Neimare u 2011. spasila država - Građevinari se sada spremaju za "hod po ledu"

Građevinska industrija počela je da se oporavlja, utisak je koji se mogao steći krajem prošle godine. Međutim, čelnici kompanija su i dalje pesimisti. Kažu- država im je dala vetar u leđa, ali da ni "vetar ne duva stalno".

Preduzeća se spremaju za "hod po ledu" u 2012. godini. Da bi ovaj sektor isplivao i domogao se zelene grane, građevinci kažu da će osim državnih stanova biti potrebno mnogo više. Za početak povoljniji krediti, plaćanje PDV-a po realizaciji, reprogramiranje dugova prema javnim preduzećima, ali i takvi tenderi na kojima će domaće firme moći da učestvuju.

Portal "eKapija" je na osnovu finansijskih podataka portala Boniteti.rs analizirao kretanja u sektoru građevinarstva kroz više relevantnih parametara. Na osnovu dobijenih podataka smo dali i predviđanja da li će većina ipak odložiti projekte, garažirati mašine i spakovati mistriju i fanglu...

Prvi rast građevinskog sektora još od 2008.

Sektor građevinarstva jedna je od oblasti koje su podnele najjači udarac svetske ekonomske krize u Srbiji. Opadanje agregatnih investicija, slabljenje privredne aktivnosti i posledično slabljenje kupovne moći stanovništva su doveli do izraženog procikličnog kretanja ove grane u odnosu na ukupnu privrednu aktivnost.

Grafikon1 : Kvartalno kretanje BDP-a, sektora građevinarstva i poslovanja nekretninama

Izvor: Republički zavod za statistiku

U okviru ukupne privredne aktivnosti, građevinarstvo iskazuje volatilniju dinamiku (pada) od proseka. Na kvartalnom nivou, rast građevinske industrije je posebno bio izražen u periodu pre krize, tačnije tokom 2007, da bi do skromnijeg rasta, a potom i ubrzanog opadanja ove grane došlo već u prvoj polovini 2008. godine. Najbrži kvartalni pad je dostignut u četvrtom kvartalu 2009, da bi zatim negativni rast postojao kao visok, mada manje izražen tokom cele 2010. godine. Prvi kvartal prethodne godine donosi prvi rast nakon 2008, koji sredinom 2011. dostiže tačku od 10%. Relativno brz rast građevinske industrije u 2011. svedoči o obimnijem stepenu izvođenja velikih infrastrukturnih radova (kao što je Koridor 10), međutim i o veoma izraženom efektu niske baze.

Budi se i država

Nedostatak privatnih ulaganja u ovom sektoru je uslovio značajnije učešće države koja se pojavljuje kao naručilac radova u projektima kao što su naselje "Stepa Stepanović", Koridor 10, mostovi preko Ade Ciganlije i kod Beške, kao i u nekolicini energetskih postrojenja. Građevinski sektor je prepoznat kao značajan u državnim planovima, pa je i podržan kroz infrastrukturne projekte finansirane od strane države, ali takođe i kroz indirektnu subvenciju države ovom sektoru.

Tako je početkom 2011. godine, konzorcijum od pet domaćih i stranih banaka odobrio kredit Fondu za razvoj u iznosu od 115 mil EUR, za oporavak građevinske industrije.

Na taj način je vrednost izvedenih radova na kvartalnom međugodišnjem nivou prvi put u toku krize doživela rast u prvom kvartalu 2011. Najverovatniji razlog nešto sporijeg pada vrednosti izvedenih radova u posmatranom periodu su snažne državne intervencije u oblasti saobraćajne infrastrukture, koji na taj način neutrališu veoma izražen pad vrednosti izvedenih radova u oblasti zgrada (u šta ulazi stanogradnja, kapitalne investicije, itd).

Grafikon 2 : Kvartalno kretanje vrednosti izvedenih radova, indeksi

Izvor: Republički zavod za statistiku

Uprkos krizi, vrednost ugovorenih radova je, usled efekta niske baze i rečene državne intervencije, posebno bila izražena tokom 2010, kao i početka 2011. godine.

Grafikon 3 : Vrednost ugovorenih i izvedenih radova, indeksi

Izvor: Republički zavod za statistiku

Cena stana opada, ali sporo

Cena stanova novogradnje, posle perioda građevinskog buma pre 2008, ulaze u epizodu sporog opadanja. Ovaj trend ukazuje na suženu tražnju. Ukoliko ne dođe do ubrzanja privredne aktivnosti u predstojećem periodu se teško može očekivati i rast cena nekretnina, imajući u vidu vrlo slabu agregatnu tražnju, odnosno slabu i opadajuću kupovnu moć stanovništva.

Grafikon 4: Cene kvadrata u novogradnji (Beograd i Novi Sad)

Izvor: Republički zavod za statistiku

Najviše otpuštanja u srednjim preduzećima

Zbog izuzetno oštrog pada ovog sektora u 2009. i 2010. godini, broj osoba zaposlenih u građevini doživljava podjednako dramatičan pad. Interesatno je da su najveći teret u smanjenju broja radnika podnela srednja preduzeća, što je posledica transfera smanjenja tržišta na upravo ova preduzeća koja su bila angažovana od strane velikih kao podizvođači.

