Pet i po de­ce­ni­ja od ka­da je Ga­ze­la pre­sko­či­la Sa­vu

Most Ga­ze­la, de­o­ni­ca autopu­ta "Brat­stva i je­din­stva", Te­ra­zij­ski tunel i pr­vi drag­stor u na­šem gra­du ko­ji je ra­dio 24 sata otvo­re­ni su na da­na­šnji dan 1970. go­di­ne. Cr­ve­nu vrp­cu prese­kao je pred­sed­nik ne­ka­da­šnje SFRJ Jo­sip Broz Ti­to, a otva­ra­nju su pri­su­stvo­va­li nje­go­va su­pru­ga Jo­van­ka, ceo kor­pus po­li­ti­ča­ra i gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da Bran­ko Pe­šić.

Ko­li­ko su ta­da grad­ski i re­pu­blič­ki čel­ni­ci bi­li vi­do­vi­ti mo­že se vi­de­ti i sa­da, 55 go­di­na od otva­ra­nja. Jer Ga­ze­la, autoput i Te­ra­zij­ski tu­nel i da­lje pred­sta­vlja­ju sa­o­bra­ćaj­nu kič­mu pre­sto­ni­ce. Gazela, kom­bi­na­ci­ja gred­nog i luč­nog mo­sta, ta­da gra­đe­vin­sko ču­do, gra­đe­na je od 1966. do 1970. go­di­ne kao deo grad­skog autopu­ta. Pri­ča se da je ime­nu mosta ku­mo­vao pro­fe­sor Đor­đe La­za­re­vić, pred­sed­nik kon­kurs­ne ko­mi­si­je za grad­nju, ko­ji je re­kao da će "ovaj most pre­sko­či­ti Sa­vu kao ga­ze­la".

Kao je izvestila Po­li­ti­ka te 1970. go­di­ne, Ga­ze­la je most koji je sa pri­la­znim vi­ja­duk­ti­ma du­gač­ka 1.610 me­ta­ra, sa čeličnom kon­struk­ci­jom iz­nad re­ke du­gom 475 me­ta­ra. Iz­grad­nju mo­sta za ko­ji je utro­še­no oko 18 kom­po­zi­ci­ja čeličnih kon­struk­ci­ja is­po­ru­če­nih iz Go­še or­ga­ni­zo­va­la je Di­rek­ci­ja za iz­grad­nju mo­sto­va, a pro­jek­to­vao ga je Mi­lan Đurić, pro­fe­sor Gra­đe­vin­skog fa­kul­te­ta. Ga­ze­lu je iz­gra­di­lo Gra­đe­vin­sko pred­u­ze­će Mo­sto­grad­nja.

Branko Pe­šić je tada ukazao da je po­vr­ši­na autopu­ta i Ga­ze­le oko 482.000 kva­drat­nih me­ta­ra, što je jed­na­ko celokupnoj po­vr­ši­ni pu­ta Be­o­grad–No­vi Sad, i is­ta­kao da su u iz­grad­nji ovih sa­o­bra­ćaj­nih obje­ka­ta uče­stvo­va­li zajednič­ki federacija, SR Sr­bi­ja i Grad Be­o­grad. Grad je po­mo­gao sa 60% sred­sta­va, fe­de­ra­ci­ja sa 22, a Sr­bi­ja sa 18.

Ali ni­je Ti­to taj dan sa­mo pre­se­kao cr­ve­nu vrp­cu na Mo­star­skoj pe­tlji. Za­jed­no sa svi­tom po­li­ti­ča­ra sti­gao je i do Terazi­ja gde je sve­ča­no otvo­rio istoimeni tu­nel, a on­da pe­ške pro­šao kroz nje­ga. Na kra­ju tu­ne­la sa­če­ka­le su ga devojke sa cve­ćem i pro­jek­tan­ti da bi se po­tom svi upu­ti­li u pod­zem­ni pe­šač­ki pro­laz iz­me­đu uli­ca Nu­ši­će­ve i sa­da­šnje De­čan­ske (ta­da Mo­še Pi­ja­de), gde je otvo­ren pr­vi drag­stor ko­ji će ra­di­ti non-stop. U tom, še­stom iz­gra­đe­nom pešačkom pro­la­zu Ti­to se, ka­ko su za­be­le­ži­li no­vi­na­ri, za­dr­žao du­že vre­me. Po­seb­no je, kao pa­si­o­ni­ra­ni ama­ter fotograf, ostao raz­gle­da­ju­ći fo­to-apa­ra­te, za­tim je za­stao po­red auto­ma­ta za pro­da­ju to­plih na­pi­ta­ka, sen­dvi­ča, pogači­ca...

Pu­šta­njem Te­ra­zij­skog tu­ne­la u sa­o­bra­ćaj u pot­pu­no­sti se pro­me­ni­la ve­za iz­me­đu sta­rog de­la gra­da sa No­vim Beogradom i Ze­mu­nom. Gra­di­telj i idej­ni pro­jek­tant ovog tu­ne­la du­gač­kog oko 250 me­ta­ra je Tu­ne­lo­grad­nja. Tu­nel su pro­jek­to­va­li in­že­nje­ri Vo­ji­slav Ter­zić i Mi­lo­sav Vi­da­ko­vić, a pro­jek­tant ar­hi­tek­ton­skog de­la je Bran­ko Aj­vaz. Pla­fon u tune­lu ob­lo­žen je alu­mi­nij­skim tra­ka­ma ko­je su sti­gle iz za­gre­bač­kog pred­u­ze­ća Top, dok je oker plo­či­ce ko­je i sa­da sto­je na zi­do­vi­ma is­po­ru­či­lo pred­u­ze­će Ke­ra­mi­ka.

Glav­ni pro­jek­tant pe­šač­kog pro­la­za u Nu­ši­će­voj uli­ci, ko­ji se pro­sti­re na oko 1.700 kva­dra­ta, je­ste ar­hi­tek­ta Lju­bo­mir Pro­fi­ro­vić.

Pro­ve­ra iz­dr­žlji­vo­sti mo­sta Ga­ze­la, ka­ko je pi­sa­la Po­li­ti­ka, obavljena je noć pre pu­šta­nja u rad – 3. de­cem­bra. Ovaj most du­ži­ne oko 1.700 me­ta­ra bio je op­te­re­ćen sa oko 1.100 to­na te­re­ta. Nje­go­vim tra­ka­ma pro­šla su 24 ka­mi­o­na sa pri­ko­li­ca­ma na­to­va­re­nim ce­men­tom, pe­skom, hlad­nom as­falt­nom sme­som. Glav­ni ru­ko­vo­di­lac ove ge­ne­ral­ne pro­be bio je Mi­lan Ra­doj­ko­vić, pro­fe­sor is­pi­ti­va­nja kon­struk­ci­ja sa Gra­đe­vin­skog fa­kul­te­ta. Sva­ki kva­drat­ni me­tar bio je optere­ćen sa 300 ki­lo­gra­ma. To od­go­va­ra te­ži­ni od 1.100 auto­mo­bi­la ko­ji se od­jed­nom na­đu na kon­struk­ci­ji mo­sta.

Most je is­pi­ti­van u tri fa­ze sa op­te­re­će­njem od 30, 60 i 100%. Pro­ve­ri mo­sta pri­su­stvo­va­li su i prof. Mi­lan Đu­rić, njegov pro­jek­tant, i gra­di­te­lji Mo­sto­grad­nje.