Ograničenja marži ukidaju se do kraja februara - Šta je sve NBS izostavila iz saopštenja MMF-a

Međunarodni monetarni fond (MMF) i vlasti Srbije postigli su sporazum na nivou misije o drugoj reviziji aranžmana poznatog kao Instrument za koordinaciju politika (PCI), ali ono o čemu šira javnost nije obaveštena je da je ponovo pogoršana prognoza privrednog rasta. Prema zvaničnom saopštenju misije MMF-a, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2025. godini projektovan je na svega 2,1%. To je lošiji podatak čak i onog objavljenog u oktobarskom izveštaju MMF pod nazivom Svetski ekonomski izgledi.

MMF je za Srbiju tada projektovao rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,4% u 2025. godini, što je značajno usporavanje u odnosu na 3,9% iz 2024. godine Podatak o lošijoj prognozi rasta BDP, međutim, nije se našao u saopštenju Narodne banke Srbije (NBS) objavljenom nekoliko sati pre MMF-a, a koje je inače opširno citiralo pozitivne ocene misije u poseti Beogradu.

U svom saopštenju od četvrtka 30. oktobra, misija MMF-a, predvođena Anet Kjobe, navodi da je privredna aktivnost usporila usled spoljnih i domaćih izazova. Kao razlozi za revidiranu projekciju rasta na 2,1% navode se "slabije javne investicije, niži priliv stranih direktnih investicija i slabija potrošnja". Misija takođe konstatuje da je ekonomija pogođena "globalnim trgovinskim tenzijama, protestima, političkom neizvesnošću i sankcijama naftnoj kompaniji NIS", što je prenela i naša centralna banka u svom saopštenju, a citirali domaći mediji.

Iako je loša poljoprivredna sezona ponovo podstakla rast cena hrane, ukupna inflacija je u septembru smanjena na 2,9%, čemu su, kako navodi MMF, doprinele privremene kontrole cena i marži na hranu i osnovne potrepštine. Za 2026. godinu, MMF predviđa oporavak i rast od 3%, podstaknut rastom dohotka domaćinstava, povoljnim kreditnim uslovima, novim izvoznim kapacitetima i rešavanjem neizvesnosti u vezi sa snabdevanjem energentima od strane NIS-a.

Poređenjem saopštenja dve institucije, uočava se da je Narodna banka Srbije u svom izveštaju o završetku razgovora sa misijom MMF-a izostavila nekoliko ključnih konstatacija i podataka. Dok, primera radi, NBS naglašava uspeh u obuzdavanju inflacije, MMF upozorava da bi vlasti "trebalo da ostanu na oprezu zbog potencijalnih rizika rasta inflacije" nakon što se efekti kontrole cena i marži vremenom izgube.

MMF je u sopstvenoj objavi "pozdravio nameru vlasti" da ove mere ukinu do kraja februara, što NBS takođe nije navela u svojoj verziji poruka MMF.

MMF, projektuje i da će se deficit tekućeg računa platnog bilansa proširiti na "oko 6% BDP-a", dok NBS ovo formuliše uopštenije, navodeći da se očekuje "privremeno širenje deficita".

Obe institucije se slažu u oceni da makroekonomska otpornost Srbije pozicionira ekonomiju za oporavak kada privremeni šokovi prođu. Kao ključni faktori stabilnosti navode se visoke devizne rezerve, otporan bankarski sektor i umeren javni dug.

MMF ocenjuje trenutnu monetarnu politiku kao "adekvatnu" i ističe posvećenost vlasti održavanju fiskalnog deficita na nivou do 3% BDP-a u periodu 2025-2027. Kao glavni rizici po ekonomsku aktivnost identifikovani su produženo rešavanje statusa NIS-a i domaće političke tenzije.