Kako je Ložionica dobila novo lice - Dijalog starog i novog u 4.500 m² (FOTO)

Osnovna ideja Inka Studia prilikom izrade projekta prenamene i adaptacije zgrade Ložionice bila je da prostor zadrži iskrenost i slojevitost, te da se industrijski identitet objekta pokaže, osveži i reinterpretira kroz savremeni izraz. U ovom slojevitom procesu trebalo je postići autentičnost i jasnoću, ali uz duboko poštovanje konteksta – od istorijske vrednosti objekta, preko vizije investitora o višenamenskom, inovativnom i kreativnom prostoru od 4.500 m², do uvažavanja ideje autora konkursnog rešenja.

Ključno je bilo stvoriti fleksibilno okruženje koje može da raste i menja se. Kroz materijale, nameštaj, rasvetu i kontinuitet boja povezane su različite programske celine, od javnih prostora do višenamenskih sala. Konstrukcija je vidljiva, a materijali – beton, čelik i staklo – postali su poveznica između starog i novog sloja arhitekture.

Ostvaren je dobar dijalog elemenata eksterijera koji direktno komuniciraju sa enterijerom – kroz upotrebu materijala koji sa fasade ulaze u unutrašnjost, te delova enterijera koji u vidu funkcionalnih veza izlaze u spoljašnji prostor.

U svakoj zoni postoji prepoznatljiv detalj ili ton koji stvara vizuelnu nit između segmenata, čineći da ambijent diše kao koherentna celina, uprkos raznolikosti sadržaja. Tri osnovne boje, uz odgovarajuće komplementarne, korišćene su tako da naglase način podele osnove po zonama – plava za višenamensku dvoranu, žuta za otvoren glavni hol, izložbeni prostor i prostore za rad, i crvena za konferencijsku salu. Žuta "lebdeća galerija" je dominantan akcenat u odnosu na kog su definisane sve druge boje.

Detalji su ti koji nose karakter prostora. Od kamenog pulta u ulaznom holu, preko garderobe, do izložbenih sistema u formi "čeličnih skela" – svaki element ima svoju ulogu u građenju vizuelnog identiteta Ložionice. Prostor je morao biti fleksibilan, te su naizgled masivni komadi nameštaja zapravo pokretni i promišljeno konstruisani tako da lako transformišu prostor.

Rasveta je tretirana gotovo scenografski – njen dizajn podređen je atmosferi i ritmu ambijenta. U otvorenim delovima prostora gde nema jasno definisanih granica ona povezuje, tj. razdvaja različite funkcionalne celine. Zakrivljena, okrugla ogledala stvaraju refleksije i igru svetlosti, unoseći živost u zone okupljanja. Na taj način je monumentalnost prostora naglašena kroz osećaj lakoće, otvorenosti i neophodnog sjaja. Na pozicijama radnih mesta korišćena je dekorativna linijska rasveta, dok ritmična funkcionalna rasveta ističe radijalne pravce i naglašava komunikacione tokove.

Ložionica oživljava industrijsko nasleđe, ali ga ne posmatra nostalgično, već kao resurs za novo stvaralaštvo. Ona nije samo mesto, već iskustvo: prostor koji ljudi koriste, razumeju i osećaju, prostor koji oblikuje navike, podstiče kreativnost i povezuje ljude.

Autori projekta enterijera: Inka Studio

Autori projekta objekta: AKVS architecture

Fotografije: Matija Bulajić, Ilya Ivanov