ECB prvi put otkrila kada dolazi digitalni euro

Digitalni euro, koji bi izdavala Evropska centralna banka (ECB – European Central Bank), mogao bi prvi put ući u opticaj 2029. godine, ako zakonodavni okvir bude usvojen do naredne godine.

ECB je završila u oktobru dvogodišnju pripremnu fazu projekta digitalnog eura. Cilj projekta je da osigura evropski monetarni suverenitet, odnosno da smanji zavisnost od međunarodnih, posebno američkih, pružalaca digitalnih i kartičnih plaćanja poput Vize (Visa), Masterkarda (Mastercard) i Pejpala (PayPal), te da odgovori na rast digitalnih oblika plaćanja koji sve više zamenjuju upotrebu gotovine.

Projekat sada ulazi u narednu fazu, tzv. fazu tehničke spremnosti, odlučio je Upravni odbor ECB. U pripremnoj fazi, koja je počela u novembru 2023, ECB je na pet tendera odabrao evropske dobavljače za razvoj sistema digitalnog eura, pripremio pravilnik za njegovo uvođenje i sproveo istraživanja i razgovore sa učesnicima – od trgovaca do pružalaca platnih usluga i korisnika. Pre toga, tokom dve godine trajala je istraživačka faza.

Ako evropski zakonodavci naredne godine usvoje uredbu o uvođenju digitalnog eura, pilot-projekat i prve transakcije mogli bi biti sprovedeni sredinom 2027. godine. Eurosistem (Eurosystem), koji povezuje centralne banke zemalja eurozone, bio bi u tom slučaju spreman za prvo izdavanje digitalnog eura 2029, saopštili su iz ECB-a.

- Ovo nije samo tehnički projekat, već zajednički napor da se pripremi evropski monetarni sistem za budućnost - rekao je član Izvršnog odbora ECB-a Pjero Čipolone (Piero Cipollone), koji predvodi projektnu grupu za digitalni euro.

- Digitalni euro obezbediće da ljudi i u digitalnom dobu zadrže pogodnosti gotovine. Time će se ojačati otpornost evropskog platnog sistema, smanjiti troškovi za trgovce i stvoriti platforma za privatne kompanije da mogu inovirati, širiti se i konkurisati - dodao je on.

Upravni odbor ECB-a doneće konačnu odluku o uvođenju digitalnog eura samo ako Evropski parlament i Savet EU potvrde uredbu o digitalnom euru koju je pripremila Evropska komisija, navodi se u banci.

Lideri država članica EU na oktobarskom sastanku Saveta EU pozvali su na ubrzani razvoj digitalnog eura i upozorili na dominaciju američkih pružalaca platnih usluga – posebno Vize i Masterkarda u oblasti kartičnih plaćanja, te Pejpala u internet plaćanjima.

Rastu i zabrinutosti zbog tzv. stabilnih novčića (stablecoin) – kriptoimovine vezane za vrednost tradicionalnih valuta, čime se održava njihova stabilnost. Čak 99% globalnog tržišta stabilnih novčića vezano je za američki dolar, a najveći izdavači, Tether i Circle, drže više od 80% tržišta. To otvara rizik da bi stabilni novčići denominovani u dolarima, koje podržava i američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump), mogli postati izbor evropskih korisnika.

Stabilni novčići najčešće se koriste za trgovanje kriptoimovinom. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum – WEF), prošle godine vrednost transakcija stabilnim novčićima premašila je 27 biliona dolara – više od ukupne vrednosti transakcija obavljenih Vizom i Masterkardom. Ipak, nije sasvim jasno da li je digitalni euro direktan odgovor na američku dominaciju u oblasti stabilnih novčića, budući da je zamišljen isključivo kao sredstvo plaćanja, a ne kao oblik ulaganja – dakle, kao digitalni oblik gotovine.

Evropski poslanici i države članice još nisu postigli dogovor o zakonu koji bi regulisao uvođenje digitalnog eura. Prema pisanju Blumberga (Bloomberg), najveće protivljenje dolazi iz redova Evropske narodne partije (European People’s Party – EPP), jer se deo poslanika najveće parlamentarne grupe zalaže za privatno izdavanje digitalne valute.

Prema proceni ECB-a, razvoj i lansiranje digitalnog eura koštaće oko 1,3 mlrd EUR do prve emisije, planirane za 2029. Dalji godišnji operativni troškovi od 2029. nadalje iznosiće oko 320 mil EUR godišnje.

Investicioni troškovi za bankarski sektor procenjuju se između četiri i 5,8 mlrd EUR, što je u skladu sa procenama koje je Evropska komisija navela u nacrtu uredbe iz 2023. godine.

Plaćanja digitalnim eurom neće biti neograničena, jer kreatori politika žele izbeći rizike finansijske nestabilnosti. To znači da bi virtuelni novčanik s digitalnim eurima imao ograničen iznos. Ograničenje su predložili ministri finansija EU na septembarskom sastanku, a ECB je na njihov zahtev pripremio tehničku analizu s različitim hipotetičkim granicama – od 500 do 3000 EUR po računu. Prema mišljenju ECB-a, u tim okvirima digitalni euro ne bi trebalo da ugrozi finansijsku stabilnost.

Jedna od ključnih funkcionalnosti digitalnog eura biće mogućnost plaćanja bez internet veze. Transakcije bi se izvršavale direktno između dva uređaja – na primer, mobilnih telefona ili pametnih kartica – gotovo trenutnim prenosom kriptografski zaštićenih tokena. Prenos ne bi uključivao nikakav mrežni sistem, a tokeni bi ostajali pohranjeni u uređaju.

Takav pristup čuva privatnost korisnika, jer detalji transakcije (npr. šta je kupljeno, gde i od koga) ostaju u uređajima i ne dele se s pružaocima platnih usluga ili centralnim bankama.

Digitalni euro biće dostupan putem posebne aplikacije, kojom ECB želi da osigura široku dostupnost svim korisnicima. To, međutim, ne znači da će korisnici imati račune direktno u ECB-u. Ona će biti izdavalac digitalne valute, dok će sredstva korisnika biti čuvana na računima komercijalnih banaka ili odabranih pružalaca platnih usluga.

U završnom izveštaju pripremne faze ECB navodi da se s rastom digitalnih transakcija i internet trgovine upotreba gotovine smanjuje. Prošle godine gotovina je činila samo 24% dnevnih plaćanja, dok se udeo preduzeća koja ne prihvataju gotovinu utrostručio u tri godine i sada iznosi 12%.

- Ti trendovi, koji će se verovatno nastaviti zbog digitalizacije ekonomije, izlažu evropsku platnu infrastrukturu spoljnim rizicima i ograničavaju njenu stratešku autonomiju - navodi ECB.

Mnoge evropske zemlje za digitalne transakcije oslanjaju se na neevropske pružaoce platnih usluga – takvih je 13 od 20 zemalja eurozone.

- Te privatne usluge možda nisu uvek dostupne svima, niti je njihovo funkcionisanje zagarantovano u svim okolnostima, na primer u kriznim vremenima - tvrdi ECB, dodajući da strani pružaoci bankama i trgovcima mogu naplaćivati visoke naknade.

Sveevropska opcija elektronskog plaćanja zasad ne postoji, između ostalog i zato što je tržište fragmentisano. Trenutna evropska rešenja za digitalna plaćanja, poput kartica koje izdaju evropske platne šeme, uglavnom su usmerena na nacionalna tržišta – zbog čega Evropa nije konkurentna čak ni na sopstvenom tržištu digitalnih plaćanja.