(E Magazin) Jahta - jedan od najcenjenijih statusnih simbola, kraljica mora

Srbija je zemlja koja nema izlaz na more, niti se može pohvaliti činjenicom da je iskoristila sve vodene potencijale koje joj pružaju Sava i Dunav. Ipak, sredinom devedesetih godina i našu zemlju je zahvatilo povećano interesovanje za najlepšim plovnim sredstvima – jahtama. U Beogradu postoji nekoliko brodova koji spadaju u ovu kategoriju, ali veći deo njih je na samoj granici između jahte i glisera, odnosno luksuznog sportskog čamca. Zbog plitke vode, gaz ovih rečnih brodova-glisera ne može biti prevelik, a suštinski se kod jahti glavni prostor nalazi ispod palube. Morske lepotice, duge nekoliko desetina metara, imaju raskošne salone i kabine za goste, prostorije za posadu, kuhinju. Tako se najlepše jahte mogu videti samo na moru.

Počelo je sa metalom i drvetom

Cilj tekstova koji slede u narednim brojevima e magazina je da istinskim ljubiteljima jahti približe ove kraljice mora na način drugačiji od klasičnog izveštaja sa nekog od desetak vodećih sajmova nautike koji se svake godine održavaju širom sveta. Upoznaćete se sa najnovijim dostignućima u proizvodnji jahti, ali i sa načinom života koji vode njihovi vlasnici, manje poznatim proizvođačima i tradicionalnom načinu izrade, razlici između jahti napravljenih od drveta i onih od plastike, te o večitim i klasičnim modelima koji krase dve trećine naše planete već više od stotinu godina.

Na Jadranu su početkom prošlog veka počele da se prave prve jahte i to od metala i od drveta. Brodogradilišta „Martinolich” i „Picinich” sa ostrva Lošinj spadaju u pionire jahtogradnje na ovim prostorima. Ovde su kraljice mora građene za najbogatije ljude iz celog sveta. Jednu od prvih, pod imenom „Rovenska”, dužine trideset metara, kupio je, svega nekoliko godina posle porinuća, čuveni pronalazač Markoni i promenio joj ime u „Elettra”. Na njoj će vršiti svoje eksperimente, poslati radio-signal iz luke u Đenovi i upaliti gradsku rasvetu u Sidneju.

Ovdašnji kapetani će vam reći da su „bogataši oduvijek imali jahte, a ekspanzija u izradi jahti počela je devedesetih godina prošloga veka”. Za razliku od automobila i aviona, skoro je nemoguće utvrditi koliko se jahti godišnje proizvede. Razlog je vrlo jednostavan. Jedino se one, pored izrade u fabrikama, prave i u porodičnim i privatnim brodogradilištima, a njihov je broj nepoznat. Samo u Hrvatskoj, prema podacima HGK-a (Hrvatske privredne komore) postoji čak 76 registrovanih proizvođača jahti.
Vlasnici luksuznih plovila su članovi kraljevskih porodica, filmske i sportske zvezde, najimućniji industrijalci. Njihove se ljubimice prave po posebnim narudžbinama i kada se to kaže ne misli se na „dodatnu opremu” koja može varirati od jahte do jahte, već na potpunu jedinstvenost u svakom detalju. Takmičenje među projektantima i brodovlasnicima je stalno u toku. Veličina, u ovom slučaju, jeste bitna.

Privilegija najbogatijih

Pojam „jahta” je usko vezan za svet glamura, šampanjca i kavijara, dekadentnog trošenja novca, džet-seta, Azurne obale. Za većinu ljudi, ostaće večita nepoznanica šta se to dešava negde na morskoj pučini, na prelepim brodovima, daleko od očiju javnosti. Višemesečna krstarenja, upoznavanje neopisivih predela Zemlje do kojih je moguće doći samo morem, bliski susreti sa najvećim morskim životinjama, neke su od privilegija najbogatijih. Pitanje i jeste koliko daleko se može ići u hvaljenju života sa jahtom, jer utisak je da se u tome i ne može preterati. Morska bolest, „savršene oluje” izazvane uraganima, talasi visine deset metara, napadi savremenih gusara i slične nedaće, čine onu ružniju stranu i mogu vam biti razlog da ne žalite za boravkom na jahti. Informacije radi, postoje veoma delotvorne tablete protiv mučnine na brodu, a statistika govori da će vam se pre dogoditi da vas opljačkaju dok čekate na red u apoteci za te iste lekove, nego što će se to desiti na sred okeana. Dakle, ostaje samo jedna reč koja odvaja običnog smrtnika od jahte – novac.

