Početak AI revolucije: Jan Lekin napušta Metu da gradi sistem koji "razume svet"

Jedan od najuticajnijih umova savremene veštačke inteligencije Jan Lekin (65), obavestio je kolege da planira da napusti kompaniju Meta u narednim mesecima i osnuje sopstveni startap, preneo je Financial Times, pozivajući se na izvore bliske razgovorima. Odlazak ovog pionira i dobitnika Tjuringove nagrade označava važan prelomni trenutak ne samo za Metu, već i za čitavu AI industriju.

Lekin se pridružio Facebooku u decembru 2013. kao osnivač i direktor odeljenja Fundamental AI Research (FAIR), a paralelno je zadržao poziciju profesora na Njujorškom univerzitetu, gde predaje od 2003. godine.

Svetsku slavu stekao je još krajem osamdesetih, kada je razvio konvolutivne neuronske mreže (CNN) i model LeNet, koji je prvi uspešno prepoznavao rukom pisane cifre i time napravio pravu revoluciju u oblasti računarskog vida. Za taj doprinos, zajedno sa Džefrijem Hintonom i Jošuom Bengiom, 2019. je nagrađen prestižnom Tjuringovom nagradom poznatom kao "Nobelova nagrada za informatiku".

Rođen 1960. u Francuskoj, Lekin je odrastao uz oca inženjera koji je podržavao njegovu radoznalost prema elektronici. Malo je podataka u medijima o Lekinovom privatnom životu. Neki navode da je od tinejdžerskih dana bio zaljubljenik u nauku i svirao je u bendovima. Diplomirao je elektrotehniku na ESIEE Paris, a doktorirao računarstvo na Univerzitetu Pjer i Mari Kiri, gde je 1987. godine predstavio rani oblik algoritma za obuku neuronskih mreža (backpropagation).

Kasnije, u laboratorijama AT&T Bell Labs, razvio je sisteme koji su omogućili računarima da "vide", a njegov algoritam za čitanje rukopisa koristio se u američkim bankama, gde je obrađivao i do 20 odsto svih čekova.
Promene u Meti i novi pravac

Njegov odlazak dolazi u trenutku kada Meta prolazi kroz veliku transformaciju AI strategije. U junu je kompanija investirala 14,3 milijarde dolara u firmu Scale AI i imenovala njenog direktora Aleksandra Vanga (28) za šefa nove divizije Meta Superintelligence Labs.

Promena hijerarhije – Lekin je sada izveštavao Vanga, a ne glavnog produkt menadžera Krisa Koksa- ukazala je na dublji strateški raskol. Dok je Mark Zakerberg usredsređen na brzu komercijalizaciju velikih jezičkih modela (LLM), Lekin je javno izražavao sumnju u njihovu sposobnost da dostignu ljudski nivo razumevanja i planiranja kako navodi Fortune.

Prema informacijama Financial Times-a, Lekin je već u razgovorima s investitorima o finansiranju novog startapa koji bi razvijao tzv. "world models" sisteme koji uče o svetu iz video i prostorno-vizuelnih podataka, a ne samo iz teksta. Ti modeli, koji simuliraju uzrok i posledicu u realnim okruženjima, po njegovoj proceni će sazreti tek za oko deceniju.

U isto vreme, odeljenje FAIR u Meti trpi gubitke. Više istraživača je napustilo tim, a više od polovine autora originalnog Llama modela otišlo je u roku od nekoliko meseci. U oktobru je kompanija dodatno otpustila oko 600 ljudi iz AI sektora, navode mediji.

- Lekinov odlazak simbolizuje duboki sukob u vizijama budućnosti veštačke inteligencije: između brzog tržišnog rasta i fundamentalnog istraživanja. Njegov novi projekat mogao bi postati prekretnica u razvoju AI sistema koji razumeju svet oko sebe – onako kako je čovek prvi put pokušao da ove sisteme nauči da vide - piše FT.

Jan Lekin, jedinstvena pojava i veliko naučničko ime ima tri sina i dva pasoša – francuski i američki. Njegova biografija i postignuća potvrđuju da će Lekin ostati u istoriji kao jedan od veoma važnih ljudi koji su kumovali veštačkoj inteligneciji. Sada, sa novim idejama i poslovnim pravcem, Lekin će vrlo verovatno pokrenuti novu AI revoluciju.

Meta

Jan Lekin

veštačka inteligencija

AI revolucija

world AI models