"Mađarski koncept" na srpskom primeru - šta nude i koliko su uspešne slobodne trgovinske zone u Srbiji?

Srbija bi ove jeseni trebalo da dobije novi zakon o slobodnim zonama, usklađen sa propisima Svetske trgovinske organizacije i EU.

Harmonizacija propisa podrazumeva ukidanje limita stranog osnivačkog kapitala koji je dosad iznosio 49%, ukidanje direktnih poreskih i carinskih stimulacija izvoza, kao i ukidanje naknade za carinsko evidentiranje od 5%.

Cilj donošenja novog Zakona, kažu u Ministarstvu finansija Srbije, je stimulacija priliva stranog kapitala, regionalnog razvoja, prekogranične saradnje zona, kao i aktivnijeg učešća lokalne samouprave, jer je utvrđeno da su zone koje su imale podršku lokalne samouprave u vidu fiskalnih olakšica bolje poslovale. Predviđa se i veća uloga državnih organa u smislu promocije zona, a pogotovo prikupljanja saglasnosti i dozvola za početak rada preduzeća na što lakši način.

Aktuelni zakon o slobodnim zonama na snazi je od 1994. godine, i po njemu u Srbiji postoji 14 slobodnih zona. U slobodnim zonama kažu da je njihov razvoj poslednjih godina umnogome kočila činjenica da se poslovalo po zastarelom zakonu. Tako je zbog nekih tumačenja zastarelog zakona, bilo slučajeva da je poslovanje u slobodnoj zoni skuplje nego van zone, što svakako nije cilj.

Sve su češća shvatanja da bi slobodne zone ubuduće trebalo da se razvijaju kao industrijski parkovi, kakvi se javljaju u pojedinim susednim zemljama, ponajpre u Mađarskoj. Trenutno najuspešnija slobodna zona u Srbiji je svakako ona u Pirotu, a njen direktor Dragan Kostić navodi da je ta zona građena upravo na "mađarskom" konceptu.

- Opština se odrekla prihoda od svih dažbina prilikom izgradnje objekata u zoni, uključujući i sve takse u roku od 10 godina od početka korišćenja izgrađenog kapaciteta. Takve pogodnosti ne pruža nijedna opština u Srbiji. Naš projekat industrijskog parka liči na Mađarsku i druge zemlje gde se država i lokalna samouprava odriču svega da bi privukli potencijalne investitore da grade u prostoru zone - kaže Kostić.

Iz ove zone, najveće u Srbiji, prošle godine na inostrana tržišta plasirana je roba u vrednosti od preko 100 mil EUR, a u njoj posluje 95 domaćih i 55 inostranih firmi. U zoni rade preduzeća iz Brazila, Argentine, Francuske, Velike Britanije, Turske, Grčke, Bugarske i drugih zemalja.

Slobodna zona Pirot prostire se na 17 hektara sa kompletno uređenom infrastrukturom - vodovodnom, kanalizacionom i elektro mrežom, optičkim kablom i industrijskim kolosekom, ali i sa mogućnošću da se taj prostor proširi na 50 ha.