 19. veka jedna od tih "nogu" se urušila, ostavivši Starca u obliku u kakvom ga poznajemo danas. Osim sa ostrva Hoj, Starcu se može mahnuti i sa lokalnih trajekata koji plove ka ovom ostrvu.

Starac sa Hoja i dalje podleže eroziji. Duž stene pojavila se i pukotina duboka oko 40 metara, pa je verovatno da će u budućnosti biti znatno niži. Do tada, kao i poslednjih šezdesetak godina, nastaviće da privlači penjače iz celog sveta.

Prvi uspešan uspon izveden je 1966. godine, a za njega su zaslužni Kris Bonington, Rasti Bejli i Tom Pejti. Danas postoji sedam penjačkih smerova, a svi koji stignu do samog vrha mogu se upisati u knjigu koja se, zbog surovih vremenskih uslova, čuva u hermetički zatvorenoj plastičnoj posudi.

Orkni ostrva Škotska

Hoj

Starac sa Hoja

stena

penjanje