Ministar potvrdio da Hrvatska ide u gradnju nuklearne elektrane

Ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar potvrdio je u Otvorenom HTV-a da Hrvatska radi na realizaciji projekta nuklearne elektrane i da se radi o strateškom pitanju u interesu energetske nezavisnosti.

- Prvi korak je bio osnivanje radne grupe koja radi na izmenama i donošenju zakona o nuklearnoj energiji. Nadam se da će do kraja godine zakon biti pred Saborom i usvojen. Ako želimo biti energetski nezavisna zemlja, moramo ići u tom smeru. To je smer kojim ide ceo moderni svet i bez toga nema energetske nezavisnosti - rekao je Šušnjar, navodeći da EU u svom višegodišnjem finansijskom okviru predviđa 240 mlrd EUR za ulaganja u nuklearnu energiju.

Na pitanje o mogućoj lokaciji nove nuklearne elektrane odgovorio je da će o tome odlučivati struka.

- U radnoj grupi su ljudi koji znaju o nuklearnoj energiji, a razvijamo i saradnju sa našim učilištima. Dominantno hrvatska pamet učestvovala je u izgradnji nuklearne elektrane Krško. Želimo revitalizovati studij nuklearne energetike na Fakultetu elektrotehnike i računarstva u Zagrebu, kako bi se odgajali novi kadrovi za izgradnju i upravljanje takvim elektranama u Hrvatskoj - rekao je Šušnjar, navodeći kako Hrvatska iz NE Krško danas dobija oko 16 posto energije.

Član uprave Nuklearne elektrane Krško Saša Medaković navodi da su rizici postojećih nuklearnih elektrana, onih koje se danas grade i koje su u pogonu, izuzetno niski.

- Nesreće koje su se događale u prošlosti bile su posledica ljudskih grešaka ili izuzetno velikih vremenskih i seizmičkih događaja, koji su bili izvan projektnih okvira. Nove elektrane i postojeće sa unapređenjima daleko su iznad tih rizika. Može se reći da su nuklearne elektrane izuzetno sigurni objekti - naglasio je Medaković.

Osnivač i vlasnik Instituta za nuklearnu energiju Inetec Duško Ćorak podsetio je da je još 1970-ih postojao plan da se nakon Krškog gradi i nuklearna elektrana u Hrvatskoj.

- Potpisan je međurepublički sporazum da će se prva elektrana graditi u Sloveniji, a druga u Hrvatskoj. Već 1975. započeli smo intenzivne aktivnosti na pripremi lokacija. Istraživanje lokacije traje 5 do 10 godina i vredi oko 100 miliona evra. Mi smo sproveli kompletno istraživanje i u konačnici se orijentisali na dve lokacije – Prevlaku kod Ivanićgrada i Dunav - rekao je Ćorak.

Odluka o moratorijumu doneta je nakon nesreće u Černobilju 1986. godine.

- Nakon toga sve aktivnosti su stale. Na Dunavu je završena studija uticaja na okruženje oko 1990. godine, ali je prioritet bila Prevlaka. Da je došlo do realizacije projekta, sigurno bih bio uključen u njega. Žao mi je što nije, ali mi je s druge strane drago da sam stvorio Inetec - rekao je.

Saša Medaković naglasio je da je danas izgradnja nuklearne elektrane znatno zahtevnija nego pre 40 godina.

- Sam regulatorni sistem, pribavljanje dozvola i umeštanje objekta u prostor daleko su kompleksniji i dugotrajniji nego tada. Pregovori s izvođačima takođe su zahtevni jer ih je malo na tržištu, a sve je isprepletano političkim interesima i ucenama. Politika i nuklearstvo su neodvojivi - rekao je Medaković, koji navodi da nuklearna elektrana nije samo elektrana, nego čitav ekosistem.

Ministar Ante Šušnjar naglasio je da bi gradnja zahtevala najmanje pet do deset godina, pa i više, uz pretpostavku političkog konsenzusa.

- Bitno je doneti zakonodavni okvir i osnovati regulatorno telo. Paralelno već razgovaramo sa ponuđačima tehnologija da evaluiramo šta je za nas najpogodnije - rekao je Šušnjar, piše HRT.