Pognoze predsednika Fiskalnog saveta za 2026: Sporiji privredni rast i gubici EPS-a

On je rekao da se, prilikom planiranja budžeta za narednu godinu moraju uzeti u obzir sve obaveze preuzete u ovoj godini.

- One, kao što je povećanje plata prosvetnim radnicima, ali i povećanje penzija koje će biti od januara i povećanje zarada za osam odsto malo su pogodile budžet u ovoj godini. Mislim da se prilikom planiranja budžeta mora uzeti u obzir i nešto slabije izvršenje budžeta kod kapitalnih investicija u ovoj godini - rekao je Paunović.
Paunović je naveo da se može očekivati ubrzanje izvršenja budžeta kod kapitalnih investicija, odnosno povećanje kapitalnih ulaganja.

- Biće mnogo promena na strani rashoda dok se na strani prihoda može očekivati nešto sporija dinamika rasta. A sve to je neophodno uklopiti u zadati fiskalni deficit od tri odsto - rekao je Paunović.

Govoreći o plaćanju prekogranične CBAM takse EU na ugljen-dioksid od 1. januara sledeće godine na čelik, cement, aluminijum, đubrivo i električnu energiju, Paunović je rekao da uvoznik tih proizvoda u EU plaća tu nadoknadu.


On je dodao da je "vrlo moguće da će EPS ili morati da značajno smanji količine električne energije, možda čak i da izgubi tržište, ili će izvoziti samo onda kada je cena ekstremno visoka na evropskom tržištu, a to su vrlo retke situacije".

To će se, prema njegovim rečima, ozbiljno odraziti na profitabilnost EPS-a.

- Skoro da će izgubiti 10% prihoda koji ostvaruje po osnovu izvoza električne energije - rekao je Paunović.

Predsednik Fiskalnog saveta ocenjuje da je Srbija mogla da se pripremi za uvođenje ugljenične takse i da je ta mogućnost postojala, ali je više puta propuštena.

- Ako bismo se vratili u istoriju, možda možemo da krenemo od Pariskog sporazuma gde se Srbija obavezala da će smanjivati emisiju gasova sa efektom staklene bašte i to za 33,3 % do 2030. godine u odnosu na stanje iz 1990. godine. U međuvremenu je jako malo postigla i sada plaćamo cenu - rekao je Paunović.

Za klimatsku tranziciju 30 mlrd EUR

Predsednik Fiskalnog saveta istakao je da se nada da postoji rešenje da se efekat ublaži i podsetio da je vlada stavila na javnu raspravu dva zakona sa ciljem uvođenja karbonskih taksi sa idejom da taj novac ostane u budžetu Srbije, umesto da odlazi u EU i da se iskoristi za dekarbonizaciju.

Istakao je da taj novac neće biti dovoljan i da Fiskalni savet procenjuje da bi do 2030. godine prikupljeni iznos mogao da dostigne do 1,5 mlrd EUR, a sredstva potrebna za klimatsku tranziciju su oko 30 mlrd EUR.

- Ono što mi predlažemo, a smatramo da bi bilo u interesu i EU i naše zemlje, jeste da naša Vlada hitno pokrene pregovore kako bi izborila bolji tretman za EPS. On bi mogao da bude oslobođen bilo kakvih obaveza do 2030. a da nakon toga umesto da počne puna primena ETS sistema (mehanizam za smanjenje emisija gasova staklene bašte u industriji), što bi EPS inače koštalo fantastičnih tri milijarde evra godišnje, dobije neku vrstu povoljnijeg statusa - rekao je Paunović.

To je, prema njegovim rečima slično kao što su i druge zemlje imale u prethodnom periodu, a to znači da dobije 80-90 % besplatnih emisija i njihovo postepeno smanjivanje.

- Očekujemo da bi u tom periodu EPS mogao da dobije i povoljnija sredstva za finansiranje modernizacije sopstvene proizvodnje - naveo je Paunović.

Elektroprivreda Srbije ad Beograd

Fiskalni savet Republike Srbije

EPS

Blagoje Paunović

ekonomska kriza

energetika

elektrosnabdevanje