Srbija u vrhu Evrope po prilivu doznaka u odnosu na BDP

Srbija je u samom vrhu Evrope po udelu učešća neto doznaka u bruto domaćem proizvodu (BDP) sa 5,4% u 2024. godini, pokazali su podaci Evrostata, objavljeno je na sajtu lista Danas. Doznake su novac koji ljudi iz Srbije, koji rade u inostranstvu, šalju nazad u svoju zemlju.

Viši udeo doznaka, odnosno novca koji ljudi sa rada u inostranstvu šalju nazad u svoju zemlju, u BDP-u ima Bosna i Hercegovina sa 7,6%, dok Hrvatska ima udeo od 2,6%, Crna Gora 4,5%, Albanija 5,1%, Severna Makedonija dva odsto, Bugarska 1,3%, Rumunija jedan odsto, a Mađarska 0,3%.

Doznake u Srbiju, kada je reč o Evropi, najčešće dolaze iz Nemačke, Švajcarske i Austrije, a zvanični podaci pokazuju da bruto priliv doznaka u zemlji raste, ali da se neto priliv smanjuje.

Ekonomista Dragovan Milićević rekao je za Danas da to što je Srbija u vrhu Evrope po udelu doznaka u BDP-u govori da je bez obzira na broj radnika i iseljenika u inostranstvu BDP države mali.

- Veličina doznaka je, pre svega, determinisana ekonomskom pozicijom pošiljalaca doznaka, a u zemljama iseljenika je već nekoliko godina prisutna ekonomska kriza i situacija nije više tako blistava kao pre pandemije virusa korona, odnosno nastajanja krize i naravno od 2022. godine i početka rata u Ukrajini, kada su se zbog sankcija ruski kanali snabdevanja energentima značajno promenili - rekao je on.

Dodao je da su cene energenata daleko više, a time i ukupni troškovi, te da i preseljenje kapitala u SAD i zemlje jeftinije energije značajno utiče na rastuću recesiju i smanjenje platežnih mogućnosti srpskih radnika.

- Podignute doznake u svakom slučaju doprinose povećanju ukupne kupovne moći. Ali to je, ipak, samo potvrda da smo već decenijama deficitna ekonomija - rekao je Milićević.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović naveo je da je razlog za padanje doznaka poslednjih godina strukturalne prirode, odnosno spajanja porodice u inostranstvu i sve je manji broj ljudi kojima se novac šalje u Srbiju.

Prema njegovim rečima, ne može se predvideti da li će doznake nastaviti da padaju.

- Ono što znamo je da veličina doznaka uvek zavisi od stanja Evrozone. Ako je tamo slabija stopa rasta, samim tim se smanjuju i plate i privredne aktivnosti. Tako da i ovo smanjenje u poslednje tri godine možemo objasniti usporavanjem Evrozone, a pre svega, nemačke privrede. Kad je tamo usporeniji rast ili stagnacija koju ima Nemačka, nema toliko novca da se šalje - naveo je Jevtović.

Istakao je da bez doznaka bi bilo mnogo teže održati devizni kurs koji je sada, te da bi dinar u dugom roku bio slabiji.

Doznake, kako je dodao Jevtović, uglavnom odlaze u potrošnju i nekretnine, a jedan odsto odlazi u investicije.