Da li je turski LNG realna opcija za Srbiju? - Možda, ali gotovo duplo skuplja od ruskog gasa, i to ako Turci budu imali viška za izvoz

Državna turska kompanija Botaş mogla bi da izvozi gas u Srbiju u prvom tromesečju 2026. godine kako bi ublažila pritisak na ugovor i snabdevanje Srbije povezano sa ruskim gasom, pod uslovom da Turska ima raspoložive viškove gasa, navodi se u analazi turskog energetskog analitičara Ugura Jildirima za londonski energetski informativni servis Argus Media.

U tekstu se podseća da Srbija ima dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom na 2,2 milijarde m³ godišnje, koji je produžen do kraja godine.

- Srbija očekuje da ugovor bude produžen do kraja marta, kako bi pokrio grejnu sezonu, Ali, ako ruske isporuke stanu zbog problema sa ugovorom, Srbija ima alternativne opcije snabdevanja, uključujući i Tursku - prenosi Argus Media nedavnu izjavu direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića.

U analizi se ističe da Turska ima dovoljno kapaciteta da prerađuje uvezeni LNG, te da bi u periodima kada ima slobodnog gasa, deo tog viška mogao da ide i za izvoz u Srbiju, iako turska unutrašnja potrošnja brzo raste.

Turska već izvozi gas u Srbiju, ali samo putem LNG kamiona i u ograničenim količinama. Turske kompanije su, kako je navedeno, u septembru izvezle u Srbiju oko 50.000 m³, dok je tokom cele prethodne godine kamionima isporučeno 140.000 m³ tečnog prirodnog gasa.

- Ipak, postoji dovoljno slobodnog kapaciteta na tursko-bugarskoj granici i na tačkama Kalotina/Dimitrovgrad i Kireevo/Zaječar između Bugarske i Srbije. Bugarski operator Bulgartransgaz primio je 1,6 milijardi m³ gasa ove godine na Strandži 1/Malkočlar na turskoj granici, gde je ulazni kapacitet oko 4 milijarde m³ godišnje, u poređenju sa 1,8 milijardi m³ tokom cele 2024.

Ako Botas i Srbijagas postignu gasni sporazum za januar 2026, odmah nakon očekivanog isteka ruskog snabdevanja, Botaş bi imao tarifnu prednost jer deluje i kao snabdevač i kao operator gasne mreže u Turskoj, pokazuje turska računica.Međutim, dodaje se da bi trgovačka divizija Botasa morala bi "na papiru" da plati najmanje 3,19 EUR/MWh za isporuku gasa na bugarsku stranu, prema objavljenim tarifama za ovu gasnu godinu.Za mesečne isporuke u januaru 2026. na tačku Kalotina/Dimitrovgrad, Bulgartransgaz navodi kombinovanu naknadu za transport, obim i balansiranje od 0,86 EUR/MWh. Ako bi gas išao na tačku Kireevo/Zaječar, cena bi porasla na 1,16 EUR/MWh, bez PDV-a. U Srbiji, ulazna taksa u mrežu za januar iznosi 1,07 EUR/MWh, dok korišćenje rute Kireevo/Zaječar dodaje prosečnu naknadu za robu od 0,15–0,20 EUR/MWh, prema trgovcima, navodi turski analitičar.

U prevodu, kada se sve ovo sračuna, Srbijagas bi samo za tranzitne takse i naknade za korišćenje mreže plaćao oko 5,3, odnosno 5,6 evra po megavat satu za LNG iz Turske (računato za dve moguće tačke ulaza: Kalotina ili Kireevo).

Ako pokušamo da razradimo ovu tursku računicu, na osnovu evropskih cena, dodatnih troškova transporta LNG-a i udela tranzitnih taksi u ukupnoj ceni gasa, moguća, grubo izračunata cena za Srbiju bi mogla da bude oko 40–50 €/MWh, u povoljnim okolnostima (zavisno od volatilnosti tržišta, kursa dolara, troškova brodskog transporta itd). S druge strane, ako se uzme u obzir da trenutno Srbija za ruski gas sada plaća oko 290 evra za 1.000 m³, što znači oko 26‑30 EUR/MWh, jasno je da bi turski LNG bio verovatno skoro dvostruko skuplji po megavat satu (prim.aut).Naravno, sama ugovorena cena gasa može promeniti konačnu cenu turskog LNG po MWh za Srbiju.

U svakom slučaju, kako navodi turski analitičar, potencijalni sporazum o snabdevanju bio bi moguć samo ako Turska ima višak gasa za izvoz.- Ako Turska može da iskoristi 161 milion m³ na dan LNG regasifikacionog kapaciteta u periodima kada postoji dovoljno gasa iz cevi, mogla bi Srbiji da pruži kratkoročnu fleksibilnost u snabdevanju - stoji u analizi.

Turski analitičar se dotakao i azerbejdžanskog gasa, na koji Srbija računa za pokrivanje jednog dela potreba zemlje, konstatacijom da je malo verovatno da bi Azerbejdžan mogao da poveća isporuke Srbiji u kratkom roku, s obzirom na ograničen rast domaće proizvodnje i potpuno iskorišćene izvozne kapacitete ka Evropi.

Azerbejdžan je proizveo ukupno 38,2 milijarde m³ gasa na svoja četiri polja tokom januara–septembra 2025, što je 3% više od 37,1 milijarde m³ u istom periodu prošle godine, prema najnovijim podacima azerbejdžanskog ministarstva.

Ovaj rast je u skladu sa planiranim povećanjem kapaciteta Trans-jadranskog gasovoda (TAP) od 10 milijardi m³ godišnje, koje će od januara 2026. porasti za dodatnih 1,16 milijardi m³ godišnje. Ali ovaj dodatni kapacitet već je dodeljen kupcima u Italiji, zbog čega nema viškova za Srbiju.

Srbijagas i azerbejdžanska kompanija Socar imaju ugovor o isporuci 400 miliona m³ za period 2024–26, a pored toga potpisan je i kratkoročni sporazum o dodatnih 1 milion m³/dan za isporuku tokom zime 2024–25.Srbija je primila 272 miliona m³ gasa preko tačke Kalotina/Dimitrovgrad od 1. januara do 19. novembra ove godine, u poređenju sa 108 miliona m³ tokom cele 2024, prema podacima Bulgartransgaza.

I sam Bajatović je rekao, dodaje se u tekstu Argus Media, da Azerbejdžan ne može da pošalje dodatne količine ove zime.

B. P.

JP Srbijagas Novi Sad

Botas

Bulgartransgaz

turski LNG

tečni prirodni gas

gasni interkonektor Bugarska Srbija

Balkanski tok

azerbejdžanski gas

cena LNG gasa iz Turske

ruski gas