Konstruktori i dizajneri rade punom parom i zadovoljno trljaju dlanove. Sajmova nautike je sve više. Đenova, Dizeldorf, Majami, Barselona, Sautempton, London, Split, neke su od najposećenijih destinacija za istinske ljubitelje i kupce jahti. Brojke pokazuju da se u poslednjih petnaest godina petostruko uvećala potražnja za luksuznim brodovima. Kompanije „Dominator”, „Sunseeker”, „Drettmann”, „Ferretti”, „Pershing”, spadaju u sam vrh ove zahuktale industrije.

Napredak u tehnologiji izrade doveo je do toga da ova plovila postanu pristupačnija nešto širem sloju ljudi. Upotreba plastike i sintetičkih materijala značajno je smanjila njihovu cenu, ali je i takva nedostižna za one sa prosečnim primanjima. Istina je da nikada neće biti omogućeno srednjem sloju građanstva da poseduje morsku lepoticu. U pitanju je postojanje statusnih simbola koji odvajaju jednu ekonomsku klasu od druge. Tako je uvek bilo sa najluksuznijim automobilima marki bentli i rols-rojs, privatnim mlaznjacima i helikopterima. Tako će biti i sa jahtama. Ako se još uzme u obzir i to da je u pitanju prevozno sredstvo koje se kupuje onda kada su rešena sva egzistencijalna pitanja (kuća, automobil, školovanje za decu, stalni prihodi), onda su svaka dalja predviđanja o njihovoj „ekonomizaciji”, suvišna. Merilo finansijske uspešnosti, a zapravo bi se moglo nazvati i krunom nečijeg bogatstva, jeste posedovanje najluksuznijih prevoznih sredstava – jahte i aviona.

Hedonizam na pučini

Danas ne postoji ni jedan lučki grad na svetu, a da njegovi dokovi nisu prepuni jahti raznih veličina i izgleda. Turisti uživaju u njihovom razgledanju, a vlasnici nekad i nadmeno stoje na palubama i gledaju one „dole”. Upravo se tu i pravi razlika između „pravih” i „lažnih” vlasnika jahti. Prvi su svoju mezimicu kupili zato što žele da uživaju u drugačijem životu i novim pogodnostima, a „lažnjaci” da bi pokazali drugima da zbog posedovanja takvog jednog broda vrede više kao individue. Znalci kažu da se jahta nikada ne može posedovati, već da je u pitanju obostrani odnos. Ona zahteva puno pažnje i stalnog ulaganja. Održavanje, osiguranje i „ležarina” su samo osnovni troškovi na koje morate računati. Ukoliko je reč o velikom brodu sa posadom, novčani iznosi koji se izdvajaju samo za „život” jahte, mogu godišnje prelaziti i stotinu hiljada dolara. U međuvremenu, dozvolite sebi da malo odlutate i zamislite, barem na trenutak, da i sami posedujete takvu dragocenost.

Ima li lepšeg prizora od zalaska sunca dok sedite na obali mora sa svojom voljenom osobom, rasterećeni problema iz kuće i sa posla? Zli jezici bi odgovorili da je od toga lepše kada sedite na jahti i gledate taj isti prizor, po mogućstvu da je ona vaša, a da žena ili muž nisu vaši. Ipak, ostanimo na kursu koji nas neće odvesti u vode koje ne želimo. Možda je jedan od prizora koji bi se mogli uporediti sa pomenutom prirodnom pojavom, pogled na jahtu koja se „kupa” u pomešanim bojama i nečujno klizi po staklenoj površini mora.

Vreme: bonaca
Pritisak: 997 mb
Temperatura vazduha: 21 C
Destinacija: nepoznata

Definicija

„Jahta (holandski jaghte) je svaki brod (jedrenjak) ili brodić (jedrilica) koji je namenjen za odmor, razonodu ili sport i na kome se ne može naplaćivati prevoz robe i putnika. Smatra se da je preteča jahti Kleopatrin brod iz 30. godine pre n.e. sa zlatnom krmom i svilenim jedrima. Svakako najpoznatije jahte su „Britannia” britanske kraljevske porodice i „Cristina”, na kojoj je svoje poslednje dane provodio grčki brodovlasnik i milioner Onazis”. (Pomorska enciklopedija)

poziv na pretplatu na E magazin na www.emagazin.co.yu