Inicijativa za očuvanje najotpornije rase ovaca u Srbiji - Projekat spasavanja pirotske pramenke

Pirotska pramenka je jedna od 15 autohtonih rasa ovaca u Srbiji i njen opstanak je najugroženiji.

Instituti za stočarstvo i biološka istraživanja pokrenuli su inicijativu da se hitnim merama sačuva i spasi od izumiranja najotpornija ovca na ovim prostorima.

Ova rasa bila je svojevremeno kraljica planinskih vrhova. Čuvana je zbog izuzetne prilagodljivosti surovim uslovima.

Baš ta ovca zaslužna je za tri pirotska brenda: ćilim, kačkavalj i peglanu kobasicu. Međutim, stručnjaci su izneli poražavajuće podatke.

Bogdan Cekić, iz Insituta za stočarstvo, objašnjava da je "situacija prilično zabrinjavajuća."

- Na teritoriji cele Srbije imamo 300 grla pirotske pramenke. Nažalost, na teritoriji grada Pirota ne postoje odgajivači koji gaje pirotsku pramenku. Najbliže su kolege iz Dimitrovgrada, na Staroj planini. Piroćanci i svi okolo trebalo bi da se bave na neki studiozniji, ozbiljniji način. Nažalost, različiti su i slojeviti problemi, zbog čega je to tako - kaže Cekić.

Zvonko Ristić, odgajivač iz sela Rasnica ima oko 230 ovaca rase svrljiška pramenka.

- Pirotsku pramenku sam ranije čuvao, ali smo prešli, već duži niz godina, na svrljišku. Lakša je za čuvanje, teža, bolji je radman jagnjenja, bolja na mleko, zbog svega nam je bolja - kaže Ristić.

Marija Tanasković, iz Insituta za biološka istraživanja navodi da je "pirotska pramenka zaista toliko otporna i sposobna, zahvaljujući toj svojoj genetičkoj osnovi, da može da živi na vrhu Stare planine, ali i u Osečini."

- To je ono što mi ostavljamo budućim generacijama, jednu zdravu populaciju, jedan dobar geno fond i potencijal da se ta populacija i dalje unapređuje, jer je to ono što je važno da se sačuva. Meni se čini da bi ta matematika bila pozitivna, potreban je podsticaj od države, podsticaj od regionalnih, gradskih i opštinskih uprava i možda veće razvijanje svesti o tome, koliko je pramenka, pogotovu pirotska, važna - kaže Tanasković.