MAT: NIS je najveći kratkoročni rizik za srpsku industriju

Ekonomisti Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) revidirali su naniže projekcije rasta ukupne industrijske proizvodnje za ovu godinu na svega 1,6% navodeći da problem poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) direktno negativno utiče na rezultate celokupnog sektora. Industrijska proizvodnja je u oktobru 2025. godine bila za 2,3% manja u odnosu na isti mesec prošle godine. Od januara do oktobra ukupna industrijska proizvodnja je uvećana za 2,1% u odnosu na isti period prethodne godine.

Rast je ostvaren u sektorima prerađivačka industrija (2,5%) i rudarstvo (4,9%). U sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ostvaren je kumulativni pad proizvodnje od 1,7%. Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih deset meseci ove godine međugodišnje uvećan za oko dva odsto, a ključni izvor rasta je sektor industrije, uprkos činjenici da problem u poslovanju NIS-a direktno potkopava rezultate celokupnog prerađivačkog sektora i šire industrije, navodi se u decembarskom izdanju MAT-a.

- Situacija oko Naftne industrije Srbije predstavlja najveći kratkoročni rizik za domaću industriju, zbog njene sistemske važnosti. Kako bi se proizvodnja potpuno stabilizovala, bilo bi dobro što pre doći do trajnog rešenja. Do oktobra se činilo da rešenje ne znači nužno i promenu vlasništva u kompaniji, već stvaranje takvog pravnog i vlasničkog okvira NIS-a koji će omogućiti kompaniji normalan rad, uz istovremeno poštovanje režima međunarodnih sankcija. Međutim, puna primena sankcija protiv ruskog partnera (Gazpromneft je većinski vlasnik NIS-a), zajedno sa prekidom snabdevanja preko JANAF-a, onemogućila je ovaj scenario - dodaje se.

Iako je zaustavljanje proizvodnje u Rafineriji nafte u Pančevu počelo u decembru, neizvesnost se mesecima unazad direktno odražavala na njeno poslovanje, što pokazuje aktivnost u oblasti Proizvodnja koksa i derivata nafte. Produkcija je u maju, junu, julu, avgustu i septembru međugodišnje redukovana za 10%, pa za 17,3%, zatim za 11,4%, pa za 7,5% i na kraju 9,2%. U oktobru je međugodišnji pad produbljen na 30,3%.

Krajem novembra meseca proizvodnja rafinerije je svedena na minimum.

Kako procenjuju u MAT-u, prerađivački sektor bi uz normalan rad NIS-a u prva tri kvartala 2025. zabeležio za trećinu bolje rezultate. Kretanje trenda ukupne industrije, po namenskim grupama, u oktobru 2025. međugodišnje posmatrano pokazuje da rast beleži proizvodnja intermedijarnih proizvoda, osim energije (3,2%) i proizvodnja kapitalnih proizvoda (10,9%). Ostale namenske kategorije proizvodnje su u međugodišnjem padu: proizvodnja Energije (za 8,3%), Trajni proizvodi za široku potrošnju (za 6,2%), odnosno netrajni proizvodi za široku potrošnju (za 2,3%).

- Dobre vesti ne dolaze ni od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti skoro svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije, posebno u Nemačkoj, i dalje u negativnoj zoni. U novembru je registrovan dodatni pad indeksa poslovne klime. Sektorski posmatrano, najveća evropska ekonomija najteže je pogođena u proizvodnom delu, ali se poslovno raspoloženje pogoršava i u uslužnom sektoru – naročito u segmentu transporta i logistike - navode u MAT-u.

Zahvaljujući pokretanju proizvodnje novog električnog modela automobila Fiat Grande Panda u fabrici FCA Srbija u Kragujevcu beleže se solidne stope rasta u oblasti Proizvodnja motornih vozila i prikolica, dok je podjednako dobar rezultat potekao i od Proizvodnje proizvoda od gume i plastike koja je u oktobru zabeležila međugodišnji rast od 10,9%.

Ekonomisti okupljeni oko MAT-a izrazili su zabrinutost i zbog situacije u prehrambenoj industriji, gde je posle pada od 4,4% u avgustu i 6,5% u septembru, negativan rezultat zabeležen i u oktobru – 1,2%. Prehrambena industrija je apsolutni gigant u srpskoj privredi i jedan od najvažnijih stubova celokupne industrijske proizvodnje. Ona čini skoro petinu (tačno 19,8%) celokupne prerađivačke industrije. Njeno stanje direktno određuje stanje cele industrije. Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih klimatskih uslova i sušnog leta, ali se poklapa i sa istovremenim rastom cene hrane u regionu. Prinosi su drastično umanjeni u voćarstvu i kod uljanih useva, navodi se u decembarskom MAT-u.