Počela berba kukuruza u Srbiji - Zbog suše prinosi znatno lošiji

- Kukuruz je ove godine pretrpeo ozbiljne štete zbog nedostataka padavina. Ne sećam se kad je kod nas pala dobra kiša - navodi on.

Kako dalje napominje, prinosi su jako loši, a pojedini proizvođači su skidali kukuruz čak i pre vremena ne bi li nešto iskoristili za stoku.

- Na jednoj parceli površine hektar i po obrano je oko dve i po tone u klipu, dok na nekim njivama jedva da ima roda - kaže Cvetković.

Stanje loše u čitavoj Srbiji


- Nijedan hibrid posejan u ovom kraju nije mogao da pokaže svoj potencijal, jer su ekstremno visoke temperature kao i nedostatak padavina značajno uticali kako na prinos, tako i na kvalitet zrna koja su ostala sitna i nedovoljno nalivena - ističe Vidanović.


Visoke temperature, nedostatak padavina i suv vetar imali su negativan uticaj na kukuruz ove godine

- Usevi izgledaju sprženo, a lisna masa je izgubila fiziološku funkciju. Takve biljke su ranije završile vegetaciju - kaže ona.

Na zemljištima težeg mehaničkog sastava, na lokalitetima gde je bilo više padavina, ali i na parcelama gde je primenjena puna agrotehnika, uprkos lošim vremenskim uslovima, lisna masa je očuvana i biljke su u solidnom stanju.

Njive bez dubinske vlage i - roda

Kada je reč o Mačvanskom okrugu, prema rečima savetodavca za ratarstvo i povrtarstvo Darka Simića iz PŠ Šabac, ove godine su zahvaljujući mehanizaciji koju su dobili putem projekta pokušali da stanu na crtu vremenskim neprilikama.

- Napravili smo oglede na poljoprivrednim gazdinstvima, ne bi li pronašli način i izborili se protiv ovih klimatskih promena - kaže on i dodaje da su agrotehničke mere podrivanja i kalcifikacije zemljišta obavezne, naročito u sušnim godinama kako bi se plužni đon razbio, a pH povećao.

- Napravili smo oglede na poljoprivrednim gazdinstvima, ne bi li pronašli način i izborili se protiv ovih klimatskih promena - kaže Simić.

On objašnjava da se u ravničarskom delu to odražava na taj način što se javlja vodeno ogledalo, pa dolazi do prekida komunikacije između površinskog i dubinskog sloja zemljišta usled izraženog plužnog đona.

Kada je reč o prosečnom prinosu u ovom delu naše zemlje, savetodavac napominje da je stanje šarenoliko.

- Parcele su jako različite. U ekstenzivnijim predelima usevi nisu tako loši, ali i tamo gde smo radili pomenute oglede prinos je između 7 i 10 tona po hektaru. Negde čak i nema roda uopšte - zaključuje Simić.

Poljoprivredna savetodavna služba

Zlatko Cvetković

Danijela Ilić

Darko Simić

berba

kukuruz