Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Procene domaćih stručnjaka - Trgovci će teško ponoviti prošlogodišnje dobre rezultate

Izvor: Biznis&Finansije

Sreda, 26.11.2025.

14:19

Komentari

Podeli

(Foto: Robert Kneschke/shutterstock.com)

U Srbiji je sektor trgovine na veliko i na malo zabeležio prošle godine rekordnu dobit od 1,9 mlrd EUR, ali ove godine poslovanje je neizvesnije jer je na snagu stupila vladina uredba koja ograničava marže osnovnih namirnica, za koju trgovci tvrde da ih vodi u gubitak, dok vlast obećava da će time smanjiti inflaciju i zaštititi standard građana, piše mesečnik Biznis i finansije.

Prednjači trgovina na veliko i malo

Ekonomisti ocenjuju da će ovakva intervencija države na tržištu imati više negativnih nego pozitivnih rezultata.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u sektoru trgovina na veliko i malo i popravke motornih vozila, posluju 31.253 privredna društva koja čine 27,7 % ukupnog broja firmi i zapošljavaju 244.536 radnika, odnosno 18,5 % ukupno zaposlenih u preduzećima.

Trgovinom se bavi 25,5 % velikih kompanija, 26 % srednjih, 31,1 % malih i 27,3 % mikro preduzeća.

Od ukupno 118.862 preduzetnika, 31,5 % se bavi trgovinom i zapošljavaju 28,1 % od 237.552 radnika koje angažuju preduzetnici.

Zahvaljujući prošlogodišnjoj neto dobiti od 207,6 milijardi dinara (oko 1,9 mlrd EUR), taj sektor bio je najzaslužniji za ukupne pozitivne rezultate domaće privrede.

Najveće prihode među trgovinskim lancima ostvario je Delez Srbija (167,36 milijardi dinara) i našao se na 6. mestu liste sto najvećih kompanija u Srbiji, Lidl je na 9. mestu sa prihodom od 110,12 milijardi, a Merkator S je na 12. mestu sa prihodom od 106,59 milijardi dinara.

Delez je prošle godine imao i najveću dobit (7,42 milijarde dinara) među trgovinskim lancima, sledi Lidl sa dobiti od 4,69 milijardi dinara.

Sa spiska najprofitabilnijih izostao je Merkator S, jer je u prošloj godini imao gubitak od 378 miliona dinara.

Profit veliki a plate male

I pored velike profitabilnosti na nivou celog sektora, prosečne zarade u trgovini već godinama zaostaju za republičkim prosekom.

(Foto: Artem Beliaikin/flickr.com)

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je u januaru ove godine prosečna neto plata u sektoru trgovine iznosila 83.830 dinara i bila je 17 % niža od republičkog proseka.

Najveće zarade zabeležene su u veleprodaji (112.579 dinara), dok je u maloprodaji prosečna plata od 75.429 dinara bila skoro 28 % niža od republičkog proseka.

Delatnost se obavljala u 82.757 objekata, kojih je bilo za 3,6 odsto manje nego u 2023. godini.

Ali, kada se bude svodila računica za ovu godinu, mala je verovatnoća da će trgovci ponoviti prošlogodišnji rezultat.

Vlada Srbije je od 1. septembra na šest meseci ograničila marže na maksimalno 20 % u odnosu na neto prodajnu cenu najvećim igračima u maloprodaji, koji ostvaruju više od 4,5 milijardi dinara godišnjeg prihoda.

Ograničenje se odnosi na 23 grupe proizvoda sa oko 20.000 artikala i obuhvata značajan deo prometa, jer iako u trgovini radi veliki broj firmi i preduzetnika, 20 vodećih trgovinskih lanaca drži više od 80 % tržišta, a tri najveća skoro polovinu.

Prerađivači računali veću maržu

Analiza Republičkog zavoda za statistiku iz 2023. godine je pokazala da u prehrambenom lancu veću maržu od trgovaca zaračunavaju prerađivači.

Njihova bruto marža – koja pokriva troškove sirovina, radne snage, transporta, investicije, logistiku i uključuje dobit – iznosila je 54,1 %, a u sektoru trgovine prosečnih 14,9 % ili 3,6 puta manje.

Prema računici RZS, bruto profitna marža pre odbitka poreza na dobit, kod prerađivača je bila 2,4 puta veća i iznosila je 8,6 %, dok je u maloprodaji bila 3,6 %.

Uprkos tome što je prošla godina za trgovce bila izuzetno profitabilna, pet najvećih trgovinskih lanaca zabeležilo je pad dobiti za oko 25 %.

Delez, Merkator S, Univereksport, DIS i Metro ostvarili su ukupno 8,3 milijarde dinara dobiti, što je za 2,4 milijarde manje nego godinu pre.

Zaštita standarda građana

Vlada Srbije je u međuvremenu zatražila novu analizu od RZS-a, ali pre nego što su stigli rezultati, uvela je u septembru uredbu o ograničenju marži trgovcima, uz obrazloženje da u situaciji kada se prosečna marža u najvećim trgovinskim lancima kreće između 32 % i 45,2 %, takva mera je neophodna da bi se zaštitio standard građana.

Prema izjavama srpskih zvaničnika, uredba bi trebalo da snizi cene za 80 % proizvoda koje građani svakodnevno kupuju i to za 10-20 %.

Republički zavod za statistiku je objavio da su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u septembru, prvom mesecu primene uredbe, u odnosu na avgust ove godine u proseku niže za 1,6 %, dok je godišnja inflacija sa avgustovskih 4,7 % pala na 2,9 % u septembru.

Najveći pad cena (4,5 %) zabeležen je kod hrane i bezalkoholnih pića.

Firme:

Agencija za privredne registre Beograd

Republički zavod za statistiku Beograd

Tagovi:

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Hrvati vole srpsku rakiju - Prošle godine uvezli 851 tonu ovog alkoholnog pića Agro

APR napravila registar podataka o učesnicima izložbe Ekspo u Beogradu Finansije

Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru 2,8%, mesečna 0,5% Finansije

Objavljena lista 100 najuspešnijih kompanija u Srbiji - EPS i dalje na vrhu, NIS drugi, Zijin među vodećima Finansije

Prosečna plata u Srbiji u septembru bila 109.147 dinara a medijalna 85.267 dinara Vesti

Promet u industriji u Srbiji u septembru veći za 10,2% nego pre godinu dana Industrija, Finansije

Prosečna plata u avgustu "pala" oko 30 EUR u odnosu na jul - Zaposleni u proseku primili 105.590 dinara Finansije

Koje firme nemaju obavezu utvrđivanja stvarnih vlasnika? Finansije

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.