Sve manje u poslovne svrhe - Za šta zaista ljudi koriste ChatGPT?

Iako se često govori o tome kako bi veliki jezički modeli (LLM) mogli da reformišu radno mesto, podaci OpenAI-ja pokazuju drugačiju sliku – većina korišćenja ChatGPT-a nema veze sa poslovnom produktivnošću.

Prema podacima, udeo ne-poslovnih zadataka (kako ih klasifikuje sam LLM) porastao je sa otprilike 53% svih poruka u junu 2024. na čak 72,2% u junu 2025. Drugim rečima, sve više korisnika ChatGPT-a koristi ga u privatne svrhe – za zabavu, pomoć u pisanju ili lične projekte – a sve manje za produktivnost na radnom mestu. Trend tako pokazuje da su noviji korisnici ChatGPT-a uglavnom usmereni na lične potrebe, a ne na radne zadatke, prenosi ArcTechnica, prenosi N1 Sarajevo.

Nije iznenađujuće da se veliki broj korisnika oslanja na ChatGPT za pomoć pri pisanju. Prema studiji, čak 28% svih razgovora odnosilo se na neku vrstu asistencije u pisanju. Taj udeo raste na 42% kada je reč o poslovno vezanim razgovorima, a među korisnicima iz menadžmenta i poslovnog sektora većina – 52% – koristi ChatGPT upravo za pisanje. Međutim, to ne znači da korisnici traže da im ChatGPT napiše ceo mejl ili tekst od nule. Najčešći oblik korišćenja jeste uređivanje i kritika postojećih tekstova (10,6% svih razgovora), dok je generisanje lične komunikacije činilo tek 8%. Takođe, 4,5% svih razgovora odnosilo se na prevod teksta, dok je pisanje fikcije bilo zastupljeno sa tek 1,4%.

Korišćenje ChatGPT-a kao izvora informacija naglo raste. U junu 2024. takvih upita bilo je 14%, dok je u junu 2025. taj broj skočio na 24,4%, čime su informativni upiti prestigli pisanje (koje je palo sa 35% u 2024).

Ipak, OpenAI priznaje da ChatGPT i dalje pati od problema tzv. "halucinacija", odnosno izmišljanja činjenica, što ga čini nepouzdanim kao izvor. Srećom, u poslovnim kontekstima korišćenje ChatGPT-a za traženje informacija čini tek 13,5% razgovora, daleko manje od pisanja koje dominira sa 40 posto.

Među poslovnim korisnicima značajan deo razgovora (14,9%) odnosio se na donošenje odluka i rešavanje problema. To ga čini drugim najčešćim oblikom korišćenja u radnom okruženju, odmah iza dokumentovanja i beleženja informacija. OpenAI ističe da to pokazuje kako korisnici ChatGPT ne vide samo kao alat koji obavlja zadatke, nego ga koriste i kao savetnika ili istraživačkog asistenta.

Iako se često u javnosti naglašava da ChatGPT može da radi mnogo različitih stvari, podaci pokazuju da su neki oblici korišćenja zapravo veoma retki:

- multimedija (npr. generisanje ili pronalaženje slika): 6%

- računarsko programiranje: 4,2% (delimično se odvija putem API-ja)

- kreativne ideje: 3,9%

- matematički proračuni: 3%

- odnosi i lična refleksija: 1,9%

- igre i uloge: 0,4%