Majorka i dalje ruši turističke rekorde

Zamislite kako bi izledao život u Sremu da ga ove godine poseti 19 miliona turista. Toliko će gostiju, naime, biti na španskom ostrvu Majorka, koje ima samo nešto malo veću površinu od Srema. Nisu svi zbog toga srećni.

Pod žarkim suncem kilometarska kolona iznajmljenih automobila vuče se uz serpentine. I ovog jutra u kasno leto ponovo se pravo more turista uputilo u Valdemos, slikovito planinsko mestašce, jedno od najomiljenijih izletničkih odredišta na Majorki. Na uskom planinskom putu svakodnevno je saobraćajni kolaps. To ne pogađa samo turiste, zaglavio se i autobus u kojem su uglavnom meštani koji idu na posao. "Ovo je postalo nepodnošljivo", ljuti se jedan od njih gledajući beskrajnu kolonu vozila koja se jedva kreće.

Iako već godinama raste nezadovoljstvo zbog masovnog turizma na Balearima, kao i u drugim delovima Španije, i stalno izaziva proteste, ostrva će i ove godine opet oboriti turistički rekord. Do kraja jula stiglo je gotovo jedanaest miliona turista, nešto više nego u istom periodu prošle godine. Tokom cele 2024. bilo ih je 18,7 miliona, a ove godine će ih biti više od 19 miliona. To znači da otprilike svaki peti turista u Španiji stiže na Majorku.

Uprkos takvim brojkama, turističkom sektoru na Majorki nije do slavlja. Ugostitelji, trgovci i vodiči žale se na značajan pad prihoda. Najviše ih brinu nemački turisti. Njihov broj je tokom letnjih meseci drastično pao u odnosu na prethodnu godinu: samo u julu za više od osam odsto. Nemci su tradicionalno daleko najveća grupa gostiju na Majorki i zato ne čudi što mnogi dižu uzbunu.

Pedro Oliver, predsednik Udruženja turističkih vodiča na ostrvu, uveren je da deo krivice snose anti-turistički protesti. "Nema sumnje da su imali efekta: poruka je stigla." On i kolege to osećaju u svakodnevnom radu. "Turisti nas stalno pitaju da li je istina da Majorka više ne želi goste." Slično smatra i Rafel Roig, predsednik udruženja prevoznika na Maljorki. "Naravno da je tako: ako čujem da negde nisam dobrodošao, zašto bih tamo putovao?"

Alvaro Blanko iz Španske turističke kancelarije u Berlinu nije uveren da je razlog to što su se Nemci uplašili protesta protiv turista. Kaže da su mu proteklih meseci stigla samo dva mejla s tim pitanjem: "Ne verujem da protesti imaju posledice". Mnogo je verovatnije da je razlog za to ne baš dobro ekonomsko stanje u samoj Nemačkoj. Osim toga, on pretpostavlja da je nemačkim turistima postala neizdrživa vrućina na jugu Evrope i da zato traže druge destinacije.

Slično razmišlja i Karlos Sendra iz savetničke firme Mabrian. Ali, vesti o nezadovoljstvu domaćih zbog poplave turista ipak bi mogle da imaju posledice: "Trebalo bi sprečiti da se učvrsti predstava kako turisti na Balearima nisu dobrodošli", kaže on. I Sendra prvenstveno krivi ekonomske razloge za pad broja nemačkih gostiju, a pre svega veliki rast cena.

Zapravo, turistički sektor na Majorki već godinama se trudi da poveća kvalitet usluga. Najbolji primer je hotelska ponuda: u poslednjih dvadeset godina utrostručio se broj hotela sa četiri i pet zvezdica, dok hoteli s jednom do tri zvezdice polako nestaju. Ali to dodatno opterećuje novčanik turista. Osim toga, vlada Baleara trudi se da privuče i goste iz drugih zemalja, pa tako npr. snažnije promoviše turizam u SAD. Ove godine je, recimo, stiglo neuobičajeno mnogo Francuza, Italijana i Skandinavaca i oni su i više nego nadoknadili pad broja nemačkih gostiju.

I tako ostrvo, uprkos svemu, opet ide ka rekordu. Regionalna vlada već godinama ponavlja da su dostignuti kapaciteti ostrva koje ima površinu od 3.640 kvadratnih kilometara, nešto malo veću od Srema. Ipak, ta vlada se još nije usudila da uvede ozbiljne mere ograničavanja turizma, pa čak ni na povećanje boravišne takse, na uvođenje posebne naknade za iznajmljene automobile, a ni na stroža pravila kod privatnog smeštaja. Suviše je velika zavisnost Majorke od turizma, a uprkos svim ljutnjama zbog gužvi, još je veći strah da bi potražnja mogla da padne.

Žaume Puđol zaključuje da na Majorki u stvari nema ničeg novog: "Ovo leto nije bilo ništa drugačije od prethodnih", kaže taj portparol platforme Menys turisme mes vida (Manje turizma, više života), koja je već organizovala nekoliko velikih protesta protiv preteranog masovnog turizma. "Ulice su i ove godine bile zakrčene, zdravstveni sistem preopterećen. Logika rasta ostala je ista." Zato najavljuje nove proteste. "Tema ostaje aktuelna", kaže on. "A i sledeće godine će sigurno opet biti velikih protesta."