Savić: Neophodno da Srbija udvostruči privredni rast i vrati se na tempo iznad svetskog proseka

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije će u 2026. godini prema prognozama Narodne banke Srbije porasti za 3,5%. Svetska banka predviđa rast od 3,3%, dok je u fiskalnoj strategiji Vlade Srbije predviđeno da će biti zabeležen rast od 3%.

Član Saveta guvernera NBS profesor Nebojša Savić rekao je za RTS da je Srbija u prethodnom periodu bila u zamahu.

- Prethodne dve godine imali smo rast blizu četiri posto, 3,9 i 3,8. Za ovu godinu je bilo planirano da taj rast bude intenzivniji, da bude preko četiri posto. Međutim, okolnosti koje su vladale u svetu i kod nas dovele su do toga da je došlo do pada. Dakle, i dalje imamo rast, ali je intenzitet tog rasta manji nego što se očekivalo. Ova godina će se završiti negde sa 2,1 ili 2,2 stopom rasta iskazanom u procentima, u odnosu na prethodnu godinu - naveo je Savić.

Dodao je da se za iduću godinu prognoze kreću u intervalu od 3 do 3,5%.

- Svetska privreda ima blago usporavanje rasta i naš rast u ovoj godini će biti ispod tempa koji ima svetska privreda. U prethodne dve godine je bio iznad tempa svetske privrede. Sad bi bilo jako dobro da se iduće godine vratimo na tu trajektoriju, da se krećemo iznad rasta svetske privrede, zato što svetski rast vuku azijske zemlje - objasnio je Savić.

Naglasio je da nadoknađivanja nema, ali da je važno da se rast podigne iznad rasta svetske privrede.

- Imajući u vidu većina evropskih privreda, najrazvijenije, imaju stope rasta između nula i jedan posto, što znači da ćemo u nekom blagom tempu u sledeće dve-tri godine moći da smanjimo razliku sa prosekom EU - istakao je profesor i dodao da najviše stope rasta imaju zemlje koje imaju izlaz na more.

Kako je naveo, evropske privrede, koje su i najrazvijenije u svetu, mogu sebi da dozvole nizak privredni rast, ali dolaze u rizik da uđu u recesiju.

- U ovim otežanim uslovima, koji danas postoje na svetskom tržištu, pa i uvođenje carina i sve ovo što se dešava, teško je pretpostaviti da ćemo imati veliki rast izvoza. Imaćemo rast, ali nećemo imati veliki rast. Moramo da se oslonimo, pre svega, na domaću potrošnju i da probamo da osvajamo nova tržišta, da vršimo neku vrstu disperzije koja će nam omogućiti da kompenzujemo ono što se dešava u Evropi u smislu recesije - rekao je Savić.

Objasnio je da bi bilo spektakularno kada bi Srbija imala rast veći od pet odsto, ali da to nije moguće u ovom trenutku.

- Ako bismo mi iduće godine ostvarili 3,5% i tamo sledeće godine održavali tempo četiri, pet posto, to bi u sadašnjim uslovima bilo zadovoljavajuće, a još bolje bi bilo ako bi bila viša stopa rasta. Objektivno, geopolitičke okolnosti danas i stagnacija svetske privrede ne omogućavaju veliki prostor", istakao je Savić.

Govoreći o zemljama okruženja, Savić je objasnio da Rumunija i Bugarska već duži niz godina imaju visoku stopu rasta zbog toga što su članice EU, a da su Crna Gora i Albanija turističke zemlje.

- Mi imamo vrlo specifičnu strukturu industrije i privredne aktivnosti i treba da se pozabavimo ozbiljno tim delom, da se ta struktura usaglasi. U segmentu klasične proizvodnje, kao što je na primer poljoprivreda ili jedan deo prerađivačke industrije, mi moramo tu ići na dalje unapređenje i podizanje nivoa stepena prerade. Dodata vrednost u poljoprivrednim proizvodima mora da bude mnogo veća. Imamo apsurd da smo počeli da uvozimo malinu. Taj segment treba da se reši - istakao je Savić.

Dodao je da strane direktne investicije treba da budu jako izvozno orijentisane i da što više apsorbuju kvalifikovanu radnu snagu koja u Srbiji postoji, ali da su važni i IT sektor i razvoj veštačke inteligencije.

- "Mi moramo da hvatamo korak sa veštačkom inteligencijom. Mi smo deo projekta EU za razvoj veštačke inteligencije. Evropska unija je donela čitav paket vezan za takozvane AI fabrike i AI antene, to se tako zove, to su projekti. Mi moramo da se povežemo na tu antenu, fabrike se nalaze u Italiji i Grčkoj. Mi treba da uhvatimo korak, zato što mi imamo potencijal i među omladinom da se u to uhvatimo i da to rešavamo - naveo je Savić.

Istakao je da pre toga mora da se reši pitanje energetskog sektora, pošto nemamo dovoljno energije za data centre.