Grafikon 5: Broj zaposlenih osoba u građevinskoj industriji

Izvor: Boniteti.rs

Isti trend je prisutan i u smislu kretanja broja aktivnih preduzeća. Od početka krize je ugašeno oko 500 malih i dvadesetak srednjih preduzeća, dok je broj velikih preduzeća gotovo konstantan. Međutim, uprkos tome što nije došlo do masovnijeg zatvaranja preduzeća, broj zaposlenih je značajno opao. Tako su preduzeća iz građevinskog sektora, razvrstana po tri kategorije veličine, u zbiru najveći broj zaposlenih dostigli u periodu pred izbijanje krize, da bi se dramatično negativna kretanja u 2009. i 2010. prelila u smanjivanje broja zaposlenih.

Grafikon 6: Broj aktivnih preduzeća

Izvor: Boniteti.rs

Ova kretanja se prelivaju i u kapital preduzeća koja pripadaju građevinskom sektoru, što je rezultat dugovremenog beleženja negativnih poslovnih rezultata.

Grafikon 7: Kapital preduzeća u sektoru, ukupno

Izvor: Boniteti.rs

Kuda ode kapital....

Usporavanje rasta kapitala preduzeća iz ovog sektora počinje već 2007, dakle pred izbijanje krize. Budući da smanjenje nivoa kapitala odražava negativno poslovanje, od te 2007. smo svedoci drastičnog smanjenja kapitala u okviru segmenta velikih preduzeća. To možemo tumačiti kao posledicu smanjenih agregatnih investicija u privredi, budući da su velika preduzeća ta koja se bave izvođenjem velikih radova, kao što je izgradnja industrijskih objekata, elektroenergetskih postrojenja, većih saobraćajnica, itd. U tom smislu, hlađenje privredne aktivnosti se preko kanala sniženih investicija rezidenata i nerezidenata, kao i državnih investicija, opterećenih rastućim javnim dugom, preliva najpre u sektor velikih preduzeća. Sa druge strane, mala i srednja preduzeća u tom prenosu figuriraju kao podugovarači, koji tako posredno snose ove poteškoće. Sa druge strane, mala preduzeća su često okrenuta stanovništvu, u smislu renoviranja objekata i sitnijih investicionih projekata, što su oblasti znatno manje osetljive na privredni ciklus.

Grafikon 8: Razlika prihoda i rashoda celokupne grane, ukupno

Izvor: Boniteti.rs

Mala preduzeća jedina poslovala relativno uspešno

Razlika prihoda i rashoda je u posmatranom periodu najizraženija u okviru velikih preduzeća. Vredno je pažnje da su mala preduzeća se pokazala kao najotpornija na krizu: ne samo što je njihov kapital stagnirao u uslovima opšteg pada granskog obima proizvodnje, već su i jedina u zbiru poslovala relativno uspešno.

Grafikon 9: Kratkoročno zaduživanje, prosek po tipu preduzeća

Izvor: Boniteti.rs

Grafikon 10: Dugoročno zaduživanje, prosek po tipu preduzeća

Izvor: Boniteti.rs

U smislu zaduživanja, uočavaju se divergentna kretanja u odnosu kratkoročnog (do 12 meseci) i dugoročnog zaduživanja. Posebno brz rast dugoročnog zaduživanja u 2010. je moguće rezultat velike vrednosti ugovorenih radova, za koje su, posebno, velika preduzeća morala da se zaduže kako bi ovi projekti bili izvedeni. Sa druge strane, preduzeća se u celosti razdužuju kada je kratkoročno zaduživanje u pitanju. Smanjeno zaduživanje se može tumačiti i kao rezultat manjeg broja ugovorenih poslova, ali i kao averzije rizika ulagača i poverilaca. Manje kratkoročno zaduživanje je i pokazatelj nižih tekućih troškova, kao što su oni vezani za zarade (što je u skladu sa smanjenjem broja radnika u ovom sektoru).

Grafikon 11: Odnos dugoročnog i kratkoročnog zaduživanja

Izvor: Boniteti.rs

Vrednost odnosa dugoročnih obaveza i kapitala predstavlja stepen potrebe preduzeća za kapitalom, odnosno njegova rastuća vrednost može upozoravati na brzu deprecijaciju kapitala.

Grafikon 12: Odnos dugoročnog zaduživanja i kapitala

Izvor: Boniteti.rs

Ukupna vrednost ovog indeksa je u ukupnom građevinskom sektoru u porastu počev od 2008. godine, pri čemu je upozoravajući podatak da su nosioci ovog trenda velika preduzeća. Ova preduzeća se približavaju tački u kojoj su dugoročne obaveze jednake kapitalu (sa odnosa od oko 1:2 u korist kapitala u 2008. godini). U posmatranom periodu, došlo je do razmimoilaženja oba faktora : velika preduzeća su se i ubrzano zaduživala, ali i rapidno gubila kapital, zbog svojih negativnih rezultata. Mala i srednja preduzeća opet deluju otpornije, ali uz primedbu da spor rast ovog indeksa može ukazivati i na veoma konzervativnu politiku u pogledu investiranja.